За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 4. 8. 2024, Ко може нек’ опрости: Пребиловци, 83 године од покоља Срба – да се памти, да се не заборави – На данашњи дан [Мапа]
Kад су педесетих година прошлог века у школи у Пебиловцима прозивали децу, истовремено су прозивали и живе, рођене од 1942. па надаље и мртве дечаке и девојчице побијене 1941, једно одељење у учионици, друго у јами Нису злочин у Пребиловцима, крваво, бестијално оргијање које је започело на данашњи дан 1941.…
Глас Српске, Рубикон, 03. 8. 2024, Рубикон специјал: Од Јасеновца до Олује [Видео]
Читав двадесети вијек је био вијек страдања, вијек патње. Свако српско стратиште јесте повезано, свака рана је дубока. Врхунац пакла јесте било стварање и постојање НДХ, а наставак геноцида усљед заборава је злочиначка акција „Олуја“. Миле Будак аутор усташког плана за српско становништво „једну трећину убити, другу протјерати, а трећу… Вести онлајн, 3. 8. 2024, Српски средњовековни споменици остају на Листи светске баштине у опасности (1): Светиње и даље на удару
Комитет за светску баштину Унеска одлучио је на 46. заседању у Њу Делхију да средњовековни споменици на Косову и Метохији буду задржани на Листи светске баштине у опасности, због, како се наводи, политичких проблема. Овај аргумент први пут је наведен у извештајима ове организације од када су српски средњовековни споменици…
СРНА, 3. 8. 2024, Српска памти – Рајчевић: Дивосело симбол уништења Срба у Хрватској
Српско село Дивосело код Госпића један је од симбола етничког чишћења Срба у Хрватској – оно што је у том селу 1941. године започео шеф Независне Државе Хрватске (НДХ) Анте Павелић завршио је 5. августа 1995. године предсједник Хрватске Фрањо Туђман – у Дивоселу више нема никога, изјавио је Срни…
РТРС, Срна, 3. 8. 2024, Одбор за заштиту права Срба у ФБиХ: Муслиманима није у интересу да се зна за Гаравице
Одбор за заштиту права Срба у ФБиХ саопштио је да је ратна заставе БиХ постављена у Гаравицама код Бихаћа с циљем да Срби не долазе на стратишта свог народа јер то није у интересу муслимана с обзиром на то да су Гаравице њихово дјело. Ријеч је о организованој дјелатности великобошњачке…
РТРС, 2. 8. 2024, Ратна застава БиХ на стратишту Гаравице код Бихаћа
Епископ бихаћко-петровачки Сергије рекао је да је данас на стратишту Гаравице код Бихаћа осванула ратна застава БиХ, и то у дану када се српски народ молитвено сјећа убијених предака широм крвљу натопљене Крајине. Владика пита да ли је то порука потомцима и поштоваоцима оних који нису успјели живи дочекати дан…
Не заборављамо – Памтимо
Курир, 18. 4. 2024, Спомен-табла за незаборав: Први оружани отпор 1941 – у Доњем Добрићу
Четири дана после потписивања капитулације Војске Краљевине Југославије, код Крнића колибе у лозничком селу Доњем Добрићу, 21. априла 1941. године, убијен је један немачки потпоручник, док су још два немачка војника рањена.
Био је то први оружани отпор немачком окупатору, али се све до пре неколико година за догађај није много знали ни у лозничком крају, а камоли ван њега. У недељу, 83 године касније у центру села, Град Лозница и Центар за културу „Вук Караџић“ организују свечано постављање спомен-табле као будућег трајног сећање на тај дан.
Обележавање тог датума почело је редовно од пр[...]
Политика, 9. 10. 2022, Момчило Павловић: Најтужнији дан Краљевине Југославије и престоног Београда
Деветог октобра 1934. у четири сата и 10 минута, приликом званичне посете Француској, у Марсељу је извршен атентат на краља Југославије Александра (Карађорђевића)
Два најмасовнија догађаја и доживљаја, не рачунајући ослобођење Београда 1918, приредио је краљ Александар народу престонице и читавој земљи. Први када се венчао са румунском принцезом 1922, а други, тужни, када је убијен и када је испраћен из Београда на вечни починак у Белу Цркву, која надвисује Тополу. Оба ова догађаја су била масовна, међународног значаја и оба су забележена камерама.
Сахрана краља Александра 10 дана после [...]
РТ Балкан, 6. 7. 2025, Исповест српског дечака који је преживео логор у Сребреници: Поново сам учио да читам и пишем
Брани Вучетићу из села крај Братунца погинула је мајка када је имао девет година, а ускоро су му муслимани убили оца и 17-годишњег брата, а њега ранили и одвели у логор у којем је провео 56 дана. Тих дана нерадо се сећа, али Брано је у разговору за РТ Балкан описао како је успео да победи смрт и да барем мало залечи ране на души
За Брану Вучетића, из братуначког села Бјеловац, чуло се на свим меридијанима. Не његовим избором и вољом.
Некада се о њему причало као о дечаку којем је у нападу муслиманске војске убијена цела породица и који је преживео логор. Данас, као одраслом човеку ко[...]
Вечерње новости, 2. 7. 2024, Милош Војиновић: Тајни кружоци постају национални стожер - Омладинске, а потом и револуционарне организације су организоване у школама
Насупрот „старијем нараштају“, који се задовољавао српском заставом и који је водио борбу легално и аудијенцијама у Бечу, настала је нова генерација.
„Преокрет оваквом начину борбе и његову критику донели су листом универзитетски школовани нараштаји, људи васпитавани у Бечу (…) и Прагу“. Потпуно супротно очекивањима власти, школски систем је на Словенском југу створио већи број жестоких опозиционара него послушних поданика.
Ове промене била је свесна и аустријска власт. Генерал Конрад фон Хецендорф је обавештен у једном писму да „професори, често млади људи, тек изашли из школе, сами раз[...]
![Политика, 9. 5. 2025, У патњи интернираца изникло пријатељство [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27885-350x200-no.jpg)
Политика, 9. 5. 2025, У патњи интернираца изникло пријатељство [Мапа]
Пре тачно 83 године у норвешке логоре смрти депортовано је 46 Кикинђана, од који су се кући вратила њих седморица. Сећање на мај 1942. године Кикинђани никада неће заборавити, а већ пету деценију полажу венце на споменик интернирцима који сведочи о преживљеним ужасима, али и пријатељству два народа ‒ српског и норвешког.
О ужасним данима у норвешким казаматима сведочила су седморица интернираца из Кикинде који су преживели сву голготу око 30 концентрационих нацистичких логора. Од 1942. до 1945. године, у Норвешку је са подручја Краљевине Југославије насилно одведено највише Кикинђана, Нишли[...]
