За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас јавности, Институт за истраживање Јасеновца JRI, 22, 23. 4. 2023, Одјеци Јасеновца: Сагласни и сукобљени наративи – Међународна конференција [Видео]
Уживо на каналу Глас јавности у суботу и недељу, 22. и 23. априла од 10 сати преносимо конференцију “Одјеци Јасеновца: Сагласни и сукобљени наративи”. Поводом Дана Јасеновца истакнути домаћи и страни стручњаци и преживела деца из јасеновачких логора говоре на скупу у Хотелу М у Београду. Организатор овог важног догађаја,… Глас Српске, СРНА, 3. 5. 2023, Српска трага за још 1.654 нестала лица
ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Исидора Граорац изјавила је данас у Источном Сарајеву да је ова организација огорчена због поражавајућих резултата у процесу тражења несталих лица српске националности у БиХ због чега ће у наредном периоду бити покренуте много интензивније…
ИН4С, РТС, 4. 5. 2023, Годишњица лета јунака Миленка Павловића: Нећете ви децо да гинете, ја ћу! [Видео]
На данашњи дан прије 24 године јуначки је полетео пуковник пилот Миленко Павловић, командант 204. Ловачког пука Ратног ваздухопловства Војске Југославије На данашњи дан прије двадесет и четири године, није се вратио пуковник пилот Миленко Павловић, командант 204. Ловачког пука Ратног ваздухопловства Војске Југославије, у борби са ескадрилом авиона НАТО…
РТ Балкан, 3. 5. 2023, Годишњица страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици
Тужилаштво БиХ подигло је прошле године у априлу оптужницу у случају „Добровољачка“ после пуних 30 година Данас се навршава 31 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, 2. и 3. маја 1992. године, када су убијена 42 војника, 71 је рањен, а 207 заробљено и мучено у…
Политика, 3. 5. 2023, Јошаница, село страха и наде
Tражећи пре више од једног века место где има доста земље и воде, људи су насељавали простор покрај реке Јошанице, који је сада транзит ка Новом Пазару и којим патролирају Росу специјалци Јошаница, Црвенци, Бараћи – Села дуж реке Јошанице пружила су се од Црнца и Гњеждана до самог Ибра,…
Стање ствари, Ђакон Ненад Илић ФБ, 3. 5. 2023, Свети владика Николај: Молитва за српски народ
Ђакон Ненад Илић: Пренос моштију Светог владике Николаја Празник повратка моштију Светог Николаја Српског из Америке у отаџбину (3. мај) велики је празник и биће све већи како време пролази. Свети Николај Српски оставио је записане и речи молитве за свој народ који се овде наводе у нешто скраћеном облику:…
Не заборављамо – Памтимо
VrlickaKrajina.org.rs, 26.10.2019, Представљена књига Петра Кривошића под насловом „Записи са Цетине“ – моје ратне успомене 1941-1945.
Сведочење из другог угла
Ових дана на сајту Удружења „Врличка крајина“ у PDF формату прекуцан је – и постављен у рубрику култура – текст двотомне књиге врличанина Петра Кривошића под насловом „Записи са Цетине“ – моје ратне успомене 1941-1945. Подухват врличког удружења (првенствено Милана Арнаута) се поклопио са одржавањем овогодишњег Међународног сајма књига у Београду, што свакако треба да радује љубитеље писане речи. Истине ради, треба истаћи податак да се горе поменута књига могла пронаћи на интернету, у деловима, а касније и у целини, с том разликом што су је овај пут његови земљаци [...]
Вести, 10. 10. 2023, Роверто: Одали почаст прецима
Као и сваке године на Михољске задушнице, некадашње најактивније чланице Кола српских сестара окупиле су се испред костурнице Кастел Данте у Роверету да одају почаст прецима који су у вихору Првог светског рата страдали у овом делу Италије.
Снежана Петровић, Љиљана Стевовић, Светлана Бараћ и Сања Дробњак нису никада прекинуле ту традицију, ни за време пандемије короне, ни док је спомен-обележје реновирано. На сваке Михољске задушнице доносиле су букет цвећа и предавале чувару да однесе на олтар споменика и онда када су посете биле забрањене за посетиоце.
Ове године, 17. по реду, придружи[...]
Политика, 14.10.2016, Краљевчани одали пошту стрељанима октобра 1941.
Краљево – На Лагерском гробљу у Краљеву, потомци стрељаних, представници града Марибора, друштвених организација, удружења грађана положили су венце и запалили свеће над хумкама железничара, бравара, ковача, инжењера, лекара, сељака, тадашњих избеглица… које су октобра 1941. године, у знак одмазде, стрељали немачки нацисти.
Претходило је одата почаст жртвама на комеморативној седници градске Скупштине на којој је Весна Милојевић, професор историје, подсетила на то крваво време пре 75 година, када је овај град задесила највећа несрећа.
За пет дана октобра 1941. године, као освета за бор[...]
Политика, 18. 7. 2022, Помен Србима отетим у Ораховцу
У знак сећања на масовна киднаповања и убиства српских житеља Ретимља, Оптеруше, Ораховца, Велике Хоче и Зочишта у периоду од 1998. до 2000. године данас је у Великој Хочи служен парастос, коме су поред чланова породица присуствовали и чланови Удружења киднапованих и несталих
Парастосом испред споменика киднапованим и убијеним Србима у Великој Хочи обележена је 24. годишњица од страдања 84-оро Срба у општини Ораховац. Окупљени су носили фотографије убијених чланова породице, јавља Косово онлајн преноси Танјуг.
Негован Маврић координатор удружења породица киднапованих и несталих навео је [...]
Вечерње новости, 17.2.2015, Ђакомо Скоти: Лов без милости на цивиле
Хрватска патрола зауставила тракторску приколицу са тринаест особа. Извукли су једну девојку и сви је силовали, један по један
31. август
Читам документ који је саставила мисија Међународне хелсиншке федерације за људска права, после разговора које је имала са представницима 710 српских цивила из Книна и околине, који су се склонили у касарну плавих шлемова, сазнало се да скоро сви намеравају да оду из Хрватске јер “не верују да би, када би се вратили у своје куће, били заштићени од хрватске војске или полиције, плаше се да би им били угрожени животи ако остану у Хрватској”.
“У разгов[...]
