За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 11. 11. 2024, Дан примирја у Првом светском рату: Шта смо добили, а шта изгубили 11. новембра 1918?
Углед који је Србија стекла славом свог оружја и величанственим биткама, брзо се топио у заједничкој држави, Краљевини СХС, потом Југославији, слажу се историчари, саговорници РТ Балкан. Да ли је имала другог избора? После четири године оружаног сукоба какав свет до тада није видео, 1918. године у железничком вагону у… Светиње Браничева, 10. 11. 2015, Откривање споменика на Врањевцу у славу 23.560 Браничеваца страдалих у ратовима 1912-1918. године [из Архиве] Фото
Споменик на Врањевцу, подигнут у славу 23.560 Браничеваца страдалих у ратовима 1912-1918. године, открио је председник Србије Томислав Николић 18. октобра 2015. Тога дана навршило се тачно сто година од од Врањевачке битке, једног од десет крвавих бојева с Немцима на браничевским просторима, о којим историја још увек ћути. … Спутњик, 10. 11. 2024, Оптужница због Скадра: За Албанце су историјске чињенице – говор мржње
Судски процес покренут у Албанији против црногорског политичара Владислава Дајковића за говор мржње због тога што се пре три године у Скадру сликао са српском заставом а испод фотографије написао да је реч о „древном српском граду“ политичке је природе. Дајковић свакако неће да осваја Скадар, али је његова тврдња… СПОНА, 20. 10. 2024, Књига Бранислава Нушића уместо гроба сина: Пут славе и страдања легендарног батаљона 1.300 Каплара
Страхиња Бан Нушић није имао ни деветнаест година када је добровоњно кренуо на бојиште Колубаре. И није се вратио. А имао је снове да једног дана, кад заврши студије, започне живот са девојком којој се заклео на вечну љубав. Син славног писца Бранислава Нушића, међу првима се одазвао на позив… Политика, 7. 11. 2024, Иза дубровачких кулиса
Спорења око историјског идентитета старог Дубровника никако да се стишају, сваки час се одапне нека отровна канонада како који научник из српске научне заједнице укаже да су стари Дубровник и Дубровчани имали посебан идентитет, који је био у неким деловима ближи српском националном идентитету, јер дубровачке писце чинио је језик,…
Вечерње новости, 6. 11. 2024, Не заборавите, сви смо ми са Косова и Метохије: Храбра бака Бранка Миловановић (90) из Гојбуље, годинама одолева притисцима Албанаца
ПАМТИМ дуго… чини ми се још од друге године живота. Памтим ратне године, од четрдесет и прве до четрдесет и пете и могла бих и о томе да причам бесконачно… Свашта сам преживела и много шта је стало у мојих деведесет година. Ја сам на крају пута, али бринем за…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Глас Српске, СРНА, 27. 1. 2025, Српска и Србија одале пошту жртвама Холокауста; Сви треба да знају истину о бруталним ликвидацијама
Међународни дан сјећања на жртве Холокауста обиљежен је и у Републици Српској и Србији.
Доња Градина је мјесто туге и град мртвих. Будуће генерације треба да знају истину о бруталним ликвидацијама жена, дјеце и стараца, само зато што су били Срби, Јевреји или Роми, истакнуто је приликом одавања поште жртвама и полагања вијенаца у Спомен-подручју Доња Градина.
Вијенци су положени и на споменик „Менора у пламену“ у Београду.
Доња Градина, највеће стратиште српског народа, које је било у систему концентрационог логора Јасеновац, рана је која ће заувијек бољети, истакнуто је приликом обиљ[...]
СРНА, Глас Српске, 17.6.2016, Пролазак Часног крста кроз мјеста и храмове гдје је службовао Свети свештеномученик Сава Горњокарловачки
Бањалука - Удружење грађана "Јадовно 1941." из Бањалуке поводом 75 година од страдања српског православног свештенства и народа у комплексу логора смрти Госпић - Јадовно - Паг организује од 19. јуна до 1. јула пролазак Часног крста кроз мјеста и храмове гдје је службовао Свети свештеномученик Сава горњокарловачки.
Предсједник овог удружења Душан Басташић рекао је Срни да ће Часни крст проћи кроз мјеста од родног Мола и Башаида у Бачкој, преко манастира Крушедол, Сремских Карловаца, Патријаршије у Београду, Карловца и Плашког до Катине јаме у Лици у коју је бачено тијело тадашњег владике гор[...]
Глас Српске, 6. 6. 2022, Прије 81 годину испаљен први метак у срце фашизма у Брљеву код Гацка
ГАЦКО - Низом манифестација данас је у гатачком селу Брљево обиљежен Дан устанка и Дан општине Гацко, а изношењем заставе на брдо Гат и парастосом устаницима код споменика у том мјесту свечано је прослављен важан датум за мјештане овог краја, када је прије 81 годину испаљен први метак у срце фашизма у поробљеној Европи.
Потомци устаника посебно су поносни на устанак 6. јуна 1941. године против фашиста и усташких хорди у Другом свјетском рату, а тада је на оближњем брду Гат постављена прва слободарска застава у Европи, тробојка. Наиме, усташе су у ноћи између 4. и 5. јуна бацили своје комшије [...]
Глас Српске, СРНА, 30.4.2017, Канонизовани злочин
Бијељина - Злочин у Добровољачкој улици 1992. године, формално је злочин над војницима ЈНА и цивилима који су радили у војсци, али, суштински, то је била брутална и крвава порука Србима и свим заговорницима било какве мултиетничке државе: "Бјежите или умрите".
Током 2. и 3. маја 1992. године у Сарајеву, припадници снага лојалних тадашњем муслиманском лидеру Алији Изетбеговићу и паравојних јединица убили су 42 војника ЈНА и цивила - у Дому ЈНА, Радничком универзитету "Ђуро Ђаковић", на Скендерији, у Добровољачкој улици и на другим локацијама...
Према националном саставу, убијена су 32 Срб[...]
РТ Балкан, 23. 3. 2024, Француски бранилац српских манастира: Не пуштајте Косово низ воду, долази нови свет једнаких
Верујем и надам се да ће надмоћ САД и Немачке нестати, и на њеном месту ће настати нови, мултиполарни свет - свет једнаких, каже за РТ Балкан пуковник у пензији Жак Огар
Жак Огар, пензионисани пуковник и предводник француских специјалних снага на Косову и Метохији 1999. године поручио је Србима да не пуштају своју јужну покрајину низ воду.
У разговору са РТ Балкан на на међународној конференцији "Од агресије до новог праведног поретка", која се у Дому војске одржава поводом 25. годишњице НАТО агресије, Огар истиче да четврт века касније "видимо последице агресорског рата против Југослави[...]
