За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 14. 12. 2022, Обиљежено 30 година од покоља Срба у Бјеловцу
У Бјеловцу код Братунца служен је парастос за 109 српских цивила и војника из овог села, од којих је 68 убијено на данашњи дан 1992. године. Најмлађа жртва био је петнаестогодишњи дјечак Чедо Миладиновић, а убијени су и годину старији Слободан Петровић, те седамнаестогодишњи Миленко Вучетић. Из Организације породица погинулих…
Епархија жичка, 13. 12. 2022, Рибашевина: Промоција књиге „Тежина заклетве“ аутора Дејана Ђерића
По благослову Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, у суботу 10. децембра, у парохијском дому Цркве Светог Василија Острошког у Рибашевини, одржана је промоција књиге Тежина заклетве аутора Дејана Ђерића из Ужица, која је у издању Историјског архива Ужице недавно изашла из штампе. Књига говори о дешавањима на територији тадашњег…
Вечерње новости, 10. 12. 2022, Одлуке на Другом АВНОЈ-у донете без кворума: Полуистина о броју делегата на заседању АВНОЈ-а врeменом постала непобитна историјска чињеница
НА СКУПУ у Јајцу, на коме су донете историјске одлуке о укидању монархије, увођењу републике, формирању шест федералних јединица – Хрватске, Србије, Црне Горе, Словеније, Македоније и Босне и Херцеговине – и ударен камен темељац за увођење комунистичке власти у земљи, само две од шест републичких и једне административно недефинисане,… Вечерње новости, 5. 12. 2022, Бранко Петрановић: Југославија је обнављана цепањем и деградациојом српства: Критеријум на заседању у Јајцу – територијална организација КП пре Априлског рата
ДЕЛЕГАЦИЈУ Србије у Јајцу сачињавали су руководећи комунистички кадрови из српских јединица који нису, за разлику од Словенаца и Хрвата, постављали питање положаја Србије у будућој федерацији и дозволили да се она разграничи на основу стања после Берлинског конгреса Са становишта порекла новог унутрашњег уређења које је КПЈ стварала у…
РТ Балкан, 1. 12. 2022, За међународну заједницу Срби нису жртве: Убијено 35.042 Срба, у Хагу пресуда од само 45 година
По први пут долазимо до институционалног пописа српских жртава на овим просторима, каже за РТ Балкан директор РЦИРЗ-а Милорад Којић За међународну заједницу Срби нису жртве: Убијено 35.042 Срба, у Хагу пресуда од само 45 година. Народ који заборавља своју историју осуђен је на то да му се она понавља,…
РТРС, Срна, 4. 12. 2022, На Радловцу служен помен за жртве усташког терора [Мапа]
Код спомен-обиљежја на гробљу Радловац у Прњавору служен је помен за 22 српска цивила из села Млинци, Парамије, Чорле, Гаљиповци и Срповци које су на данашњи дан 1941. године заклале усташе. Према подацима Општинске организације СУБНОР-а Прњавор, најмлађа жртва је имала 17, а најстарија 49 година. Радинка Живковић из Насеобине…
Не заборављамо – Памтимо
DIC Veritas, 20.6.2017, 25. godišnjica likvidacije pripadnika TO RSK na “Miljevačkom platou“ 21. juna 1992.
Dvadesetprvog juna 1992. godine Hrvatska vojska je napala položaje srpske teritorijalne odbrane na Miljevačkom platou u blizini Drniša, u kojem je preuzela kontrolu nad prostorom od 108 kvadratnih kilometara i 7 sela. Bio je to prvi veći napad vojnih snaga Republike Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu, nakon što je UNPROFOR preuzeo ulogu zaštitnih snaga na području RSK.
Vijeće bezbjednosti UN-a 30. juna iste godine donosi Rezoluciju 762 koja osuđuje akciju i traži povlačenje hrvatskih snaga na početne položaje, što Hrvatska odbija.
Tužan epilog tog mučkog napada je 40 ubijenih srpskih [...]
Вести, 22. 8. 2023, Српске ратнике прекрио заборав
На Војном меморијалу Горње католичко гробље Регензбург у Баварској, средином августа је одржана комеморација поводом 80 година од првог савезничког бомбардовања овог дела Немачке у Другом светском рату, када је страдало 400 људи, махом цивила.
Овом догађају присуствовао је и генерални конзул Србије у Минхену Божидар Вучуровић који је венац на коме је златним словима исписано: “Славом овенчаним прецима” положио у Алеју у којој су сахрањени и српски ратници.
– Реч је о 20 припадника некадашње Југословенске краљевске војске. Сви су били заробљени и транспортовани у неких од војних логора.
Мемо[...]
Вечерње новости, 15. 9. 2023, Ја сам ти, дијете, живи споменик страдања и пркоса: Драгиња Балаћ, рођена у селу Јасеновац, преживела је логор
ИДИТЕ до краја пута који води до логора и споменика. Последња кућа је бака Драгина. Потражите је. Саслушајте је. Има много да каже.
Овако нас је мати Марија, игуманија манастира Јасеновац, упутила према кући баке Драгиње Балаћ (92) рођене Кукић, једног од последњих живих сведока усташке фабрике смрти, пре 80 година девојчице одведене у злогласни логор која је преживела и упамтила све његове страхоте. Али, она је истовремено и жена рођена у месту Јасеновац, одрастала у њему, спроведена у логор петстотинак метара од родне куће, преживела сву његову суровост и после рата вратила се да у Јасено[...]
ИН4С, 23. 7. 2022, Стравично страдање јабучких Срба три деценије без казне
У Фочи је данас обиљежено 30 година од стравичног злочина у којем је муслиманска војска убијајући све пред собом попалила 18 српских села ширег подручја Јабуке, тада фочанске мјесне заједнице, на лијевој обали Дрине, подно Јахорине
Тим поводом служен је помен за 43 невине српске жртве, а чланови породица погинулих и делегације општине Фоча и удружења проистеклих из Одбрамбено отаџбинског рата прислужили су свијеће и положили цвијеће на Градском гробљу Божовац.
Припадници тз. Армије БиХ 23. јула 1992. године на свиреп су начин убили 43 српска мјештанина, међу њима и дјечака од 13 година Н[...]
![Борба за веру, 21. 12. 2009, Предраг Р. Драгић Кијук: Христоприпадност вожда Карађорђа [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17559-350x200-no.jpg)
Борба за веру, 21. 12. 2009, Предраг Р. Драгић Кијук: Христоприпадност вожда Карађорђа [из Архиве]
На данашњи дан – Рођен Ђорђе Петровић Карађорђе (1762)
и два века живимо ослобођени или заробљени памћењем о Ђорђу Петровићу Карaђорђу и чини се веома разложним да се управо сада, после престанка забране историјског памћења, бавимо његовим животописом. Колико сам у праву моћи ћемо да просудимо када се у ствари будемо суочили са неким чињеницама за које хоћу да верујем да су највећем броју људи непознате. Сељачки цар – како су са поругом на европским дворовима називали Карађорђа, учинио је за историју културе српског народа више него сви учени Срби његовог времена, по питању законодавства, ш[...]
