За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИН4С, 26. 2. 2024, На данашњи дан почео Топлички устанак
На данашњи дан, 26. фебруара 1917. године, у окупираној Србији, почео је Топлички устанак против бугарских и аустроугарских трупа, изазван масовним терором, пљачком и паљевином села и присилном регрутацијом. Окупатори су узвратили суровим репресалијама – побијено је око 20.000 људи, а у Топлици је уништено 55 села. Јабланичко-топлички устанак је…
Печат, 23. 2. 2024, Велико страдање Срема у НДХ – Стево Лапчевић, историчар [Интервју]
Архив Војводине је недавно објавио обимни пописник жртава Срема у периоду 1941–1945 са готово 42.000 имена. Тај списак није коначан, али је до сада најпотпунији и јасно указује на размере геноцида који је НДХ спровела између Саве и Дунава, каже саговорник „Печата“ Стево Лапчевић, политиколог и историчар, запослен је у… Политика, 24. 2. 2024, Оном који ме нађе мртвог
„Зовем се Страхиња Нушић. Свршени сам матурант, рођен у Београду. Породица ми станује у Скопљу, Кумановска улица број 1. Молим да извести моју породицу где сам погинуо, кад и на ком месту сам сахрањен. У напред благодаран.” На полеђини коверте у ком је писмо нађено, стајало је „да се ово…
Вечерње новости, 3. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: НЕУСТРАШИВИ БОМБАШ СЛАВНОГ ГВОЗДЕНОГ ПУКА: Објаву рата Србији влада Аустроугарске послала је обичном поштом [из Архиве]
После победа у балканским ратовима мир је кратко трајао. Иако економски и војно истрошена, Србија је била приморана да прихвати сукоб са моћном Аустроугарском царевином који је убрзо прерастао у Први светски рат. Мала Србија стајала је на путу огромној царевини ка испуњењу њеног деценијског циља – пробоја на исток.…
Вечерње новости, 23. 2. 2024, У изјавама сведока сакривени имена и судбине страдалника: У БиХ је мање него у Хрватској сачувано документације о убијенима у Јасеновачким логорима
МЕЂУНАРОДНА алијанса за сећање на Холокауст, позната као ИХРА, дала је недавно Хрватској задатак да археолошки истражи простор највећег српског стратишта у НДХ – система логора смрти Јасеновац, који подразумева и подручје Доње Градине, где се, према снимцима које су направили савезнички пилоти у априлу 1945, налазе највеће масовне гробнице.…
Глас Српске, СРНА, 22. 2. 2024, На данашњи дан прије 28 година Срби протјерани из Вогошће
На данашњи дан прије 28 година федералне полицијске снаге ушле су у Вогошћу, коју је прије тога напустила српска полиција, и то је била прва општина која је прешла у надлежност Федерације БиХ (ФБиХ). Према историјским подацима и званичним документима, егзодус сарајевских Срба који у ФБиХ називају „мирном реинтеграцијом“, почео…
Не заборављамо – Памтимо
РТВ, Танјуг, 30.10.2021, Веритас подсећа: Годишњица хрватског напада на Билогору
Невладина организација "Веритас" подсетила је данас да је 31. октобра 1991. године, нападом на припаднике Територијалне одбране Грубишно поље, започела акција хрватске паравојске под кодним називом "Откос-10", која је имала за циљ ликвидирати или протерати Србе са подручја источне Билогоре, смештеног на северозападу Хрватске, у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице.
Народ источне Билогоре, оценивши да малобројне српске снаге неће моћи дуго издржати притисак преко шест пута бројнијих хрватских формација, а поучен историјским искуством из Другог светског рата, када су их усташе одво[...]
![Стање ствари, 17. 6. 2019, Славиша Перић: „Савезничко“ бомбардовање Смедерева 1944. године [из Архиве] Видео](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13472-350x200-no.jpg)
Стање ствари, 17. 6. 2019, Славиша Перић: „Савезничко“ бомбардовање Смедерева 1944. године [из Архиве] Видео
У Смедереву није било немачке противваздушне одбране, те “савезници” нису претрпели никакве губитке. Поједини извештаји говоре да је око 3 тоне бомби, које нису бачене на град, откачено у повратку над Јадранским морем. Звучи познато?
Тачно пре 75 година, 11. јуна 1944. године извршено је прво од три “савезничка” бомбардовања Смедерева. По обиму уништења града и броју погинулих највеће у његовој полумиленијумској историји. Смедерево је на данашњи дан искусило дах смрти и уништења, који је већ осетио већи део градова у бившој Краљевини Југославији (Београд, Ниш, Подгорица, Славонски Брод, а к[...]
РТ Балкан, 1. 12. 2022, За међународну заједницу Срби нису жртве: Убијено 35.042 Срба, у Хагу пресуда од само 45 година
По први пут долазимо до институционалног пописа српских жртава на овим просторима, каже за РТ Балкан директор РЦИРЗ-а Милорад Којић
За међународну заједницу Срби нису жртве: Убијено 35.042 Срба, у Хагу пресуда од само 45 година.
Народ који заборавља своју историју осуђен је на то да му се она понавља, гласи стара максима. Имајући то у виду, Републички центар за истраживање ратних злочина и тражење несталих лица (РЦИРЗ) Републике Српске потрудио се да разоткрије злочине почињене над српским становништвом током грађанског рата у БиХ.
Суочени са немаром босанскохерцеговачких институција [...]
Политика, 4. 5. 2019, Милан Четник: Занемарена историографија - Народни хероји у фабрикама Вермахта
Сведочанство пуковника ЈНА Дујe Башића, шпанског добровољца и партизанског првоборца, објављено пре више од пола века, подрива догме официјелне историографије о ангажману и доктрини КПЈ после слома Краљевине Југославије
Многи шпански добровољци, истакнути чланови Комунистичке партије Југославије (КПЈ), они који су ратни слом своје земље дочекали у француским логорима, нису се пробијали ка окупираној Југославији већ су, по налогу КПЈ, отпутовали у срце Немачке, на рад у нацистичке војне фабрике.
Ову, за званичну историографију јеретичку а за јавност нестварну причу преносимо из публикације „С[...]
Вечерње новости, 18. 1. 2024, И затвором кажњавају српски језик: Да ли примена Закона о родној равноправности уводи својеврсни вербални деликт
КАДА Закон о родној равноправности од 20. маја почне у потпуности да се примењује, ниједна женска особа неће имати право да се декларише као професор, секретар одељења, шеф катедре, вршилац дужности, већ ће морати да буде вршитељка дужности, шефица катедре, професорка, пешакиња, војникиња, вештакиња...
Родно осетљив језик мораће да се користи у средствима информисања, у области образовања и васпитања, у науци, у уџбеницима и другим областима образовног и васпитног рада. Неће постојати могућност одабира, јер то повлачи и високе новчане казне - од 50.000 до два милиона динара, уколико се тај [...]
