За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТС, 18. 6. 2024, На Мердару преузети посмртни остаци троје цивила убијених на КиМ пoсле доласка међународних снага
Представници београдске делегације Радне групе за нестала лица преузели су на прелазу Мердаре од делегације Приштине идентификоване посмртне остатке троје цивила српске националности, који су убијени у Урошевцу, Призрену и Приштини током 1999. године. Посмртне остатке Момира Миленковића (47) из Призрена преузели су чланови његове породице, док су у име…
РТВ Добој, СРНА, 17. 6. 2024, Служен помен за укопане на заборављеном српском гробљу
У Добоју је данас служен молитвени помен и парастос на православном гробљу, које је недавно откривено и очишћено и на којем су пронађени остаци споменика из 19. вијека, а претпоставља се да су ту масовне гробнице српских интернираца из добојског логора који је Аустроугарска основала 1915. године, што ће бити…
ИН4С, 16. 6. 2024, Литургија и парастос жртвама поратних злочина у Камничкој Бистрици
„Сјећам се дуге колоне пјешака и запрежних кола…На челу колоне је ишао и гласно молио православни поп у својој одежди и са дугом брадом, колону су окружавали партизани са пушкама у рукама. Грађани су стајали пред кућама и немо посматрали жалосну поворку. Вјероватно бих овај догађај заборавио, као шестогодишњи дјечак,…
Вечерње новости, 15. 6. 2024, Потресна исповест Славка Милановића: Сестрица је заувек остала у паклу Јасеновца
Преживео је једно од најмрачнијих поглавља људске историје – страхоте Јасеновца. Ужас усташа у крволочној творевини НДХ гледао је очима шестогодишњег дечака. Сестру није успео да спасе, а он је преживео захваљујући својој мајци. Упркос позним годинама, сећање Славка Милановића (88), данас председника Удружења логораша Јасеновца, на то време је… Политика, Радио Гораждевац, 16. 6. 2024, Навршило се 25 година од киднаповања Срба у Ораховцу
Пре тачно две и по деценије, 16. и 17. јуна 1999. године у Ораховцу је на очиглед најближијх чланова породица и комшија киднаповано више старијих мушкараца који су одведени у непознатом правцу. Киднаповани су пензионери Панта Грковић (1939) који је касније идентификован и сахрањен на гробљу иза цркве у Ораховцу…
Печат, 14. 6. 2024, Никола Милованчев: Смрт у Павиљону – логор Земун 80 година касније
На 75. годишњицу распуштања стравичног концентрационог логора Земун, 2019. одржано је прво сабрање на јеврејском делу земунског гробља, служен парастос и опојане српске и друге православне жртве логора којe ту почивају. Ове, 2024. године, уприличен је крсни ход, а први пут у осам деценија служена је и заупокојена литургија. Доказ… Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Глас Српске, Срна, 29.9.217, Филм „Небо над Бјеловаром“ показује како се искрено воли земља
Докуметарни филм "Небо над Бјеловаром", посвећен народном хероју Милану Тепићу и војнику Стојадину Мирковићу, показује како се искрено брани и воли своја земља, изјавио је аутор филма Недељко Лајшић.
- Оно што су урадили Стојадин Мирковић и Милан Тепић је безвремени чин и оно по чему ће будуће генарације памтити и помињати име Милана Тепића као примјер патриоте, храброг човјека који је бранио своју земљу - рекао је новинарима Лајшић.
Он је потврдио да је у организацији Војске Србије и Министарства одбране синоћ у Београду приказан документарни филм "Небо над Бјеловаром".
- Документарн[...]
Вечерње новости, 27. 4. 2021, Морбидни план за уништење Срба: Павелићев пројекат скован у Сијени уз помоћ Ватикана и Мусолинијевог штаба
Михаило Станишић је у Србоциду изнео откриће о Павелићевом геноцидном плану, скованом у Сијени, при чему је усташком вођи, његовим суфлерима и подстрекачима у емиграцији, као својеврсни оријентир, послужило вишегодишње изучавање и угледање на геноцид који је над Јерменима почињен у Првом светском рату у Турској.
Тек 1975. године, један од челника Хрватске сељачке стране, ослонац у избегличкој влади у Лондону, десна рука др Влатка Мачека, Улија Јукић објавио је у својој књизи сву монструозност Павелићевог пројекта: и он и његов каснији србождерски министар Дидо Кватерник, планирали су да "клањ[...]
РТРС, 2.5.2018, Почаст за 383 српске жртве страдале у Коњицу
Данас је одата почаст за 383 српске жртве, страдале током рата у општини Коњиц. Око седам хиљада Срба који су прије рата живјели у Коњицу, расељено је широм свијета. Коњичани су својим мртвима одали пошту у Гацку, гдје је прије двије године изграђен заједнички споменик за цивиле и борце.
На мермеру уклесана 383 имена. Међу њима дјеца, жене, старци, жртве логора Челебићи и Мусала, борци, припадници Друге херцеговачке лаке пјешадијске бригаде. Коњиц је једна од најстрадалнијих општина за српски народ, гдје су у масовним злочинима убијане комплетне породице.
"Убијен ми је отац, стриц, бројн[...]
Политика, 28. 4. 2025, ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД СТРАДАЊА СРБА ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ (3): Тежак живот ретких повратника у завичај
Српска села су опустошена, куће празне или порушене, већина становништва је заувек отишла
Окучани, Славонски Брод – Међу десетак хиљада Срба, већином повратника у Западну Славонију, највише је особа преко 60 година. Најснажнији утицај на очување њиховог идентитета имају Српска православна црква и Српско-културно друштво „Просвета” са одборима у више општина. Синиша Видаковић, председник „Просвете” у Окучанима, каже да двадесетак ученика српске националности у основној школи у овом месту већ 15 година похађа наставу по такозваном Це моделу који подразумева изучавање српског језика, културе и[...]
![СРНА, 31. 5. 2024, Логор за Србе у Челебићима - 1. јун 1992. [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20582-350x200-no.jpg)
СРНА, 31. 5. 2024, Логор за Србе у Челебићима - 1. јун 1992. [Мапа]
Српски цивили (мушкарци, жене и дјеца), затворени претходно у Брадини, одведени су 1. јуна 1992. године у логор у Челебиће код Коњица који су држали припадници снага лојалних муслиманском ратном лидеру Алији Изетбеговићу.
Логор Челебићи био је сабирни логор у којем су мучени и убијани Срби са подручја општине Коњиц и околине. Међународни Црвени крст регистровао је више од 400 лица која су на разне начине страдала у овом логору.
Комплекс Челебићи налази се на око 5,5 километара од Коњица и заузима око 50.000 метара квадратних.
Комплекс је користила ЈНА за смјештај течних горива. Осим б[...]
