За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 6. 5. 2016, Перо Симић: Најтужнија страница геноцида [из Архиве]
Вишедеценијска лицитирања жртвама Јасеновца и стотина других стратишта незапамћених усташких злочина, једна су од најружнијих епизода из времена Титове Југославије ЈЕДНА од најотужнијих страница јасеновачке трагедије свакако је лицитирање бројем жртава, које траје, ево, већ пуних 75 година. Манипулације су најпре отпочеле саме усташе, које су се још током Другог… Српски меморијал, Искра, Вечерње новости, РТС, Танјуг, СРНА, 26. 10. 2024. Гидеон Грајф: Јасеновац варварскији од Аушвица. Ако постоји пакао, то је Јасеновац и њиме се не може трговати
Израелски историчар Гидеон Грајф изјавио је да је у свету и даље мало познат концентрациони логор Независне Државе Хрватске Јесеновац где је током Другог светског рата свирепо убијено око 700.000 невиних жртава. „Најшокантнија је чињеница је да је тај пакао на земљи, где је око 700.000 невиних људи брутално убијено… Политика, 27. 10. 2024, ’Турски конзулат‘ отима наслеђе српског добротвора
Сарајево не дозвољава да кућа у Брчком буде заштићена под правим именом „Задужбина Крсмановић“, већ траже да носи назив који никада није постојао, каже Анђелина Ошап Гаћановић На кући чувеног српског добротвора Љубомира Крсмановића у Брчком пре око 40 година постављен је натпис „турски конзулат”, иако на том месту такав… РТВ.рс, Танјуг, 27. 10. 2024, Гујон: Од доласка Куртија на власт 81 напад на косметске Србе, а нијдан није добио судски епилог [Twitter]
Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон објавио је данас на свом налогу на друштвеној мрежи X мапу свих физичких напада и полицијске бруталности према Србима у АП Косово и Метохија, од кад је власт преузео премијер привремених институција у Приштини Аљбин Курти, нагласивши да се у том…
Печат, 16. 10. 2020, Милован Данојлић: Учитавање могућег смисла – СЕЉАЦИ, СЕЉАЦИ… [из Архиве] In memoriam
Дошло је време за поправљање наших лоших односа са највећом силом света, па је добродошао сваки повод за то. Сељаци су неутралан, аполитичан чинилац, са њима се може свашта започети. Према проницљивом схватању уредника политички коректне ТВ мреже, они су, на своју руку, године 1944. повели једну чисто хуманитарну акцију,…
РТРС, СРНА, 26. 10. 2024, 32 године од некажњеног злочина над српским цивилима на Илиџи – На данашњи дан
Данас се навршавају 32 године од када је такозвана Армија БиХ гранатирала територију Републике Српске из правца Игмана, Храснице и Бутмира и на аутобуској станици у општини Илиџа убила 10 и ранила 33 српска цивила, од којих су многи остали трајни инвалиди, а најмлађа жртва овог свирепог масакра био је…
Не заборављамо – Памтимо
Спутњик, 11.11.2020, Овде је крштен Тесла: Поново ће да засија црква коју су два пута уништили
Почели су радови на живописању храма Светих апостола Петра и Павла у Смиљану у Хрватској. Црква у којој је крштен један од највећих умова света, научник и проналазач Никола Тесла, оштећена је и опљачкана у последњем рату.
Дрвени храм у Смиљану и 17 српских кућа помињу се у сачуваним списима из 1697. године, а налази се и на списку православних парохија у Карловачком генералату из 1700. године. Зидани храм саграђен на његовим темељима, уз одобрење царице Марије Терезије, а освештан је 1765.
У цркви Светих апостола Петра и Павла је службовао и српски прота Милутин Тесла, ерудита који је у [...]
![Глас Српске, СРНА, 5. 1. 2025, Злочин без казне: 32 годинe од страдања Срба у Кравици [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24436-350x200-no.jpg)
Глас Српске, СРНА, 5. 1. 2025, Злочин без казне: 32 годинe од страдања Срба у Кравици [Мапа]
У братуначком селу Кравица обиљежене су 32 године од стравичног злочина над Србима који су на православни Божић 1993. године починили припадници муслиманских снага под вођством Насера Орића.
Парастосу убијеним Србима присуствовали су породице жртава, премијер Републике Српске Радован Вишковић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Данијел Егић, изасланик српског члана и предсједавајуће Предсједништва БиХ Бошко Томић, потпредсједник Народне скупштине Петко Ранкић.
Парастосу код спомен-крста, које је служило локално свештенство, присуствовали су и предсједник Борачке организације Репу[...]
Вечерње новости, 3. 8. 2022, ЗАГРЕБ БИ ДА ИЗБРИШЕ ГЕНОЦИД ПО СВАКУ ЦЕНУ: Академик Василије Крестић о прогону и злочинима над Србима у Хрватској и јазу између два народа
МНОГО је догађаја и проблема у хрватско-српској прошлости који ремете односе и на другачији начин се сагледавају и оцењују.
"Олуја" и "Бљесак" ће сигурно остати забележени и служити као камен спотицања у тумачењу тих догађаја. Те акције су још дубље продубиле јаз између Срба и Хрвата.
"Бљесак" и "Олују", Хрвати славе као велику победу, а Срби као трагедије свог народа и међунационалних односа. Они још више ремете односе, који су, иначе, поремећени зато што се на различите начине тумачи геноцид. Хрвати би по сваку цену да избришу геноцид. Ако то не могу, онда би да смање број жртава. Они имај[...]
СРНА, 13.7.2018, Одата почаст убијеним у некадашњим логорима за Србе
СРЕБРЕНИЦА, 13. ЈУЛА /СРНА/ - Делегација Удружења грађана "Источна алтернатива" Републике Српске положила је цвијеће и прислужила свијеће за покој душа мучених и свирепо убијаних Срба у бившој полицијској станици и згради Основног суда у Сребреници, које су у посљедњем рату биле логори за Србе.
Предсједник овог удружења Војин Павловић рекао је новинарима да већ осму годину обиљeжавају страдање Срба у сребреничким логорима од 1992. до 1995. године, а да су се најстрашнији злочини догађали у ове двије зграде.
"У почетку смо имали опструкције од локалне власти, али ми не одустајемо и сваке [...]
Политика, Агенције, 14.5.2015, Рехабилитован Дража Михаиловић
Судско веће Вишег суда у Београду јуче је саопштило одлуку о рехабилитацији команданта Југословенске војске у отаџбини Драгољуба – Драже Михаиловића. Одлуком суда, он се сматра неосуђиваним и враћена су му сва грађанска права која су му одузета у политичко-идеолошком поступку који је против њега и других оптужених, вођен 1946. године.
Образлажући одлуку, која је пропраћена снажним аплаузом у судници број један београдске Палате правде, председник већа Александар Трешњев је навео чињенице на основу којих је донета одлука о рехабилитацији Драгољуба Михаиловића.
– У овом поступку несумњиво смо [...]
