За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 5. 6. 2023, Служен парастос за 115 убијених у селу Капавица код Љубиња [Мапа]
Срби у Херцеговини присјећају се жртава јунских покоља из 1941. године, у којима су усташе на бестијалан начин, бацањем у крашке јаме, убили неколико стотина људи. У селу Капавица код Љубиња служен је парастос за 115 жртава, које су усташе на Тројичин дан поубијале или живе бациле у јаму. Сјећање…
Глас Српске, 3. 6. 2023, Објављена антологија „Заслужени одмор“ Владана Деснице: Заоставштина мајстора српског језика
Издавачка кућа „Дерета“ објавила је књигу „Заслужени одмор“ чувеног књижевника Владана Деснице. Кратке новеле из заоставштине великога српског писца Владана Деснице објављене у овој књизи након пуних пет и по деценија од пишчеве смрти представљају не само литерарни већ и културолошки догађај. На први поглед у Десничиној приповједачкој прози живи…
Вести онлајн, 3. 6. 2023, Сад би да отму и Дечане!
У сенци догађаја на северу Косова и Метохије, али и апела најрелевантнијих европских и светских институција да привремене власти у Приштини врате одузету земљу манастиру Високи Дечани, на сајту Упознајте Косово, намењеном туристима са Запада, осванула је нова подвала. У делу у коме се описују “културно-историјске знаменитости”, тврди се не… РТРС, 3, 6, 2023, Трново, Ледићи: Служен парастос за 24 убијена српска цивила
У селу Ледићи на подручју федералне општине Трново данас је служен парастос за 24 српска цивила, жртве свирепог злочина који су прије 31 године починили припадници такозване Армије БиХ. Парастос код спомен-обиљежја служио је парох трновачки Његослав Јелисић, који је истакао да су убијени Ледићани били криви само зато што…
Вести Онлајн, 3. 6. 2023, Горели су камен и ваздух!
На њих су прво ударили, али су прошли као боси по трњу! У сенци битке за Кошаре, све ове године остала је неиспричана ништа мање епска битка српске војске такође са саме границе Србије и Албаније. Током покушаја копнене инвазије на Србију 1999. кодног назива “Стрела 2”, НАТО је од… Глас Српске, СРНА, 3. 6. 2023, Служен помен за више од 130 Срба жртава усташког злочина [Мапа]
БИЛЕЋА – Код Корићке јаме у Билећи, у коју су усташе бациле више од 130 Срба, данас је служен литургија поводом 82 године од мученичког страдања српског народа из билећког села Корита и околних села. Литургију је служио свештеник Саша Којовић из Гацка у пристуству народа из Корита и околних…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 22.7.2021, На данашњи дан: Народна скупштина прогласила неважећим одлуке ЗАБНОБиХ-а
Народна скупштина Републике Српске на данашњи дан 1993. године прогласила је неважећим за српски народ све одлуке Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења БиХ /ЗАВНОБиХ/ са засједања одржаног 25. новембра 1943. године у Мркоњић Граду.
Народна скупштина Републике Српске била је руковођена чињеницом да је то било комунистичко окупљање са делегатима који нису имали шири друштвени легалитет, те да су муслимани и Хрвати, сецесијом од Југославије, практично поништили сврху ЗАВНОБиХ-а.
Национални састав првог ЗАВНОБиХ-а и других сличних окупљања током Другог свјетског рата одговарао[...]
Политика, 6. 8. 2023, Владимир Којић: Повлачење официра ЈНА са парастоса солунцима на Крфу
Када се са брода изнад Плаве гробнице огласила сирена, стари солунски јунаци бацили су са палубе венац њиховим друговима који почивају на дну мора. Гојко Шантић је рецитовао песму „Стојте галије царске” и није било душе која није пустила сузу
Затекао сам се у Хиландару у вријеме одржавања јубилеја 70 година од пробоја Солунског фронта 1978. године.
Отац Никанор дао ми је да на Крф однесем инсигније (свијеће, вино и жито) потребне за помен. У оваквим приликама из Хиландара су ово редовно слали грчком митрополиту који је служио помен.
На Крфу сам се састао са другарима из Швајцарске и Њ[...]
СРНА, 16. 1. 2023, Служен помен најмлађем погинулом борцу Александру Маслеши
ТРЕБИЊЕ - Најмлађем погинулом борцу Требињске бригаде Војске Републике Српске Александру Маслеши данас је у Требињу служен помен чиме је обиљежено 28 година од његове смрти.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић подсјетио је да је Маслеша био најмлађи борац Требињске бригаде, те да је учествовао у офанзивама са знатно старијим борцима.
"Град Требиње ће изаћи у сусрет свим породицама погинулих бораца. Не смијемо да заборавимо ко су људи који су погинули за стварање Републике Српске", рекао је Ћурић.
Предсједник Борачке организације Требиње Дејан Бодирога рекао је новинарима да споменик Мас[...]
НСПМ, РТС, 16. 2. 2023, Двадесет две године од терористичког напада на аутобус "Ниш експреса" код Подујева, убијено 12, рањено 43 Срба. До данас нико није правоснажно осуђен
На данашњи дан, пре 22 године, у бомбашком нападу на аутобус "Ниш експреса" у Ливадицама код Подујева, страдало је дванаесторо, а рањено четрдесет троје расељених Срба док су ишли у Грачаницу на Задушнице. Најмлађа жртва био је двогодишњи Данило Цокић. Једини осумњичени за овај напад Фљорим Ејупи, у другостепеном поступку ослобођен је оптужби и до данас нико није правоснажно осуђен за овај злочин.
Тог 16. фебруара 2001. године нападачи су активирали експлозив постављен у пропусту испод магистралног пута Куршумлија–Подујево у тренутку када је преко њега прелазио аутобус "Ниш експреса" са рас[...]
Вечерње новости, 15. 4. 2023, ПУЦАО ЈЕ ДОК ЈЕ МОГАО, А ОНДА ЈЕ ТЕЛОМ ШТИТИО РАТНЕ ДРУГОВЕ: Драган погинуо је на Васкрс на Кошарама 1999. године
ДРАГАН Милићевић-Шумар (1978-1999) из Мијајловца код Трстеника погинуо је на Васкрс, трећег дана херојске борбе на Кошарама. Како би омогућио саборцима одступницу, пуцао је из митраљеза до последњег метка. Када их више није имао, бацио је ручну бомбу на ОВК терористе.
Млади граничар се спомиње у сваком запису ове битке, о њему данас сведоче, људи који су преживели пакао Кошара, сви они који знају како је бранио коту 502.
- Шумар је шарао лево и десно косећи терористе из прве и друге линије напада - записао је Ненад Милкић у својој књизи „Зов карауле“. - Са првим хицима адреналин је почео[...]
