За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 16. 5. 2024, Сведочанство преживелог из логора о Јајинцима поклапа се са резултатима геофизичких истраживања – нађена скица масовних гобница
ДА су се масовне гробнице и ломаче посмртних остатака у Јајинцима налазиле на местима које су детектовали георадари и геомагнети, потврдила је скица, праћена сведочењем, коју је један од истраживача Музеја жртава геноцида недавно пронашао у Заводу за заштиту споменика културе Београда. Ово је јуче открио на званичном представљању резултата…
Политика, 14, 5. 2024, Слободан Стајић: Зашто у Дејтону нико није поменуо Сребреницу
Управо под тим насловом, у рубрици Међу нама, објавили смо 2. јула 2015. текст наводећи да током преговора у америчкој бази у Дејтону, у Охају, новембра 1995, нико није поменуо Сребреницу нити тамошњи стравични и злочин који се догодио само три месеца раније. Чак нико ни из делегације Федерације БиХ…
Глас Српске, СРНА, 16. 5. 2024, Пофалићи: починиоци избјегавају казну 32 године – за два дана убили око 200 Срба – На данашњи дан [Mапа]
Припадници такозване Армије БиХ су на данашњи дан 1992. године извршили напад на сарајевско насеље Пофалићи и за два дана убили око 200 Срба и спалили њихове домове, а 32 године касније из Тужилаштва БиХ и даље нема одговора на питање да ли је ишта урађено по пријавама против 51…
Вечерње новости, 15. 5. 2024, Миливоје Иванишевић: Сребреница, српска Герника
ДЕЦЕНИЈАМА сами себе саплићемо и потом се мучимо како да изађемо из ситуације у коју смо се запетљали. Тако је и сада. Одавно смо у великој невољи у сучељавању са својим покојницима. Како их овековечити и како спречити да их поново не изгубимо у неком нашем већ уобичајеном забораву. То…
ИН4С, Отачаство, 15. 5. 2024, Навршене 32 године од напада на колону возила ЈНА у Тузли: Прича преживелог Радована Крстића
Навршиле су се 32 године од напада на колону возила ЈНА у Брчанској Малти у Тузли, где је страдало 133 војника ЈНА, а много више их је заробљено, мучено и убијано у затвореништву. Ево приче Радована Крстића, једног од преживелих: „Кад се наше возило нашло у близини зграде „Техничког прегледа“,…
Политика, 15. 5. 2024, Нападнута колона ЈНА у Тузли – На данашњи дан 1992.
Напад на јединице Југословенске народне амије које су се споразумно повлачиле из Тузле догодио се 15. маја 1992. године, а према наводима оптужнице у колони је погинуло 59 припадника ЈНА и цивила. Мучки напад, упамћен под називом Тузланска колона, догодио се упркос претходно постигнутом договору муслиманских власти у Тузли са…
Не заборављамо – Памтимо
KoSSev, 24. 1. 2015, Кости српских хероја завршиле код Албанаца
Када су почетком прошле године, комуналци у јужном делу Косовске Митровице, у насељу Баир, случајно ископали 16 мушких скелета, Срби на северу Косова били су готово сигурни да су коначно пронађени остаци њихових предака који су 1916. године, предвођени Костом Војиновићем Косовцем, у долини Ибра, подигли и проширили Топлички устанак.
Окупаторска аустроугарска власт осудила је храбре устанике на смрт и јавно их је, да би српском народу утерала страх у кости, обесила у Косовској Митровици.
Мој прадеда Никола био је један од обешених устаника. У поробљеној Србији дигао се против Шваба и Буга[...]
![РТС, 21.9.2020, Годишњица злочина на Коранском мосту, СНВ одустао од комеморације [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p8774-350x200-no.jpg)
РТС, 21.9.2020, Годишњица злочина на Коранском мосту, СНВ одустао од комеморације [Видео]
Навршило се 29 годинa од убиства 13 резервиста бивше ЈНА на Коранском мосту у Карловцу. За тај злочин осуђен je Михајло Храстов на четири године затвора. Српско народно вијеће је због противљења хрватских ратних ветерана одустало од данашње комеморације на Коранском мосту.
Према наводима из оптужнице хрватског правосуђа из 1992. године, откад се тај злочин и процесуира, жртве су убијене из аутоматске пушке, а на мосту су рањена још двојица заробљених резервиста ЈНА.
Према подацима Докумантационо-информативног центра Веритас, припадници МУП-а и Збора народне гарде Хрватске су испред моста зау[...]
![Младен Станчић: Каленица - Плоча уместо костурнице [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p1939-350x200-no.jpg)
Младен Станчић: Каленица - Плоча уместо костурнице [Мапа]
Вечерње новости | 19. јун 2015. Обележје погинулим српским војницима у боју на Брегалници у Другом балканском рату 1913.
ЗАТРТИ трагови споменика српским војницима погинулим у боју на Брегалници у Другом балканском рату, макар делимично и симболично, биће означени 29. јуна ове године, за када је најављено откривање обележја на брду Каленица надомак Штипа, на истоку Македоније, испред остатака давно порушене Спомен-костурнице.
На спомен-плочи, на македонском и српском језику биће исписан текст: "На овом месту 1928. године изграђена је Спомен-костурница у којој су смештени посмртни остаци 6.[...]
Вечерње новости, 19. 1. 2023, Божидар Зечевић: ШТА НЕДОСТАЈЕ ФИЛМУ "ОЛУЈА": Изостао је историјски контекст - нама треба још 10 таквих са све Туђманом, Готовином, хашким разбојиштем...
ФИЛМСКА КРИТИКА
БИО је то велики масовни догађај прожет струјом поједначних утисака и сећања поводом страшног догађаја - колективног изгона целог српског народа са вековног огњишта, наочиглед целе "цивилизоване" Европе.
РЕТКО када сам видео дупке пуну МТС дворану прожету једним јединим осећањем колективне трагедије, једном једином емоцијом ојађене и дубоко погођене заједнице као прексиноћ, на премијери филма "Олуја". Био је то велики масовни догађај прожет струјом поједначних утисака и сећања поводом најстрашнијег догађаја у нашој новијој историји - колективног изгона целог српског народ[...]
Глас Српске, СРНА, 1. 5. 2023, У Храму Светог Марка у Београду служен парастос Србима страдалим у “Бљеску”
БЕОГРАД - Страдали у хрватској злочиначкој акцији “Бљесак” никада не смију бити заборављени нити смије престати настојање да одговорни буду доведени правди, поручено је данас из Београда након што је у Храму Светог Марка служен парастос за 283 Срба убијених и несталих у тој акцији на Западну Славонију на данашњи дан прије 28 година.
Шеф Документационо-информациони центар “Веритас” Саво Штрбац изјавио је Срни да је сјећање на страдале јако важно и да је историја опоменула Србе да су заборављајући своје жртве из претходних ратова поново страдали.
- Да нам се ствари не би понављале у будућн[...]
