За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 22. 08. 2024, Српска памти: Навршиле се 33 године од некажњеног злочина над Србима у цапрашким селима
Навршиле су се 33 године од некажњеног злочина када су припадници хрватске полиције и „зенге“ у транспортерима са ознакама ЈНА упали у седам села у околини Сиска (цапрашка села) и убили 15 српских цивила, а десетине ранили, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Хрватске јединице су у крвавом походу на…
Глас Српске, 22. 8. 2024, Увођење српског језика у повратничкој општини историјски тренутак
ГЛАМОЧ – Увођење српског језика у Основној школи у Гламочу буди наду у боље сутра за повратнике у овој западнокрајишкој општини, јер ће након три деценије са првим септембарским звоном Милош, Драган, Милица и десетине њихових другара писати ћирилицом на свом матерњем језику. Српска дјеца, која су већина у гламочкој…
НСПМ, Танјуг, УНС, 21. 8. 2024, На данашњи дан 1998. терористи ’ОВК‘, у близини Ораховца, отели новинара Радио Приштине Ђуру Славуја и возача Ранка Перинића, њихова судбина и даље непозната
Данас се навршава 26 година од отмице новинарске екипе Радио Приштине Ђуре Славуја и Ранка Перенића на путу Велика Хоча–Зочиште, у општини Ораховац, а њихова судбина је и даље непозната. Славуј и Перенић су 21. августа 1998. године кренули ка манастиру Свети Врачи у Зочиште да ураде прилог о повратку…
Политика, 20. 8.2024, Саво Штрбац: Робијање у Хрватској због Баје Малог Книнџе
Август 2024, поред слављења изгона Крајишника са хрватске стране и поменима жртвама са српске стране, обелижило је и процесуирање београдског адвоката, пореклом са далматинског Косова, Немање П. Берића (1977), пред Прекршајним одељењем Опшинског суда у Шибенику због прекршаја против јавног реда и мира почињеног објавама на друштвеној мрежи “Фејсбук”. У…
НСПМ, Глас Српске, РТС, СРНА, 18-19. 8. 2024, Свечано обиљежавање 110 година од Церске битке и Церски марш – На данашњи дан
На „Церском маршу“, ходочашћу од Шапца до споменика церским јунацима у Текеришу, ове године учествује 1.400 људи из Србије, Републике Српске и дијаспоре. Учесници марша на пут од 35 километара кренули су јутрос у 7.00 часова из Шапца, а на плато код спомен-костурнице церским ратницима, гдје се данас обиљежава 110… РТРС, Срна, 18. 8. 2024, У Београду помен српским цивилима убијеним у цапрашким селима код Сиска
У Храму Светих праведника Јоакима и Ане у београдском насељу Калуђерица данас је служен помен за 20 страдалих Срба у цапрашким селима код Сиска, који су ликвидирани у злочиначком походу хрватских снага прије 33 године. Након помена положени су вијенци на споменик цапрашким жртвама у оближњем спомен-парку, а потом су…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 9.12.2017, Покошеној младости подижу споменик
После писања "Новости" о жртвама комуниста на златиборском брду. Општина Чајетина подржала истраживање масовне гробнице
ВЕЋЕ Општине Чајетина донело је одлуку да подржи истраживање масовне гробнице у јами Церова, у овдашњем селу Мушвете. Скелете страдалника с краја Другог светског рата чије су руке пре ликвидације биле везане жицом, на дну пећине пронашао је фрескописац и спелеолог Димитрије Мирко Ћелић, из Пригревице код Апатина, а локална власт је реаговала само дан након објављивања ових сазнања у "Новостима".
Подсетимо, Ћелић је са колегама из београдског клуба "Асак" сишао у неистра[...]
![СРНА, 25. 11. 2023, Нови Град, Равнице: Служен помен убијеним цивилима [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17745-350x200-no.jpg)
СРНА, 25. 11. 2023, Нови Град, Равнице: Служен помен убијеним цивилима [Мапа]
Представници Општинске борачке организације Нови Град и мјештани положили су данас вијенце на мјесном гробљу у Равницама гдје су спомен-обиљежја Србима које су у Другом свјетском рату убиле усташе и погинулим српским борцима из протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата.
Код спомен-обиљежја за 168 цивила које су усташе убиле на данашњи дан 1943. године, парастос је служио свештеник Небојша Њежић.
Њежић је рекао да су ове жртве страдале јер су били Срби те да се овај и други злочини не смију заборавити.
Предсједник Борачке организације Нов Град Маринко Гачић рекао је да сваке године 25. нов[...]
Глас Српске, 29. 9. 2024, Ристо Милићевић: Од правника до герилца у акцијама високог ризика
Био је понедјељак, 5. октобар 1908, пријатан ранојесенски дан у Београду.
Међутим, негдје иза 16 часова, испред тадашње редакције „Политике“ на Теразијама, комешала се повелика група људи која је сваког трена нарастала, привлачећи као магнет пролазнике. Још из далека чули су се гласни повици, а у ваздуху је зујала нека напетост. Није било дилеме да је у питању некакав протест.
Видно револтирана маса ишла је ка споменику кнезу Михаилу. На челу енергично корача накостријешени Бранислав Нушић, поред њега вјешто удара добош Андрија, цал-келнер из „Балкана“, бивши војни добошар. Десно од њих, са [...]
![СРНА, 1. 8. 2023, Служена литургија побијеним Србима из Челебића у љето 1941. [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15571-350x200-no.jpg)
СРНА, 1. 8. 2023, Служена литургија побијеним Србима из Челебића у љето 1941. [Мапа]
На спомен-гробљу на Барјаку у селу Челебић код Ливна данас је служена литургија за Србе из овог и околних села које су побиле хрватске усташе у љето 1941. године.
На спомен-гробљу на Барјаку сахрањено је више од 300 жена и дјеце побијених у челебићкој школи, док су тијела мушкараца бачена у јаму Бикуша изнад села.
Парох ливањски Предраг Црепуља рекао је Срни да је 1941. године 405 људи на најсвирепији начин побијено из Челебића и околних села.
"Заклани су, побијени на други начин, а неки су и живи бацани у јаму Бикушу", рекао је Црепуља, који је служио литургију Ливањским новомученици[...]
СРНА, 14.11.2020, Срби ослобађали - политика наградила Хрвате
БИЈЕЉИНА, 14. НОВЕМБРА /СРНА/ - Српска војска је у Првом свјетском рату 14. новембра 1918. године ослободила Барању, област са већинским српским становништвом.
Барању су други пут, у Другом свјетском рату, послије битака на Батини и Болману, крајем 1944. године ослободили Руси и Срби.
У новембру 1991. године, ова област је ушла у састав Републике Српске Крајине, али је Ердутским споразумом, потписаним у новембру 1995. године, стављена под двогодишњу међународну прелазну управу, послије чега је припојена Хрватској.
У 15. вијеку почела је сеоба Срба са јужних српских територија у Барању[...]
