За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
НСПМ, РТРС, 24. 2. 2023, Проф. др Милан Благојевић: Самовоља Европског парламента
У Уговору о ЕУ нити у Уговору о функционисању ЕУ нема одредбе која би прописивала право Европског парламента, Европског савјета, Савјета ЕУ или Комисије ЕУ да може донијети акт о санкционисању, тачније речено кажњавању Милорада Додика или било којег другог човјека. Усљед тога је, између осталог, тачка 119. Резолуције Европског…
Вечерње новости, 24. 2. 2023, ЈОШ ИМА ДОКУМЕНАТА ИЗ ДРУГОГ РАТА ПО ПРИВАТНИМ АРХИВАМА: Саво Штрбац потврдио постојање тржишта историјским артефактима
НЕДАВНЕ написе „Новости“ да постоји тржиште ратним документима из Другог светског рата потврдио је и директор Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац у интервјуу Срни, који је пренео Веритас. – Многи људи располажу разним документима било да су видео записи, фотографије или тонски записи из рата – рекао је Штрбац, и…
РТРС, Срна, 24. 2. 2023, Веритас: Убица српске породице Радосављевић живи као угледни грађанин
Сутра се навршава 31 година од сурове ликвидације четворочлане српске породице Радосављевић у Дарувару у Хрватској, а убица је одавно изашао из затвора и данас живи у том граду као угледан домаћин и „заслужни учесник Домовинског рата“. Тог 25. фебруара 1992. годин припадник Хрватске војске, тада двадесетједногодишњи Јожица Мудри ликвидирао…
Вечерње новости, 23. 2. 2023, Никола Милованчев: КО КРИЈЕ КАРТОТЕКУ НЕСТАЛИХ СРБА У НДХ: Кости јасеновачких мученика су на 210 квадратних километара
НА СРБИЈИ И СРПСКОЈ је да обаве попис жртава из ратова 1941-1945. и 1991-1995. Пример Словеније, која је, пре само петнаестак година, политичком вољом обезбедила средства за рад историчарима, показује да је то још могуће. А резултати у Словенији су запањујући: уместо броја од 40.000 жртава обухваћених крњим савезним пописом…
e-Veritas, 23. 2.2023, Саво Штрбац: Ко су жртве Другог светског рата
„Поштовани Саво, мислим да у нашем крају није било пописа жртава фашистичког терора. Само у Глигићима имам списак од 15 погинулих младића у отаџбинској војсци. У целом селу би било отприлике 80-ак таквих, а у општини Босанско Грахово до 1.000. А у целој Босанској Крајини? Да ли је у Далмацији…
Српски меморијал, Архив Војводине, Глас Српске, 22. 2. 2023, Промоције књиге „Благоје Јововић, српски херој у вучјој јазбини“ у Србији, Црној Гори и Републици Српској
Боравак Марије Јововић, кћери Благоја Јововића, официра ЈкВ и атентатора на Анту Павелића 1957. године у Аргентини, у Српским Земљама, осим спомена на њеног оца, од чијег рођења се 24. јануара навршило 100 година, била је и прилика за промоцију њене књиге о оцу, официру, предузетнику и атентатору на ноторног…
Не заборављамо – Памтимо
Искра, 22. 03. 2024, Љиљана Чолић: Штрпце лета 2000 – Дневник једног мимохода
У годинама пре НАТО агресије, обављала сам истраживања грађе у Архиву Косова и Метохије и била гостујући професор на Филозофском факултету у Приштини.
Поред мог косметског порекла и научне усмерености ка некадашњој Старој и Јужној Србији, то је свакако био разлог да, по формирању ДОС-а, будем именована за члана међустраначког одбора за Косово и Метохију, који сем конститутивног састанка, нажалост никаквих заједничких активности није имао. Због тога ћу само рећи да је поред мене ту био покојни Душан Батаковић, а остали не заслужују да им се имена помену.
Чим сам изабрана у поменуто радно [...]
СРНА, 28. 12. 2023, У Београду представљена књига Битка за Возућу 1992-1995.
У Српском културном центру "Ћирилица" у Београду вечерас је представљена књига "Битка за Возућу 1992-1995" аутора Ненада Цвјетковића, којa документовано и чињенично говори о возућкој епопеји и надљудској борби Срба из долине Криваје за своја огњишта.
Књигу је представио организатор, предсједник Координације удружења избјеглих и расељених у Србији Јован Чакаревић, који је указао да су српске снаге на Возући 1995. године биле у потпуно неравноправном положају и да је однос снага био 13 према један у корист непријатеља, а у неким фазама борбе и већи.
"У јеку офанзиве однос снага је био још [...]
![SrbinSide.rs, 037info.net, 28. 10. 2013, Двапут обешен [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19347-350x200-no.jpg)
SrbinSide.rs, 037info.net, 28. 10. 2013, Двапут обешен [из Архиве]
За време Првог светског рата у крушевачкој касарни „Цар Лазар“ обешено је и стрељано на стотине родољуба који су се борили против окупатора, а једна егзекуција изазвала је посебну пажњу јавности. О томе је писао и књижевник Војислав Илић.
После борби за одбрану Београда, многи угледни људи повукли су се из престонице у унутрашњост, на своја имања, код рођака или пријатеља. Група угледника који су се затекли у крушевачком крају, предвођена потпоручником српске војске Костом Војиновићем, планирала је устанак против окупатора. Међу њима су били бруски трговац Сибин Јеличић, код кога је престолон[...]
Вечерње новости, 11. 4. 2023, Априлски рат: ИЗДАХНУО НАМ ЈЕ НА РУКАМА Сећање на деду - прича унука мајора Драгутина
НИЈЕ познат тачан број жртава током бомбардовања Крушевца, на који су се обрушили немачки авиони одмах после Београда, 6. априла 1941, али је сигурно да је прва жртва био резервни мајор Драгутин Вучић.
Страдао је као радник барутане Војно-техничког завода "Обилићево", данашњег "Трајала", која је била прва мета. Његов унук Бранко Вучић (90) добро се сећа последњег тренутка када је видео деду.
- Није хтео да руча тог дана, мој отац Момчило му је рекао да седне за сто, већ смо поставили - каже за "Новости" Бранко Вучић.
- Сећам се добро да је рекао: "Дужност је преча од ручка" и отишао у барут[...]
Вечерње новости, 24. 1. 2024, Алибунар: Споменик војницима 4. коњичког пука ВКЈ стрељаним у Априлском рату
У општини Алибунар, на излазу из Банатског Карловца ка Владимировцу, постављено је скромно спомен обележје, посвећено палим војницима Краљевине Југославије у Априлском рату 1941. године.
Реч је о око 40 припадника 4. вршачког коњичког пука, које су после кратке, али жестоке борбе, као ратне заробљенике стрељале немачке окупационе трупе.
Било је то 11. априла, након пада Вршца, када су СС-овске копнене трупе преко Алибунара и Панчева кренуле у освајање Београда.
На том путу једино су у Алибунару доживели озбиљнији отпор, али су, супротно Женевској конвенцији, потписаној 1929. године, с[...]
