За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 16. 5. 2024, Српска памти: Војвода Радомир Путник, родоначелник српске војске – На данашњи дан
Један од највећих српских војсковођа и творац модерне српске војске војвода Радомир Путник (1847-1917), који се као сјајан стратег исказао у балканским ратовима и Првом свјетском рату, умро је 17. маја 1917. године. Радомир Путник био је војник и војсковођа пуних 40 година, а војничко звање стекао је у Артиљеријској…
Вечерње новости, 16. 5. 2024, Сведочанство преживелог из логора о Јајинцима поклапа се са резултатима геофизичких истраживања – нађена скица масовних гобница
ДА су се масовне гробнице и ломаче посмртних остатака у Јајинцима налазиле на местима које су детектовали георадари и геомагнети, потврдила је скица, праћена сведочењем, коју је један од истраживача Музеја жртава геноцида недавно пронашао у Заводу за заштиту споменика културе Београда. Ово је јуче открио на званичном представљању резултата…
Политика, 14, 5. 2024, Слободан Стајић: Зашто у Дејтону нико није поменуо Сребреницу
Управо под тим насловом, у рубрици Међу нама, објавили смо 2. јула 2015. текст наводећи да током преговора у америчкој бази у Дејтону, у Охају, новембра 1995, нико није поменуо Сребреницу нити тамошњи стравични и злочин који се догодио само три месеца раније. Чак нико ни из делегације Федерације БиХ…
Глас Српске, СРНА, 16. 5. 2024, Пофалићи: починиоци избјегавају казну 32 године – за два дана убили око 200 Срба – На данашњи дан [Mапа]
Припадници такозване Армије БиХ су на данашњи дан 1992. године извршили напад на сарајевско насеље Пофалићи и за два дана убили око 200 Срба и спалили њихове домове, а 32 године касније из Тужилаштва БиХ и даље нема одговора на питање да ли је ишта урађено по пријавама против 51…
Вечерње новости, 15. 5. 2024, Миливоје Иванишевић: Сребреница, српска Герника
ДЕЦЕНИЈАМА сами себе саплићемо и потом се мучимо како да изађемо из ситуације у коју смо се запетљали. Тако је и сада. Одавно смо у великој невољи у сучељавању са својим покојницима. Како их овековечити и како спречити да их поново не изгубимо у неком нашем већ уобичајеном забораву. То…
ИН4С, Отачаство, 15. 5. 2024, Навршене 32 године од напада на колону возила ЈНА у Тузли: Прича преживелог Радована Крстића
Навршиле су се 32 године од напада на колону возила ЈНА у Брчанској Малти у Тузли, где је страдало 133 војника ЈНА, а много више их је заробљено, мучено и убијано у затвореништву. Ево приче Радована Крстића, једног од преживелих: „Кад се наше возило нашло у близини зграде „Техничког прегледа“,…
Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 11. 11. 2024, Дан примирја у Првом светском рату: Шта смо добили, а шта изгубили 11. новембра 1918?
Углед који је Србија стекла славом свог оружја и величанственим биткама, брзо се топио у заједничкој држави, Краљевини СХС, потом Југославији, слажу се историчари, саговорници РТ Балкан. Да ли је имала другог избора?
После четири године оружаног сукоба какав свет до тада није видео, 1918. године у железничком вагону у Компијењу Силе Антанте потписале су примирје са Немачком и тиме окончале Први светски рат.
У Србији се овај датум обележава као државни празник, Дан примирја у Првом светском рату, прилика да се на овај "европски" празник присетимо српских жртава, славних битака и војсковођа и [...]
Вечерње новости, 20. 9. 2024, Злочин на Коранском мосту – 33 године; Храстов икона бранитеља: Држава му опростила дуг, добио мурал, а мост име по његовој јединици
Навршава се 33 године откад су припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде (ЗНГ) Хрватске, 21. септембра 1991, испред моста на Корани, у Карловцу, зауставили два војна камиона у којима су се, из касарне Мекушје у касарну Логориште, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА. После преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили су оружје.
Како подсећа ДИЦ Веритас, одмах по предаји, једна група заробљених, махом активних припадника ЈНА, одвежена је у просторије полиције, а преосталих 17 војника српске националности, резервиста из кордунашког с[...]
Глас Српске, СРНА, 24-25. 6. 2025, Од комшије до џелата - злочин без казне у Мотикама
Након што су Дракулић и Шарговац остали пусти, јер су усташе све поклале, дошао је ред на трећи чин и сусједно село – Мотике, гдје су, према доступним подацима, кољачи убили 679 српских житеља.
У Мотикама су све до Другог свјетског рата заједно живјели Срби и Хрвати. Од укупног становништва било је око 60 одсто Срба и 40 одсто Хрвата. Других народа и вјера није скоро ни било.
Драган Стијаковић, који је почетком Другог свјетског рата имао 16 година, свједочи да су већ у априлу 1941. године Хрвати постали агресивни према Србима, и то без повода.
„Хрвати су постали агресивни на сваком кораку. [...]
СРНА, 2. 3. 2024, Служен парастос за погинуле Србе из сарајевских општина и обиљежено 28 година од егзодуса
На братуначком гробљу данас је служен парастос, положено цвијеће и одата почаст погинулим српским борцима чији су посмртни остаци, након потписивања Дејтонског мировног споразума, у егзодусу Срба из сарајевских општина прије 28 година пренесени и сахрањени на овом гробљу.
Овим парастосом за 187 погинулих бораца са сарајевског ратишта сахрањених у Братунцу обиљежено је и сјећање на 28 година од егзодуса Срба из Сарајева, односно српског напуштања вјековних огњишта у сарајевским општинама, које су у рату одбранили, али су мировним споразумом предате Федерацији БиХ.
Предсједник Удружења "Са[...]
Борба за веру, 14. 5. 2025, Свештеномученик који је живот положио за свој народ - Свети Платон Бањалучки
Његов живот и мученичка смрт сведоче о дубокој верности вери, народу и Цркви, као и о храбрости да се остане уз своје стадо у најтежим временима.
Свети Платон Бањалучки, рођен као Миливоје Јовановић 29. септембра 1874. у Београду, представља једну од најсветлијих фигура у историји Српске Православне Цркве.
Његов живот и мученичка смрт сведоче о дубокој верности вери, народу и Цркви, као и о храбрости да се остане уз своје стадо у најтежим временима.
Рани живот и духовно образовање
Миливоје Јовановић је гимназију похађао у Врању и Нишу, а затим наставио школовање у Београдској богос[...]
