За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Искра, ИН4С, 6. 6. 2023, Милош Ковић: Крајина као симбол и суштина историје српског народа
Постоји једна реч коју, због нашег духовног здравља, ваља упорно и стално понављати. Потребно је да је изнова изговоримо управо данас и нарочито овде, у древном Крушедолу, на падинама Фрушке горе, нове, српске Свете Горе, у Срему, уточишту српских прогнаника, од Светих Бранковића до данашњег дана. Та реч је –… РТ Балкан, 5. 6. 2023, Миломир Степић: Памперс револуција
„Памперс револуција“ сведочи да је у пракси могуће опирање албанским сецесионистима у полицијским униформама и Кфору, као окупационој сили са којом су у садејству Неко духовит и инвентиван, упркос недаћама, сетио се да Кфору, албанским полицајцима и функционерима током сукоба на северу косовско-метохијског дела Србије дарује „памперс“ пелене. Симболика која… Политика, 5. 6. 2023, Записи о српским породицама којих више нема у подчичавском крају на Космету
О мештанима, њиховим обичајима, страдању, присилном одласку, надгробним споменицима на КиМ неуморно годинама прикупља податке хроничар Бранко Радеч Хроничар Бранко Радеч неуморно годинама прикупља податке и фотографије о селима око Вучитрна на Космету, о мештанима, њиховим обичајима, страдању, присилном одласку, надгробним споменицима. Све што је сазнао уобличио је у четири…
Политика, 5. 6. 2023, Како су Никола Тесла и Милутин Миланковић постали Хрвати – ново тумачење историје из угла цркве коју је направио Анте Павелић
Сви ми чији корени потичу из Војне крајине нисмо Срби. Ми смо православни Хрвати и не смемо да се стидимо нашег идентитета. Можемо само да будемо поносни на наше земљаке попут Николе Тесле и Милутина Миланковића. Они су најумнији православни Хрвати а њима уз раме иду Светозар Боројевић, Аугуст Харамбашић,…
Политика, 5. 6. 2023, Живојин Ракочевић: Обгрљени Свети Архангели код Призрена
Скоро хиљаду родитеља српске деце са Косова jуче је послало своје најдраже да, усред страхова и најављеног хаоса, у Призрену пронађу нешто важно за себе и све нас Света Тројица, Свети Архангели, пусто недељно јутро у Призрену. На излазу из града, уз Бистрицу, одмах иза зграде Призренске лиге, два џипа…
РТРС, СРНА, 5. 6. 2023, Сребреница: Парастос Tројчинданским жртвама усташког злочина
Код спомен-костурнице у Сребреници данас ће бити служен парастос и обиљежено 80 година од злочина који су починиле усташе на други и трећи дан Тројчиндана 1943. године у овом мјесту и оближњим селима Витловци и Залазје, када су побиле више од 250 Срба. Из општинског Одбора за обиљежавање годишњица српског…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 25.9.2021, Прањани: Обиљежено 77 година од операције „Халијард“
У Меморијалном центру на Галовића Пољу у Прањанима, обиљежено је 77 година од операције "Халијард", у којој су припадници Југословенске војске у отаџбини и локално становништво омогућили евакуацију око 500 савезничких авијатичара које су снаге нацистичке Њемачке обориле у Другом свјетском рату.
Обиљежавање је почело полагањем вијенаца уз емитовање химни САД и Србије, након чега је служено у цркви Вазнесења Господњег у Прањанима, а извршена је и додјела сертификата у Основној школи "Иво Андрић" у овом мјесту.
У оквиру церемоније откривен је споменик посвећен припадницима Војнообавештајне [...]
Вечерње новости, 21. 5. 2023, Први српски докторант војне социологије на Сорбони
О ПЕШАДИЈСКОМ пуковнику, социологу и професору Тодору Љ. Павловићу из Јагодине, првом српском официру који је докторирао на Сорбони и првом српском школованом социологу, готово да ништа није написано, чак се и не помиње у Споменици погинулих и умрлих српских официра 1912-1918. године.
- Чак нема ни одредницу у Народној енциклопедији српско-хрватско-словеначкој, у којој су обрађени многи заслужни српски официри, од којих је већина испод његовог нивоа - наводи пуковник у пензији мр Велимир Иветић у тексту "Официри из Јагодине - најзаступљенији припадници врха војне интелектуалне елите Краљеви[...]
Стање ствари, Антикварне књиге, 31. 5. 2021, „Српска трилогија“ Стевана Јаковљевића и Луј Кордије
Милан Јовић пронашао је у Паризу писмо које је Стеван Јаковљевић, српски професор, књижевник, ратни официр и писац познате Српске трилогије, писао професору Лују Кордијеу
ко у данашње време претражите шта интернет знао о Лују Кордијеу (Louis Cordier), наћи ћете врло мало података, скоро ништа. Чак ни француска Википедија нема чланак о њему. Постоји његов имењак Луј Кордије, француски геолог рођен у XVIII веку, али он нас овом приликом не интересује. „Наш“ Луј Кордије написао је књигу Victoire éclair en Orient 15-29 septembre 1918 или у преводу Муњевита победа на Истоку у којој аргументовано т[...]
Политика, 17. 7. 2023, Споменик нашим војницима и заробљеницима у Кастелану
Споменик српским заробљеницима и војницима страдалим у Првом светском рату на територији Трентина откривен је у италијанском месту Кастелано.
Церемонији је присуствовао министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић. „Данас смо на српском гробљу подигли споменик у који смо уклесали речи да наше борце сачувамо од заборава. До прошле године ми у Србији нисмо знали за Српску стазу, нисмо знали за српско гробље, али су двојица Италијана, Маурицио и Клаудио, двојица историчара, чланова локалног историјског друштва, сачували ту причу од заборава”, рекао је министар прил[...]
Глас Српске, СРНА, 6. 2. 2024, Миловановић: Стално подсјећати да је само из Возуће у Јасеновац депортовано 400 Срба
У времену бескрупулозног ревизионизма и отворених намјера да српске жртве Јасеновца буду умањене важно је документовати и огласити сваки злочин, те истаћи да је само из Возуће, која је од тог НДХ стратишта удаљена на стотине километара, у фебруару 1942. године депортовано и тамо погубљено око 400 Срба, мушкараца, рекао је Срни професор Анатолиј Миловановић.
Миловановић је рекао да је то имало далекосажне посљедице и да су многа српска огњишта затрта. "Одведени су 4. фебруара, усред зиме, у отежаним логистичким условима. Можемо да замислимо колико је Срба одведено у мјестима која су била бли[...]
