За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Институт за истраживање српских страдања у XX веку, 22. 5. 2023, Миливоје Иванишевић: Дићи наш српски глас до неба…
Господин АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ Председник Републике Србије Београд Поштовани господине председниче, Као вишедеценијски истраживач српских страдања у 20. веку желим мирне савести да српској јавности са великим задовољством изјавим, и ако треба докажем, да после краља Александра Карађорђевића, скоро цео век, ни српски народ, ни српска држава, нисмо имали личност која…
РТ Балкан, 22. 5. 2023, Када је дипломатија била изнад кисеоника: Годишњица трагичне смрти 12 бањалучких беба
Једини пут којим је кисеоник за бебе било могуће доставити био је ваздушни, али авиону, који је требало да из Београда достави кисеоник, због увођења санкција Савезној Републици Југославији није био дозвољен лет До смрти 12 беба, новорођенчади, у Бањалуци дошло је у мају и јуну 1992. године, током распада…
Вечерње новости, 21. 5. 2023, Први српски докторант војне социологије на Сорбони
О ПЕШАДИЈСКОМ пуковнику, социологу и професору Тодору Љ. Павловићу из Јагодине, првом српском официру који је докторирао на Сорбони и првом српском школованом социологу, готово да ништа није написано, чак се и не помиње у Споменици погинулих и умрлих српских официра 1912-1918. године. – Чак нема ни одредницу у Народној…
РТРС, 21. 5. 2023, Помен жртвама усташког злочина у Криводолима [Мапа]
Помен жртвама усташког злочина у Криводолима, у којима је убијено 40 дјеце до 14 година, служен је у оквиру манифестације „Сјећање на јуни 1992. године“. Усташе су у три дана, новембра 1943. године, звјерски масакрирале више стотина цивила из села Раковац и Јеловци. Прво су, без испаљеног метка, тупим предметима…
PrviSvetskiRat.rs, 20. 5. 2023, Јунак Благоје М. Крушић (1880-1944) из Архиве
Ево шта каже наредба Ф.Ђ.Бр. 43558 начелника штаба Врховне команде од 23. априла 1917. године о делима Благоја Крушића: “Командант Прве армије предложио је за похвалу десетара прве чете другог батаљона Другог пешадиског пука наредника жандарма Благоја М. Крушића за следеће заслуге: 1 – 25. септембра 1916. године при прелазу… Политика, 19. 5. 2023, Да ли Хашки трибунал може да пише српску историју
Механизам за информисање заједница погођених сукобима (ПМИ) представио је Приручник за наставнике историје за земље некадашње СФРЈ, који би требало да им помогне да користећи грађу Међународног кривичног суда за бившу Југославију предају ученицима о сукобима на тлу бивше СФРЈ, наведено је у саопштењу на сајту Мађународног резидуалног механизма…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, 3, 6, 2023, Трново, Ледићи: Служен парастос за 24 убијена српска цивила
У селу Ледићи на подручју федералне општине Трново данас је служен парастос за 24 српска цивила, жртве свирепог злочина који су прије 31 године починили припадници такозване Армије БиХ.
Парастос код спомен-обиљежја служио је парох трновачки Његослав Јелисић, који је истакао да су убијени Ледићани били криви само зато што су носили крст и бреме православно.
Након парастоса, вијенце на спомен-обиљежје положиле су породице страдалих, делегације општина Источна Илиџа и Трново, организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата са овог подручја, те представници Црвеног крста Републике Ср[...]
Вести, Глас западне Србије, 25. 9. 2018, Јунаштво на Галовића пољу
Полагањем венаца на споменик на Галовића брду у варошици Прањани уз присуство Маје Гојковић, председнице Народне скупштине Срије, Кајла Скота, амбасадора САД у Србији, престолонаследника Александра Другог Карађорђевића, представника Војске Србије и бројних војних делегација обележена је 74. годишњица чувене мисије под називом Халијард у којој је крајем Другог светског рата спасено 520 савезничких авијатичара који су оборени над Србијом у току прелета савезничких авиона ка циљевима за бомбардовање у Румунији.
Сећање на јунаке са Галовић брда: Место где је изведена операција Халијар[...]
Блиц, 1.6.2016, Нови Пазар: Годишњица смрти двогодишњег Марка Симића, жртве НАТО бомбардовања
Двогодишњи Марко Симић, најмлађа жртва НАТО бомбардовања Југославије, данас би имао 19 година и приводио крају прву годину студија, али је настрадао 31. маја у наручју свог оца Владана.
На јучерашњи дан 1999, око 13.30, НАТО авион бацио је разорну бомбу, тешку више стотина килограма, на стамбену зграду Р-74, у Улици Стефана Немање у Новом Пазару. У тренутку је погинуло 11 цивила, међу којима су Марко и Владан.
Они су, након шетње, свратили до Владанове продавнице у тој згради када је почео напад. У тренутку када је пала бомба, Владан је Марка држао у рукама, покушавајући да га заштити.
[...]
РТРС, Срна, 6. 10. 2018, У Сиску обиљежен Дан сјећања на страдалу српску сирочад
У Сиску је данас обиљежен Дан сјећања на страдалу српску ратну сирочад током Другог свјетског рата у организацији Српског народног вијећа и Вијећа српске националне мањине у овом граду.
Предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац рекао је за Срну да је важно сјећати се разлога због којих су ова дјеца страдала, идеологије и рамјера злочина који су чињени због државне идеје коју је заговарао усташки режим у вријеме Независне Државе Хрватске.
- С друге стране, то је прилика да се сјетимо оних који су ту дјецу, њих готово 7.000, од којих је свако четврто страдало, што од глади, хладн[...]
![Глас Српске, 16. 3. 2024, Досије „Косово“ Дан када су горјели вијекови [Фото]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19426-350x200-no.jpg)
Глас Српске, 16. 3. 2024, Досије „Косово“ Дан када су горјели вијекови [Фото]
Погром, односно незапамћено насиље над српским народом на Косову и Метохији, који се десио 17. и 18. марта 2004. године, никада није ни престао и оно се и данас спроводи, много перфидније и подмуклије.
Каже ово за Глас Српске историчар Александар Раковић поводом 20. годишњице догађаја у којем је на просторима КиМ, од стране албанских екстремиста извршен погром у којем је страдало најмање 19 српских цивила који су убијени на својим кућним праговима, спаљено 35 православних светиња, међу којима и 19 споменика културе првог реда, протјерано и трајно расељено 4.000 Срба те етнички очишћено шест[...]
