За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 15.12.2022, Промовисане књиге и одржан округли сто о Јездимиру Дангућу
БРАТУНАЦ, 15. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ – У Кравици код Братунца данас је одржана промоција романа Јездимира Дангића Наше тамновање и Глад и тамница који говоре о страдањима и тамновању припадника Младе Босне које је Аустроугарска осудила за припрему и учешће у атентату на престолонасљедника Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у…
СПОНА, 15. 12. 2022, Уклоњен иконостас у цркви Св. Тројице у Куманову дар краљице Драге и краља Алексадра Обреновића
Да ли је трајно уништено још једно културно благо и сведочанство српског задужбинарства у данашњој Северној Македонији – иконостас краљице Драге и краља Алексадра Обреновића у цркви Св. Тројице у Куманову? У храму је уместо старог дрвеног иконостаса у рестаураторским радовима уграђен нови – мермерни. Оно чега смо се највише…
РТРС, 14. 12. 2022, Обиљежено 30 година од покоља Срба у Бјеловцу
У Бјеловцу код Братунца служен је парастос за 109 српских цивила и војника из овог села, од којих је 68 убијено на данашњи дан 1992. године. Најмлађа жртва био је петнаестогодишњи дјечак Чедо Миладиновић, а убијени су и годину старији Слободан Петровић, те седамнаестогодишњи Миленко Вучетић. Из Организације породица погинулих…
Епархија жичка, 13. 12. 2022, Рибашевина: Промоција књиге „Тежина заклетве“ аутора Дејана Ђерића
По благослову Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, у суботу 10. децембра, у парохијском дому Цркве Светог Василија Острошког у Рибашевини, одржана је промоција књиге Тежина заклетве аутора Дејана Ђерића из Ужица, која је у издању Историјског архива Ужице недавно изашла из штампе. Књига говори о дешавањима на територији тадашњег…
Вечерње новости, 10. 12. 2022, Одлуке на Другом АВНОЈ-у донете без кворума: Полуистина о броју делегата на заседању АВНОЈ-а врeменом постала непобитна историјска чињеница
НА СКУПУ у Јајцу, на коме су донете историјске одлуке о укидању монархије, увођењу републике, формирању шест федералних јединица – Хрватске, Србије, Црне Горе, Словеније, Македоније и Босне и Херцеговине – и ударен камен темељац за увођење комунистичке власти у земљи, само две од шест републичких и једне административно недефинисане,… Вечерње новости, 5. 12. 2022, Бранко Петрановић: Југославија је обнављана цепањем и деградациојом српства: Критеријум на заседању у Јајцу – територијална организација КП пре Априлског рата
ДЕЛЕГАЦИЈУ Србије у Јајцу сачињавали су руководећи комунистички кадрови из српских јединица који нису, за разлику од Словенаца и Хрвата, постављали питање положаја Србије у будућој федерацији и дозволили да се она разграничи на основу стања после Берлинског конгреса Са становишта порекла новог унутрашњег уређења које је КПЈ стварала у…
Не заборављамо – Памтимо
Б92, 25.10.2017, Милан Кољанин: Ко је била Дијана Будисављевић?
Књига "Дијанина листа", романсирана биографија Дијане Будисављевић, жене која је током Другог светског рата спасила више хиљада српске деце из логора у НДХ, из пера аустријског писца Вилхелма Куеса, једно је он најзначајнијих издања на штанду Самиздата Б92 на 62. Београдском сајму књига.
Аутор књиге "Дијанина листа" Вилхелм Куес биће гост на штанду Самиздата Б92, у петак 27. октобра од 16 до 18 часова. Посетиоци ће имати прилике да разговарају са писцем, који ће потписивати своје књиге.
Вредан предговор овом значајном издању написао је историчар Милан Кољанин. Предговор преносимо у целин[...]
Зоран Влашковић: Уместо заштите – ликвидација
Прва наоружана немачка експедиција из земље после Другог светског рата у Европи била кобна за двојицу Срба
У центру Призрена, 13. јуна 1999. године, други дан од уласка КФОР-а на Косово и Метохију, немачки војници су са равно 220 метака убили цивиле Жарка Андријевића и Славка Веселиновића.
ТВ камере забележиле стравичан злочин убиства Срба који су аутом хитали да напусте град да би спасили животе.
Први пут после завршетка Другог светског рата, тачније 54 године од слома сила осовине, Трећег рајха и фашизма, немачки војник излази у једну европску земљу ван Немачке, издаје наредбу о употреби [...]
Стање ствари, Искра, 22. 9. 2018, Милан Ружић: Ако су наше хероје називали „сенкама у ритама“, шта смо онда ми данашњи Срби?
Беседа Милана Ружића којом је, у порти цркве „Свети Ахилије“ у Ариљу, отворена свечана академија поводом стогодишњице од пробоја Солунског фронта
На Малу Госпојину, у порти цркве „Свети Ахилије“ у Ариљу, одржана је свечана академија поводом стогодишњице од пробоја Солунског фронта и победе у Првом светском рату, а под називом „Србија на ранама саздана“.
После литургије, служења парастоса страдалницима, обиласка крајпуташа у ариљском крају и вечерње службе, уследила је академија у оквиру које је наступао хор „Свети Николај Жички“ из Љубића, ученици Средње школе „Свети Ахилије“ који су извели [...]
Вечерње новости, 1. 6. 2023, Синђелић и Ресавци као Леонида и Спартанци: Србија државном обележила 214 година од битке на Чегру
ОСМАНСКИ Хуршид-паша узидао је у кулу крај Цариградског пута лобање јунака који су у мају 1809. изгинули са војводом Стеваном Синђелићем на Чегру да уплаши Србе, а постигао је сасвим супротно.
Окрутни заповедник Ниша само је оснажио култ самопожртвовања "за крст часни и слободу златну" и од Синђелића створио митског хероја, који је са својим Ресавцима, уз које су били устаници из Алексинца и Ражња, зауставио неупоредиво већу турску војску.
Србија је јуче, као и ранијих година, државном комеморацијом обележила 214.годишњицу историјске битке. О Боју на Чегру и жртви Стевана Синђелића је ве[...]
Вечерње новости, 18.2.2015, Ђакомо Скоти: Програмирани геноцид
Хрватски национални програм био усмерен на коначно протеривање Срба из Хрватске. То је био циљ војних операција “Муња” и “Олуја”
11. септембар
УОБИЧАЈЕНА дневна конференција за новинаре представника плавих шлемова у Загребу, Криса Ганеса: војници ОУН напуштају Хрватску (до сада их је отишло 1.400); у бившој Крајини и даље се појављују нови лешеви цивила, скоро сви су старији људи; настављају се и пожари. У Костајници су међународни посматрачи регистровали разарање других пет кућа нових пожара је било такође у Личком Петровом Селу и у другим местима бившег “Сектора Север”. Према проценама[...]
