За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал

Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.

Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.

Логори за Србе у Аустроугарској

Људски губици српског народа у 2. светском рату

Логори за Србе у Бугарској

Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Епархија рашко-призренска, 1. 9. 2024, Епархија рашко-призренска осуђује паљење крстова на Улпиана фесту

Епархија рашко-призренска са узнемирењем је примила вест да је овогодишњи Улпиана фестивал у археолошком парку древног римског града Улпиане поред Грачанице започео неопаганским перформансом у коме су запаљена три велика крста. (И то на дан Св. Флора и Лавра, 18/31. август) Овај нечастан акт пез преседана представља дубоку увреду за…
Искра, 31. 8. 2024, Владимир Умељић: Срби, а не Турци су разорили византијски Цариград!

„Међународна заједница истих вредности“ нас увек изнова задужује, поред осталог и просвећивањем, помаже нам да се ослободимо наших јефтиних и провидних митова, као нпр. оног о Косовском боју 1389. Тако смо са хрватске стране већ сазнали да су се тада заправо Хрвати борили против Османллија и њихових српских услужника, да…
СРНА, 30. 8. 2024, Смолућа: Сјећање на јунаке и спас 7.500 Срба из непријатељаког обруча [Мапа]

Молитвом, сузама и сјећањем на јунаке који су пробојем спасили 7.500 људи из српских села Смолућа, Тиња и Потпећ из тромјесечног непријатељског обруча муслиманско-хрватских снага у Бијељини је данас обиљежено 32 године од херојске операције Војске Републике Српске „Смолућа“. Вера Јовић је у мржњом окованој Смолући изгубила оца и брата,…
РТ Балкан, 30. 8. 2024, Дан када је убијен Сава Шумановић: „Наш сликарски ђак кога смо због нечисте крви стрељали“

Стрељати човека без икакве кривице не указује да су власт били преузели болесни људи, већ да је негација права Срба на постојање била стандард друштвене свести усташког покрета и НДХ. Стрељати уметника српског порекла пониклог у загребачкој сликарској школи може да значи и додатно уклањање сведочанства да и српска нација…
Kosovo Online, 29. 8. 2024, Црнобрња: Пошта Косова дала низ нетачних информација, још један покушај насилног креирања идентитета

Председник Српског археолошког друштва Адам Црнобрња каже за Косово онлајн да је Пошта Косова јуче дала низ погрешних информација приликом објављивања серије поштанских маркица са фигурином „Бронзаног јарца“ и истиче да је запањен „толиком количином дилетантизма“. Он упозорава да је у питању само „кап у мору покушаја насилног креирања идентитета“.…
РТРС, 29. 08.2024, У Хрватској нерасвијетљена судбина 1.495 Срба, од којих 71 одсто цивила

Документационо-информативни центар Веритас је, поводом Међународног дана несталих, 30. августа, указао да се међу 8.619 до сада верификованих жртава Срба са подручја Хрватске и бивше Републике Српске Крајине, укључујући и припаднике ЈНА и добровољце из рата деведесетих, на данашњи дан налази 1.495 лица чије судбине још нису расвијетљене, од којих…