За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТС, 14. 6. 2023, Обележена годишњица битке на Кошарама – Потпоручник Петар Мишић: Хероји са Кошара не смеју да погину још једном, од заборава
На данашњи дан, пре 24 године завршена је Битка за Кошаре. Борба на југословенско-албанској граници трајала је 67 дана. ОВК је заузела караулу, али није успела дубље да продре на Косово и Метохију, што је био основни циљ напада. Потпоручник Петар Мишић, који је са Војне академије отишао у рат… НСПМ, РТ Балкан, 13. 6. 2023, Њујорк тајмс (1982): Егзодус Срба је главни проблем на Косову, националисти желе велику Албанију [Мапа]
Исељавање Срба није обичан проблем јер је Косово срце српске историје, културе и вере, пише амерички лист далеке 1982. године, преносећи да Срби трпе личне увреде, оштећење гробова и паљење сена, сечу дрва и друге нападе на имовину како би били натерани да оду Увреде, застрашивања, скрнављење гробова и други… Глас Српске, СРНА, 13. 6. 2023, Да се не заборави: Обиљежено 80 година од славне Битке на Сутјесци
ТЈЕНТИШТЕ – Полагањем цвијећа на спомен костурницу и културно-умјетничким програмом у Спомен-кући у Долини хероја на Тјентишту, данас је обиљежено 80 година од пробоја обруча у славној партизанској епопеји – Бици на Сутјесци. Изасланик српског члана Предсједништва БиХ и предсједника Републике Српске Бошко Томић поручио је током обиљежавања 80 година…
Политика, 12. 6. 2023, Прича из Великог рата – Ја сам, мајко, Живојин
„Добисмо брашно, порцију на три војника. На шаторском крилу закувасмо га кишом која лије као из бакрача. Вењом наложисмо ватру, запретосмо хлеб у пепео и задремасмо”, описао је ратник из Санковића код Мионице, страдање кроз Албанију 1916. Чачак – Стојим пред својом кућом у ноћи, и стрепим. „Да ли су…
Искра, 12. 6. 2023, Проф. др Душко Кузовић: Старо сајмиште – Материјал и техника градње културно историјског споменика су документ једнако као и форма
Замислите када бисмо на слици Леонарда или Микеланђела заменили боје, јер су оригиналне рецептуре много осетљивије него савремене? Ако бисмо порушили Жичу, Студеницу или Грачаницу, јер су сеизмички много слабије него савремене конструкције, и онда их поново саградили од армираног бетона („нове, веће и старије“)! Замислите када бисмо Мирослављево јеванђеље…
Спутњик, РТРС, 10. 6. 2023, Патријарх Порфирије освештао Спомен-капелу на Војном гробљу у Маутхаузену, присуствовао и Додик
Патријарх српски Порфирије освештао је Спомен-капелу Светих српских новомученика на Војничком гробљу у Маутхаузену на коме је сахрањено хиљаде српских војника и цивила. Одржана је и Света архијерејска литургија коју је служио патријарх Порфирије. Патријарху су саслуживали митрополити дабробосански Хризостом и црногорско-приморски Јоаникије, епископи браничевски Игнатије, брегалнички Марко, славонски Јован,…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 26.2.2017, Књига Драксенић 1941-1945. године промовисана у Бечу
БЕЧ, 26. ФЕБРУАРА /СРНА/ - У Бечу је, у оквиру обиљежавања Дана културе Републике Српске у Аустрији, промовисана књига "Драксенић 1941-1945. године" Tање Tулековић, директора Јавне установе "Спомен-подручје Доња Градина".
Тулековићева, која је и виши кустос, у књизи пише о једном од најужаснијих усташких злочина над Србима у Другом свјетском рату - усташком покољу у цркви у Драксенићу 1942. године.
Промоцију, која је одржана синоћ у цркви Светог Саве у Бечу, организовали су Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" из Аустрије и Јавна установа "Спомен-подручје Доња Градина".
Ос[...]
![Петровград.org, 4. 12. 2023, Др Момчило Диклић - Српско питање у Хрватској [2016]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17793-350x200-no.jpg)
Петровград.org, 4. 12. 2023, Др Момчило Диклић - Српско питање у Хрватској [2016]
Историчар др Момчило Диклић, аутор књиге Светац и низа студија о начину решавања српског питања у Хрватској, говорио је о овим темама у запаженом интервјуу са Трифком Ћоровићем главним уредником листа Српско коло 2016. године. Петровград.орг Вам га преноси у целини, јер сматрамо да научне синтезе овог нашег уваженог научног радника стоје и завређују да шира читалачка поблика има увид у њих.
– Научно дјело историчара др Момчила Диклића Светац – Може ли Алојзије Степинац бити светац пробудило је велико интересовање јавности. Специфичну тежину књизи даје чињеница што је њен аутор највећи[...]
Блиц, 1.12.2019, Једини живи сведок операције Халијард Деда Драго: За два дана направили писту и спасли америчке пилоте
У акцији спасавања савезничких пилота 1944. године, названој "Ваздушни мост", из Србије је у организацији Југословенске војске евакуисано преко 500 углавном америчких пилота.
Највећи број је евакуисан са импровизованог аеродрома у селу Прањани код Чачка, али је мало познато да је тридесетак пилота и официра евакуисано из коцељевачког краја. Једини живи сведок, Драгутин Ашковић, не дозвољава да се та прича заборави.
Тог септембра Драгутин Ашковић имао је 23 године. Данас, у 98. одлично се сећа како је као командант четничког вода у Свилеуви наредио својим омладинцима да у њиви обраслој шу[...]
Како је мучен и убијен митрополит Петар (Зимоњић)
Врхунац усташког иживљавања услиједио је по митрополитовом доласку у казнионицу Окружног суда у Госпићу, гдје је митрополит спавао на земљи, морао носити цјепанице на голим леђима, чистити двориште и клозете, уз непрестано понижавање највулгарнијим ријечима
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 21. АПРИЛА /СРНА/ - Навршава се 75 година од када је усташка власт Независне Државе Хрватске /НДХ/ у првим мјесецима окупације БиХ 1941. године, убила девет од 106 свештеника Митрополије дабробосанске, укључујући митрополита дабробосанског Петра Зимоњића.
Остало православно свештенство је, са породицама, похапшено и [...]
![РТС, 14.6.2016, Обележавање Крвавог пута српских логораша у Норвешкој [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p3786-350x200-no.jpg)
РТС, 14.6.2016, Обележавање Крвавог пута српских логораша у Норвешкој [Мапа]
Норвешке општине Вефсн и Хемнес се припремају за обележавање 75-годишњице доласка првих Југословена, пре свега Срба, у немачке концентрационе логоре у тој земљи где су принудним радом градили такозвани "Крвави пут", саопштила је амбасада Норвешке у Београду.
Пут преко Корг планине за југословенске ратне заробљенике је представљало "Крвави пут", како је назван због суровог рада и услова живота.
Према подацима, око 2.360 југословенских ратних заробљеника је убијено у више од 20 такозваних „Српских логора“ у Норвешкој.
Највећа стопа смртности је забележена у логорима на северу Норвешке г[...]
