За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вести, 21. 5. 2024, Ревизионизам у Тексасу и борба за истину
Група Срба из Тексаса последњих пола године води битку како би се из Спомен-парка Башта наде у Хјустону, посвећене сећању на Холокауст, уклонили или барем изменили подаци са табле на којој се наводи да је у концентрационом логору Јасеновац страдало “између 42.000 – 50.000” Срба и да је у овом… Глас Српске, СРНА, 21. 5. 2024, Вријеме не лијечи ране: Бијеле руже за 12 бањалучких беба, црвена за Слађану
Код Споменика „12 беба“ на бањалучком Новом гробљу данас је служен парастос и положено цвијеће поводом обиљежавања 32 године од страдања 12 бањалучких беба. Цвијеће су положили чланови породица 12 бањалучких беба, министар рада и борачко-инвалидске заштите Данијел Егић, предсједник Републичке организације заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике…
Kosovo Online, 20. 5. 2024, Грајф: Резолуција о Сребреници опасан преседан, забрињава тренд политизације историјских трагедија
Израелски историчар и стручњак за холокауст и ратне злочине Гидеон Грајф у интервјуу за Косово онлајн уочи заседања Генералне скупштине УН о резолуцији о Сребреници оценио је да је дубоко забрињавајући тренд политизације историјских трагедија и да би изгласавање овог документа био опасан преседан који не би подстакао на помирење… Глас Српске, 20. 5. 2024, Представљен Атлас злочина над Србима: Правосуђе нијемо и на убиства дјеце
Злочини над Србима вршени су у континуитету, а почетак 1993. године обиљежило је убијање Срба на Божић у Кравици и неколико дана касније у Скеланима, рекао је данас вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић пред промоцију Атласа злочина над Србима…
Политика, 19. 5. 2024, Озакоњено насиље над језиком и српским идентитетом
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: СРЕТО ТАНАСИЋ, председник Одбора за стандардизацију српског језика У светлој канцеларији са погледом на Српску академију наука и уметности окружен хиљадама књига, за столом прекривеним папирима из којих провирује први број ”Политике” седи лингвиста Срето Танасић. Али ни у једној од сам бог зна колико стручних књига не… Вечерње новости, 18. 5. 2024, Обележен Дан сећања на жртве нацистичког прихватног логора Земун на Сајмишту
ПРОШЛО је пуних шест година откако су „Новости“ откриле масовну гробницу са посмртним остацима око 6.500 српских жртава страдалих у Прихватном логору Земун, на Сајмишту, и покренуле акцију да се ово место достојно обележи. Да ће жртве добити већи споменик за који ће се знати да је у питању једна…
Не заборављамо – Памтимо
Срна, 8.7.2016, Парастоси убијеним Србима Ливањског поља
БЕОГРАД, 8. ЈУЛА /СРНА/ - У Цркви Светог Марка у Београду у суботу, 23. јула, биће служен парастос за 1.600 Срба који су мучки убијени на православни празник Огњену Mарију 30. јула 1941. године у Ливну, саопштено је из Удружења "Огњена Марија Ливањска".
Помен страдалима биће служен у недјељу, 24. јула, у Цркви Светих Кирила и Методија у Новом Саду, а 25. јула у Цркви Светог Јована Богослова у Бањалуци.
На сам дан страдања, у понедјељак, 30. јула, помен ће бити служен у Спомен-капели Свете великомученице Марине у Ливну, а 3. августа на гробљу у Челебићу.
Од јуна до почетка августа, а н[...]
![Вести, 11.10.2021, Туже га, а затрли му фамилију [Освежено]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p10509-350x200-no.jpg)
Вести, 11.10.2021, Туже га, а затрли му фамилију [Освежено]
Војин Павловић, председник и оснивач НВО Источна алтернатива из Братунца, званично је први Србин у БиХ против кога је покренут судски поступак по Инцковом закону о забрани негирања геноцида. Процес против њега започео је 27. септембра у Окружном суду у Сребреници, али је одмах и одложен за 24. октобар јер се тужиоци нису појавили.
У разговору за Вести Павловић каже да се не плаши предстојећег судског спора јер зна да није прекршио ни “земаљске ни Божје законе”, а планира да га на овом суђењу бране – побијени рођаци за чију смрт до сада нико није одговарао!
Његова фамилија једна је од они[...]
Политика, 22. 6. 2023, Писањем чува Кордун и Кордунаше од заборава
Милка Кајганић сада је, као виктимолог и косценариста, део екипе филма „33 анђела” о страдању српске деце у логорима
У току је снимање документарно играног филма „33 анђела“ у норвешко-српској продукцији о страдању српске деце у хрватским и нацистичким логорима за време Другог светског рата. На челу филмске екипе су директор, продуцент и косценариста Бранко Димовић Димески и редитељ Горан Вукчевић, а у њој је, као виктимолог и косценариста, и Милка Кајганић, ауторка 16 књига о Кордуну, њеном завичају. Две најновије „Мали унпрофорац” и „Љубав према слободи” (обе у издању Архива Војводине), у[...]
СРНА, 22.4.2017, Не блиједе сјећања на страхоте усташког злочина у Јасеновцу
Стоја Карлица одеведена је у усташки логор Јасеновац као деветогодишња дјевојчица. И данас се сјећа страхота које је преживјела, али сматра да се злочини које је тамо видјела не могу описати ријечима.
НОВИ ГРАД, 22. АПРИЛА /СРНА/ - Стоја Карлица, осамдесетчетворогодишња старица из Новог Града, никада неће заборавити страхоте које је као дјевојчица преживјела у усташком концентрационом логору Јасеновац у Другом свјетском рату, гдје су људе убијали и прије него што су ушли у логорски комплекс.
Она је у изјави Срни истакла да се злочини и све оно што је доживјела у јасеновачком логору не мо[...]
Политика, 26. 4. 2025, ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД СТРАДАЊА СРБА У ЗАПАДНОЈ СЛАВОНИЈИ (1): Бљесак” донео смрт, разарања и егзодус
Од 1. до 3. маја 1995. године убијено је 283 Срба, међу несталима се води 127 особа, а протеране су хиљаде људи
Пакрац – Срби повратници у Западну Славонију и Срби који су након избеглиштва пре 30 година заувек одабрали друге средине као места трајног боравка, са сетом и тугом дочекују почетак маја када су 1995. године масовно протерани. Они и данас жале за погинулим и несталим, за спаљеним и заувек пустим селима, за својим успоменама.
„Први егзодус у Западној Славонији догодио се 30. октобра 1991. године, када је око хиљаду становника Грубишиног Поља принуђено да напусти своје куће и кр[...]
