За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 8. 7. 2023, Иванишевић: Никог из међународне заједнице није брига за убијену српску дјецу, старце и болесне
Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић рекао је да данас да је Сребреница једино мјесто у којем су побијени сви болесни, старији Срби и српски ратни заробљеници, те да никог из међународне заједнице није брига за то. Иванишевић, који је у Београду учествовао на…
СРНА, 8. 7. 2023, Руско ’Њет‘ спасило стигме српски народ
У Београду је одржана трибина поводом осам година од руског вета на британску декларацију о Сребреници у Савјету безбједности УН, а учесници су захвалили Русији јер је спријечила да Срби, један од најстрадалнијих народа у Европи, буде стигматизован као геноцидан. На трибини су, између осталих, учествовали предсједник Организације породица погинулих…
РТРС, Срна, 8. 7. 2023, Димески: У Норвешкој постављен Часни крст на гробљу српских логораша [Мапа]
На гробљу у норвешком граду Трондхајму, на коме почивају српски логораши нацистичких логора из Другог свјетског рата, освештан је и постављен Часни крст, који је стигао из јасеновачког стратишта Доње Градине. Новинар и публициста Бранко Димовић Димески, продуцент филмова о страдању српских логораша „Логор смрти у Карашјоку“ и „33 анђела“,…
Глас Српске, СРНА, 7. 7. 2023, Сребреница: Представљен Атлас злочина над Србима
У Сребреници је вечерас отворена меморијална, културно-спортска и хуманитарна манифестације „Петровдански дани“ и представљен „Атлас злочина над Србима у Одбрамбено-отаџбинском рату“, који је приредио и објавио Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Традиционална манифестација „Петровдански дани“ организују се у знак сјећања на велико српско страдање…
СРНА, 7. 7. 2023, Промовисана књига ’Доња Махала, 418 дана мог пакла‘
Некадашњи заточеник логора у Доњој Махали код Орашја Драго Божић је тортуре кроз које су прошли он и његови сапатници описао у књизи „Орашје – Доња Махала 418 дана мог пакла“ која је вечерас представљена у Обудовцу. Божић, који данас живи у Пећинцима у Србији, каже да су у књизи…
Политика, 7. 7. 2023, Саво Штрбац: Шта је Пленковић рекао у Србији
Можда није наодмет споменути да је данашњи хрватски премијер Андреј Пленковић уједно и председник ХДЗ-а, и да однос данашњег ХДЗ-а према Србима у Хрватској, и поред његовог смешкања на сусрету у Суботици и хвалисања да су односи са српском мањином „складни”, илуструјући ту складност уз присуство њихових представника на прославама… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 13.10.2020, М.Диклић, Р.Драговић: Сукоби између Срба и Хрвата у руководству Хрватске обележили прве поратне године
Да Србе не чека светла будућност у СР Хрватској постало је јасно већ по ослобођењу, са приступањем решавања уставног положаја Срба у Хрватској.
Руководство ове Републике, бројним видљивим и невидљивим нитима повезано са Титом, низом потеза показало је јасну тежњу да Србе у Хрватској миноризује, а њихов политички утицај сведе на симболичну меру.
Међунационалних конфликата није недостајало ни у партизанском покрету током рата, да би после 1945. били све видљивији. Већина потеза нових власти била је на штету српског народа, што није пролазило без сукоба са Србима у партијском и армијском вр[...]
Искра, 17. 10. 2023, Радомир Павловић: У Буљиму код Кравице спомен плоча Јездимиру Дангићу
У недељу 15. октобра 2023. године у Буљиму код Кравице у родном мјесту Јездимира и његовог оца Саве Дангића освештана је спомен плоча Јездимиру Дангићу.
Након откривања спомен плоче у коме је учествовала борачка организација из Братунца и удружење Источна aлтернатива из Братунца те бројна удружења, одборници и гости из окружења и Србије, одржан је Парастос који је водио кравички парох.
После парастоса положено је цвијеће а историјски час о лику и дјелу Јездимира Дангића држао је историчар Стефан Милосављевић из Удружења Мост. Удружење Мост поклонило је Удружењу Источна алтернатива књиге [...]
Вечерње новости, 2. 10. 2023, ’Господе, допусти ми да се држим српски‘: Србима су после оба светска рата непријатељи одали почаст
Ребека Вест, енглеска књижевница, ауторка једног од најпохвалнијих путописа о Србима Црно јагње и сиви соко, записала је у Лондону, у пролеће 1941, током немачког бомбардовања:
- Док сам размишљала о могућој инвазији, или када би бомба пала у близини, често сам се молила: "Господе, допусти ми да се држим српски!"
Писмо извесног мајора Хелмута из Луфтвафеа, које је у пролеће 1941. послао рођаку у Хамбург, описује атмосферу у Београду после немачког бомбардовања и уласка окупатора.
Овај архивски документ открива да се врло брзо по окупацији појавио српски национални покрет отпора.
- [...]
Политика, 4. 8. 2022, Убијање Срба у избегличким колонама 1995.
Била је то ултимативна порука крајинским Србима: ваше путешествије је иреверзибилно, повратка вам нема, „повијесни циљ” хрватске правашке идеологеме је цементиран
Када би неким случајем Хрватска војска (ХВ) нестала, укључујући и њену авијацију, она за свој вечни спомен не би морала да брине. Надживела би је кукавна, разбојничка јуначења над Србима из Крајине који су се повлачили пред варварима, из свог празавичаја, мучно и споро, у библијским колонама, почетком маја и августа 1995. године.
Српски цивили, згужвани на пољопривредним и теретним возилима, у којима је било макар по једно дете[...]
ТДпортал.инфо, 17. 3. 2023, 79 година од злочина геноцида у Забрђу, списак убијене деце
Ускоро се навршава 79 година од огромног злочина - са елементом геноцида над мештанима села Забрђе од стране муслиманске СС Ханџар дивизије. Муслимани су у два дана 17. и 18. марта 1944, хладним оружјем, клањем, спаљивањем… убили око 240 мјештана овог села.
Колике су размјере овог злочина говори чињеница да је тада убијено око 240 становника Забрђа већином жена и дјеце а тада је у Забрђу било само 300 кућа. Поједине фамилије, као што су Васковићи чијих је 40 чланова убијено, угашене су заувијек. Највише страдалих имале су и фамилије Јелић, Тодоровић, Бојанић… Најмлађа жртва имала је 7 дана. О[...]
