За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИСКРА, Спутњик, 6. 8. 2023, „Олуја“ траје до данас – 28 година тихог егзодуса Срба из Хрватске
Поруке хрватских политичара на обележавању годишњице „Олује“ показују да та акција траје непрекидно 28 година. Оно што хрватске снаге нису уништиле у првим данима акције, кроз тихи егзодус Срба уништава се до данас, сматра Саво Штрбац, председник Документационо-информационог центра „Веритас“. Хрватски премијер Андреј Пленковић поручио је у Книну да Хрватска… Политика, 6. 8. 2023, Владимир Којић: Повлачење официра ЈНА са парастоса солунцима на Крфу
Када се са брода изнад Плаве гробнице огласила сирена, стари солунски јунаци бацили су са палубе венац њиховим друговима који почивају на дну мора. Гојко Шантић је рецитовао песму „Стојте галије царске” и није било душе која није пустила сузу Затекао сам се у Хиландару у вријеме одржавања јубилеја 70…
РТРС, 6. 8. 2023, Обиљежено 28 година од страдања Срба у Новом Граду и Сводни
Мост спаса – овај назив мост који повезују Нови Град и Двор добио је, јер је преко њега у августу 1995. године прешло више од 100 хиљада Срба са Кордуна, Баније и Лике, бјежећи пред хрватском војском. За шест цивила, које су погинули у нападу хрватске авијације на избјегличку колону,…
СРНА, 5. 8. 2023, Владика новобрдски Иларион: Окренути се Богу и презрети зло
ПРЕБИЛОВЦИ – Његово преосвештенство епископ новобрдски Иларион поручио је у Пребиловцима на предавању „Нови завјет пребиловачки“ да се треба окренути Богу и презрети зло. Епископ је рекао да се у Пребиловцима сагледава истина о цијелом свијету, као и у светом граду Јерусалиму, да се ту види да је истина овог…
Глас Српске, 5. 8. 2023, Откривен споменик народном трибуну у манастиру Гомионица
У манастиру Гомионица, данас је откривен споменик нашем највећем народном трибуну, Петру Кочићу, а овом догађају под називом „Кочићев повратак у Гомионицу“, уз велики број књижевника, свештенства, професора и гостију, присуствовао је и градоначелник, Драшко Станивуковић. Том приликом, како је саопштено из Градске управе, градоначелник је поручио да како задужбинарство…
Политика, 5. 8. 2023, Озрен Милановић: Како је амерички „Сторм” постао хрватска „Олуја”
Кодно име „Сторм” смишљено је у Пентагону а Хрвати су потом користили превод те речи-ознаке, тако да да нису чак ни аутори имена те ратне операције у којој је учествовало око 1.200 плаћеника, махом Американаца Навршило се 28 година од највећег етничког чишћења у Европи после Другог светског рата, а…
Не заборављамо – Памтимо
Одлазак чувара сећања на нишки логор
И. МИТИЋ - Д. АЛИХОЏИЋ | 06. октобар 2016. | Вечерње новости
У Лесковцу сахрањена Олга Славковић, последњи сведок бекства заробљеника из нацистичког логора Црвени крст у Нишу 1942. године, када је успело да побегне 105 заточеника
ОЛГА Багур Славковић (89), последњи сведок бекства заробљеника из нацистичког логора Црвени крст у Нишу, сахрањена је јуче у Лесковцу, а са њом је отишло и живо сведочење на 12. фебруар 1942. године, када је из овог казамата успело да побегне 105 заточеника, док је њих 42 остало на логорским жицама. Било је то прво организовано бекство из неког од логора који је[...]
ИН4С, 23. 10. 2023, На данашњи дан: Годишњица велике Кумановске битке, повратак српске војске на Косово
На данашњи дан (23. октобар) 1912. године, побједом Прве српске армије, под командом регента Александра Карађорђевића, над турском Вардарском армијом Зеки паше, окончана је Кумановска битка, кључна у Првом балканском рату.
Велика побједа код Куманова била је прва српска побједа у Првом балканском рату и означила је скори крај турске владавине на Балкану. Српска војска је после 450 година поново овладала Косовом, а после Кумановске битке ушла је и у Скопље, престоницу Српског царства из 14. вијека.
Увиђајући стратегијску важност Овчег поља, висоравни источно од Скопља, начелник штаба Врхо[...]
Политика, 16. 4. 2024, Савезничко бомбардовање Београда: Осам деценија од крвавог Ускрса – На данашњи дан
Док је света и века остаће у незаборавној успомени српског народа овај крвави београдски Ускрс, овај страшни злочин бомбардовања једног отвореног града под срамним изговором уништавања ’војних објеката’. Овакво терористичко бомбардовање Београда не може се оправдати никаквим војностратегијским разлозима, јер и да је цео Београд до последњег дома био срушен, поравњен са земљом, да је изгинуло свo његово становништво, до последњег одојчета у колевци, опет свршетак рата не би био ни за тренут убрзан нити би његов исход за длаку био измењен”, стајало је у предговору књиге „Београдски крвави Ускрс”[...]
РТ Балкан, ДИЦ Веритас, 31. 03. 2023, 32 године од "крвавог Ускрса" на Плитвицама: Дан када је почео рат
У раним јутарњим часовима 31. марта 1991. године из Загреба је према Плитвицама, с неколико аутобуса, комбија, приватних возила и једним транспортером, кренула колона од око 400 хрватских специјалаца ради "увођења уставноправног поретка" на подручју Националног парка
Данас се навршавају 32 године од напада хрватских специјалаца на крајишке Србе на Плитвичким језерима, а тај догађај, познат као "крвави Ускрс", сматра се и почетком рата у Хрватској.
Документационо-информациони центар "Веритас" саопштио је да је у фебруару 1991. године Хрватска донела одлуке о неважењу савезних закона на ње[...]
Политика, 6.11.2022, Горничево ратом разорено
Стотине коња без јахача сумануто је јурило пољем, прескачући мртве и рањене на земљи, коњи су прелетали преко глава наших војника – сведочио је Драгољуб Савић, командир вода на Солунском фронту
Чачак – На дужини од око 50 километара били су логори наше Војске: дивизија до дивизије, пук до пука, јунаци са Цера, Колубаре, преживели са острва Видо, опорављени војници из Бизерте. Ти „бедни остаци” војске у плавој француској униформи са шлемовима на главама, наоружани француским оружјем, представљали су те 1916, убојиту силу.
Будили су се с једном мишљу и жељом: кренути већ једном на непријат[...]
