За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 7. 5. 2023, Србија је премрежена проусташким удружењима: Како је откривен списак Диане Будисављевић
Директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић објаснио је зашто јавности није саопштено где је и под којим околностима пронађен списак деце коју је спасила Диана Будисављевић Недавно је Музеј жртава геноцида објавио списак српске деце које је од сигурне смрти у усташким логорима спасла Диана Будисављевић. Директор те институције Дејан Ристић… РТ Балкан, 6. 5. 2023, Игор Мекина: Трговци смрћу – Зашто је важно пробити „зид ћутања“ о злочинима над регрутима ЈНА у Словенији
Сага о откривању војних злочина почињених од стране словеначких снага 1991, и после више од три деценије, замршенија него што се чини Информација да је тужилаштво за ратне злочине у Београду које води истрагу убиства тројице војника ЈНА 1991. године код словеначке варошице Шкофије, дошло до нових сазнања, па чак… НСПМ, РТС, КоССев, 6. 5. 2023, Уклоњена јутрос постављена застава Албаније са брда изнад Грабовца код Звечана; Албанци насрнули каменицама на Србе у Горњем Ливочу
Албанска застава која је, како се претпоставља, постављена током данашњег дана на кршу изнад села Грабовац у општини Звечан – у међувремену је уклоњена, јавили су мештани овог села, а преноси портал КоССев. Застава се налазила на брду изнад овог села, где се камени блокови наслањају један на други и…
Срби у Бих, 3. 7. 2015, Вукашин Беатовић: Пјесма Ђурђевдан спаја Сарајево и Јасеновац [из Архиве]
Због пјесме „Ђурђевдан“ коју су пјевали сарајевски Срби у накрцаним вагонима „воза смрти“, усташе су затвориле шибере и доток ваздуха био је онемогућен… Али, они су упорно пјевали: „Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени свима осим мени…“ Готово да не прође ниједна српска забава, скоро да нема ниједне свадбе… Portal Novosti, 5. 5. 2023, Komemoracija za žrtve Danice
U organizaciji VSNM-a Koprivničko-križevačke županije održana je komemoracija za sve stradale u nekadašnjem zloglasnom ustaškom logora Danica kod Koprivnice. Među 5.600 logoraša bilo je 2.830 Srba, 812 Jevreja, 502 Hrvata i 125 Roma U organizaciji Vijeća srpske nacionalne manjine Koprivničko-križevačke županije, uz saradnju koprivničke i velikopoganačke parohije, 29. aprila, na…
СРНА, 5. 5. 2023, У Црвици откривене спомен-плоче и служен парастос убијеним Србима
У сребреничкој мјесној заједници Црвица данас су откривене спомен-плоче постављене на школи и служен парастос убијеним и погинулим Србима са овог подручја у Другом свјетском и Одбрамбено-отаџбинском рату. Иницијатор обиљежавања сјећања на страдање Срба овог краја и постављања спомен-плоча Радомир Павловић рекао је да је мјесто српског страдања обиљежено у…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, СРНА, 21.3.2017, У Бањалуци промовисана фотомонографија "Страдање СПЦ у НДХ"
У Бањалуци је вечерас промовисана фотомонографија "Страдање Српске православне цркве /СПЦ/ у НДХ", у којој историчар Јован Мирковић обрађује уништавање цркава, манастира, парохијских домова и гробаља, као и убиства и протјеривања свештенства СПЦ са тог подручја.
Мирковић је рекао да је фотомонографија својеврстан наставак његове књиге "Злочини над Србима у НДХ" и садржи илустративни материјал о 685 порушених, оштећених, уништених и запаљених цркава, те 227 убијених свештеника.
"Говори и о страдању Срба, јер они који су жељели уништити српски народ прво су уништавали његово духовно биће",[...]
Политика, 14. 10. 2023, Једина српска душа у Горњем Селу
„ПОЛИТИКА” У СИРИНИЋКОЈ ЖУПИ КОД ПРИЗРЕНА
Некада је овде живело око 300 Срба, које су албански екстремисти протерали
Горње Село, Сиринићка жупа – „Падне ли ноћ преко ножева/jедан фењер иде/да ме нађе изгубљеног”. Ношени стиховима којима је предосетио смрт, а посветио их мајци, идемо ка Горњем Селу у призренској општини, у Средачкој жупи, родном месту Лазара Вучковића, песника и новинара, кога су 1966. године однеле воде Охридског језера. Трагично је страдао током Струшких вечери с непуних 29 година. Лазарева смрт обавијена је велом тајне, која ни после 57 година није разјашњена. Био је н[...]
Светигора.com, 17.10.2021, Генерал италијанске војске: Лично сам видио раскопане српске гробове и разбацане кости
Генерал италијанске војске Лерарио Козимо, који је био љекар у саставу Кфора на Косову и Метохији, у ауторском тексту за Вечерње новости, описао је оно што је видио на градском гробљу у Пећи код села Бело Поље, а то, како је навео, никада није замишљао да ће видети.
Никада нећу разумети – да неко ископа и разбаца остатке лешева?! Видео сам својим очима уништене надгробне споменике на светој земљи.
Зашто? Зашто се то догодило?
Никада то нисам разумео. Покушао сам, али нисам успео. Никада.
Зато што заправо није могуће разумети логички смисао по коме би наоружана фракција у рату треба[...]
Заборављени српски ратник у Улму
уторак, 10 март 2015 | Вести
Српско војничко гробље у Улму у протеклој години, стогодишњици почетка Великог рата, највише су посећивали Срби у немачкој покрајини Баден-Виртемберг.
Сви који су желели и могли отишли су да поклоне сенима палих младих бораца у Првом светског рату, чији се посмртни остаци налазе на Градском гробљу у Улму.
Споменик је дугачак четири и висок три метра, симболизује српског војника који лежи на камену у униформи са шајкачом, а под „уснулим“ каменим војником леже кости 142 српска ратника.
Посвећен је српским војницима, ратницима Дринске, Моравске[...]
Блиц, 8.4.2017, Обележена 213. годишњица боја на Чокешини
У Чокешини код Лознице данас је обележена 213. годишњица од чувеног боја који је вођен између српских устаника и турске војске.
Центар за културу "Вук Караџић", локална самоуправа, месна заједнице и манастир Чокешина, организовали су свету архијерејску литургију, парастос и пригодан културно-уметнички програм у којем су учествовали група певача КУД "Караџић" и рецитатори лозничке гимназије.
Најпре је у 9 сати на месту битке одржан историјски час, где су венце положили ученици школе из Чокешине као и представници лозничке подружнице Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Срби[...]
