За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Спутњик, 1. 1. 2024, Димић: Бескрупулозна и погубна ревизија историје
Немачка ревизија историје која се на Балкану испољава више него бескрупулозним захтевом амбасадорке Немачке у БиХ да се нацисти сахране крај жртава Козаре за неколико година може довести до негирања холокауста, сматра академик Љубодраг Димић. Немачка амбасадорка у БиХ пре неколико година тражила је од председника Републике Српске Милорада Додика…
Политика, 30. 12. 2023, Прича из Великог рата: Мијајло, брате, убиј ме, не могу више да се мучим
Из својих Кућана под Муртеницом млад оде Радиша Гојгић (1883–1968) да изучи за трговца у Пожеги. Радан и послушан, занат је завршио у дућанима пожешких газда, трговац постао. А онда се заратило: прво против Турака за слободу неослобођених крајева, затим још жешће против Шваба за одбрану отаџбине. Од вредног трговца…
Вечерње новости, 29. 12. 2023, Документ немачког вође о нападу на Југославију стигао у Србију, у Влади чекају примопредају
ЧУВЕНА Хитлерова Директива 25, којом је 27. марта 1941. немачки фирер наредио нападе на краљевине Југославију и Грчку, а која је недавно купљена на „онлајн“ аукцији у САД – стигла је у Србију! Директиву је у Америци од аукцијске куће, на стотинак километара од Вашингтона, преузео наш дипломата на Светог…
Политика, 28.12.2023, Саво Штрбац: Протестном нотом на студентску трибину
“Добар дан. Зовем из велепосланстава Републике Хрватске у Београду. На телефону привремена отправница послова Натали Лулић. Требам господина Саву Штрбца. ” “Ја сам. Изволите.” “Да ли је истина да је 14. просинца на Правном факултету у Београду одржана трибина под називом ‘Правни субјективитет Републике Српске Крајине’?” “Јесте. Све о тој…
СРНА, 28. 12. 2023, У Београду представљена књига Битка за Возућу 1992-1995.
У Српском културном центру „Ћирилица“ у Београду вечерас је представљена књига „Битка за Возућу 1992-1995″ аутора Ненада Цвјетковића, којa документовано и чињенично говори о возућкој епопеји и надљудској борби Срба из долине Криваје за своја огњишта. Књигу је представио организатор, предсједник Координације удружења избјеглих и расељених у Србији Јован Чакаревић,…
Вести, Танјуг, 28. 12. 2023, Српско културно наслеђе на удару
Историчарка уметности Јасмина Ћирић рекла је данас да ове године буквално није прошао ни један месец да није било некаквог противправног упада у баштину Српске православне цркве или баштине која је документационо под Републичким заводом за заштиту споменика културе Србије. Ћирић је за Танјуг нагласила да се све то може…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 30. 11. 2023, Др Никола Жутић: САМО ТРИ ЖУПАНИЈЕ СУ БИЛЕ ХРВАТСКЕ: Филолози о кајкавском дијалекту и српском штокавском говору
СЛАВЕНСКИ филолози XIX вијека били су јединствени у процјени да је илирски језик био српски. Тако је словеначки филолог Јернеј Копитар (1780-1844) кајкавце Хрвате сматрао за неспорне Словенце, "а био је вољан да Хрватима призна приморске чакавце - сви остали су Срби".
Копитар је записао: "Српски једнако илирски. Предео српског дијалекта се простире од Истре, преко Далмације, Хрватске Крајине, Босне, Србије, Бугарске, до колонија исељеника из ових земаља у Славонији и Јужној Угарској. Четири до пет милиона говори то нарјечје". Раздвојени су вјерски на западну латинску, већи део је грчког опр[...]
РТРС, Срна, 31. 10. 2024, Веритас: Злочини над Србима на подручју источне Билогоре некажњени 33 године
Навршиле су се 33 година од почетка акције хрватске паравојске "Откос 10", која је довела до масовног прогона и убиства Срба на подручју источне Билогоре, гдје је страдало 67 особа, већином Срба и оних који су били у родбинским везама са српским породицама, саопштио је Документационо-информациони центар "Веритас".
Прогон Срба из Источне Билогоре почео је 31. октобра хрватским нападом на Грубишно Поље, а у два наредна дана комплетно становништво из 23 села и одређен број житеља из још 15 села напустили су то подручје у избјегличкој колони, у којој се нашло 4.000 људи и више од 600 возила.
[...]
РТРС, 5. 6. 2022, Нема казне за одговорне за страдање Срба у Зеници
Навршило се данас 30 година од напада муслиманских снага на српско становништво на подручју Зенице, којим је отпочело страдање и етничко чишћење око 28.000 Срба са њихових вјековних огњишта, а ни данас нема казне за одговорне.
До данас нису процесуирани одговорни за злочине и убиства српских цивила у Музичкој школи, у просторијама Војне полиције, Казнено-поправном заводу, другим објектима у граду, као ни за бруталне ликвидације у селима у околини Зенице.
Народни посланик Срђан Тодоровић рекао је Срни да је срамотно што за страдање српских цивила ни послије 30 година нису кажњени одговорн[...]
![РТ Балкан, 21. 6. 2024, Годишњица злочина у Ратковићима код Сребренице: Стојана оборили и заклали па правоснажно ослобођени [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20872-350x200-no.jpg)
РТ Балкан, 21. 6. 2024, Годишњица злочина у Ратковићима код Сребренице: Стојана оборили и заклали па правоснажно ослобођени [Мапа]
Сведок Радомир Станојевић, који је преживео масакр, испричао да му је приликом напада убијена непокретна мајка Десанка којој је било 70 година и да је запаљена заједно са кућом
Муслиманске снаге из Сребренице и околних села, на данашњи дан, 21. јуна 1992. године, напале су српско село Ратковићи, 11 километара југоисточно од Сребренице, и у селу на свиреп начин побиле 24 мештана.
Село је нападнуто из правца околних, муслимански села Познановићи, Дедићи, Поткоријен, Осмаче, Мочевићи и Стожерско, а у моменту напада у Ратковићима је било цивилно становништво и тек по који војно способан мешт[...]
Глас Српске, СРНА, 30.4.2017, Канонизовани злочин
Бијељина - Злочин у Добровољачкој улици 1992. године, формално је злочин над војницима ЈНА и цивилима који су радили у војсци, али, суштински, то је била брутална и крвава порука Србима и свим заговорницима било какве мултиетничке државе: "Бјежите или умрите".
Током 2. и 3. маја 1992. године у Сарајеву, припадници снага лојалних тадашњем муслиманском лидеру Алији Изетбеговићу и паравојних јединица убили су 42 војника ЈНА и цивила - у Дому ЈНА, Радничком универзитету "Ђуро Ђаковић", на Скендерији, у Добровољачкој улици и на другим локацијама...
Према националном саставу, убијена су 32 Срб[...]
