За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Политика, 28. 2. 2023, Потрага за делима из библиотеке Деспота Ђурђа
Народна библиотека Смедерева формира владарску смедеревску виртуелну библиотеку прављењем дигиталне копије и скенирањем фрагмената рукописа који су припадали средњовековној библиотеци деспота Ђурђа Бранковића. Смедерево – Деспот Ђурађ Бранковић је био један од најобразованијих српских средњовековних владара. Знао је старословенски, грчки, латински, мађарски и турски језик. По његовој заповести урађена је…
Вечерње новости, 27. 2. 2023, НОВЕ ЛАЖИ АЛБАНСКИХ ИСТОРИЧАРА: Најпознатију фотографију страдања Срба назвали „Албанском голготом“ – али то није све
ЛАЖ која је једном изречена остаје лаж, али лаж која је хиљаду пута поновљена постаје истина. Овог „рецепта“ чији је творац, како се верује, нацистички пропагандиста Јозеф Гебелс, одавно се придржавају најразличитији друштвени кругови који свесно користе лажи као начин за манипулацију умова на које желе да утичу. Данашње време,…
Радио Требиње, 4. 12. 2015, С друге стране историје: Крваво коло Радачког бријега [из Архиве]
РТРС, Срна, 25. 2. 2023, Средњовјековни Сарандапорски љетопис у Земаљском музеју
Град Источно Сарајево спреман је да помогне процес дигитализације и конзервације Сарандапорског љетописа, ријетке средњовјековне литургијске књиге са љетописом, старе седам вијекова, која се од средине 19. вијека налази у Земаљском музеју у Сарајеву, изјавила је историчар Свјетлана Самарџија које је, бавећи се средњовјековном црквеном историјом, наишла на ову врло…
Радио Костајница, 23. 2. 2023, Промовисан зборник „Кад прошлост проговори: Козара 1942-1922.“ [Мапа]
У Костајници је вечерас промовисан зборник радова „Кад прошлост проговори: Козара 1942-2022.“ у организацији Књижевне заједнице „Васо Пелагић“ из Бања Луке и Народне библиотеке „Невенка Станисављевић“ Костајница. На промоцији су говорили аутори Раденко Вујасин и Радоја Рацановић, а одломке из зборника читала је Свјетлана Ђуричић. Вујасинов рад, објављен у зборнику,…
НСПМ, 25. 2. 2023, Живадин Јовановић: Вратимо се међународном праву, Резолуцији СБ УН 1244, свом Уставу и достојанству
Шолц-Макронов папир није предлог јер је праћен листом претњи „страни“ која га не прихвати. Није преговарачки оквир јер се зове „Основни споразум“, а не „Основни преговарачки оквир“. Уз то Шолц-Макронов папир садржи готова решења за низ суштинских питања којима се папир претвара у неку врсту Устава архитектуре односа Србије и…