За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Портал Новости, 10. 6. 2024, Говор мржње крај Книна [Фото]
Аутобусне станице између села Умљановић, крај Дрниша, и Книна дуже од пола године препуне су графита с ушатим У, усташким поздравом, нацистичким крижем па и отвореним позивом на убојство Срба попут „Србе на врбе“ или „Јапирчани мрзе Србе, вишају их на врбе“ Читалац Новости послао нам је е-маил с насловом…
Глас Српске, СРНА, 13. 6, 2024, Иванишевић: Питати Мехмедалију Ахмића, да ли је и он жртва ’геноцида‘
Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је Срни да је саопштење Министарства спољних послова Русије о томе да је број Бошњака страдалих у Сребреници фалсификован и недоказив потврда оног што он говори деценијама и поручио да свијет треба да сазна и то да су…
РТ Балкан, 11. 6. 2024, Две и по деценије НАТО трупа на КиМ: Од Старог Грацка и Ливадица до одсечене главе монаха Харитона – На данашњи дан
Историја Срба под „заштитом“ КФОР-а на Космету је историја убистава, пљачки, отмица, паљевина, стравичних масовних злочина за које нити је ко одговарао нити има изгледа да ће одговарати Већ по традицији, улазак немачке оружане силе на територију Србије, трећи пут у једном веку, обележен је јуна 1999. године – убиством…
Глас Српске, СРНА, Вечерње новости, 12. 6. 2024, На игралишту у Ливну осванули графити ’Уби(ј) Србина‘ и нацистички симболи [Мапа]
На дјечијем игралишту у цетру Ливна исписани су графити “Уби(ј) Србина” и нацистички симбол кукасти крст. Српски повратник у Ливно рекао је Срни да је запрепаштен оваквим порукама које позивају на убијање Срба. Број Срба у Ливну је на “нивоу статистичке грешке”, а највише повратника је у селима у Ливањском… СРНА, 11. 6. 2024, Српска памти – Фочанска бригада Југословенске војске (уО) сачувала српски народ
Фочанска бригада Југословенске војске у отаџбини сачувала је српски народ у фочанском крају, а већина њених припадника скончала је мученичком смрћу, истичу из Равногорског покрета отаџбине Српске, који је први пут обиљежио дан оснивања ове јединице. Бригаду је 6. јуна 1942. године на Бојчином брду изнад фочанског села Јошаница од…
Покрет за одбрану Косова и Метохије, 2. 6. 2024, Митра Рељић: Бројаница
– Ето, Господ је хтео да нам стигне уочи славе – тихо збори Божија послушница шћућурена иза сталаже с иконама и свећама лево од улазних двери. Десно, на постољу – ковчег. На рубу покрова словотиск: Свети крепки. Кандило, упаљена висока свећа и крст на којем пише: Монах Харитон Лукић 1960…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, Срна, 22.6.2017, Судови игноришу масакр над Србима
Сребреница - Служењем парастоса и полагањем цвијећа на спомен-обиљежје у Ратковићима код Сребренице јуче је обиљежено 25 година од убиства 24 српска цивила и војника, којима су пресудиле муслиманске снаге.
За злочин над Србима у овом селу, као ни у другим сребреничким мјестима, још нико није одговарао.
- Та чињеница потврђује да Међународни суд правде у Хагу и Суд БиХ игноришу српске жртве, али ми нећемо одустати од тражења правде и увијек ћемо се сјећати оних који су дали своје животе за Српску - поручио је предсједник Одбора за обиљежавање годишњица страдања српских цивила и војника на[...]
Дневник.рс, 22.11.2020, Архив Војводине објавио монографију „Усташка зверства; Зборник докумената (1941-1942)”
Предмет: Понашање усташа; Према извештају Штаткомандатуре Сарајево, дана 7.9. су припадници усташа код Раљева у две куће затворили 80 до 100 Срба, мушкараца, жена и деце, куће су запалили, а Срби су живи изгорели.
Неколико других Срба је истом приликом одвојено, било стрељано. Као потврда прилаже се девет фотографија. У извештају за 718. пешадијску дивизију, командант 738. пешадијског пука указује на то да се оваквим насиљима становништво подстиче на устанак; и на крају поново ће немачки војник морати да буде одговоран за последице.
Такође, и К.О. Загреб (Kreigsorganisation, централна [...]
Б92, 19. 8. 2010, Крагујевац: У гробници 647 особа
Крагујевац -- Из "Заставине" Капислане, на парцелу број 9 Варошког гробља у Крагујевцу, 1980. пренети су посмртни остаци 647 особа стрељаних после Другог светског рата.
Њих су као такозване "народне непријатеље" стрељале послератне власти, тврди потпредседник СУБНОР-а у Крагујевцу и публициста Жељко Зиројевић.
Ова прича изазива бурне реакције у Шумадији.
Четворица радника предузећа “Градска гробља” у Крагујевцу, пренели су 64 пластична џака са посмртним остацима Крагујевчана стрељаних у “Заставиној” капислани на парцелу број 9 Варошког гробља.
Уз надзор Службе државне безбедности ц[...]
РТРС, Срна, 1.8.2018, Мркоњић Град - служен парастос за погинуле борце
Парастос за борце погинуле у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату служен је данас у капели Светог апостола Марка у Мркоњић Граду поводом крсне славе општине и Дана 11. мркоњићке лаке пјешадијске бригаде - Светог пророка Илије.
Тим поводом положено је цвијеће на спомен-обиљежје масовне гробнице на гробљу и на централно спомен-обиљежје на Тргу српске војске.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је да је 11. мркоњићка бригада дала огроман допринос у одбрани и стварању Републике Српске и да је ово прилика да се сви присјете и покажу неизмјерну [...]
Вечерње новости (ба), СРНА, 2. 5. 2023, Умањење броја јасеновачких жртава води порицању злочина
Покушавао сам да направим пописе и пре рата и после рата, и испада да, према мом рачуну, фали 1,5 милиона људи. Али ова држава ни Срби нису пописали ни за задњи рат, ни бомбардовање, ми своје жртве нисмо пописали ни за један рат. Тиме изражавамо непоштовањe и поново их убијамо, упозорио је у интервјуу Срни српски режисер Момчило Мрдаковић.
Српски режисер и архитекта Момчило Мрдаковић, аутор црнохуморне комедије "Мамарош", рекао је да припрема два нова филма која ће се бавити темом злочина над Србима и Јеврејима у Другом свјетском рату, те указује на опасност од ревизије, порицања и умањења ср[...]
