За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Националист.рс, 10. 10. 2023, ИСКОРИШЋЕН И ОДБАЧЕН: Србин Станко Опачић Ћаница – партизански командант који је осудио своје и завршио на Голом отоку [из Архиве]
Данас се слуша надбискуп Фрањо Кухарић који каже да је у Јасеновцу побијено 40.000 људи, и то већином Хрвата. Све је ишло у правцу да се злочини геноцида прикрију Станко Опачић Ћаница организатор је устанка на Кордуну, командант батаљона, члан Председништва ЗАВНОХ-а, члан Председништва АВНОЈ-а, Главног штаба Хрватске. Отворио је…
Вечерње новости, 9. 12. 2022, Инструкције о закључцима АВНОЈ-а стигле из Москве: Српски народ у Јајцу није био легитимно представљен [из Архиве]
СТРАСТ за истином прошлости је најбољи израз животне снаге у човеку и нарочит облик његовог поштовања самог себе – записаће у „Знаковима поред пута“ Иво Андрић и додаће да су „све Дрине овог света криве; никад се оне неће моћи све ни потпуно исправити, али никад не смемо престати да…
Вечерње новости, 28. 11. 2023. Др Никола Жутић: КЛЕПТОМАНСКО ПРИСВАЈАЊЕ ТУЂЕ БАШТИНЕ: Поводом представљања Закона о језику у Хрватском сабору
ПРВИ ПУТ у својој краткој повијести држава неетничких Хрвата се присјетила да би требало донијети „епохални“ закон о Хрватском језику, чијим доношењем „скрб о хрватском језику први пут добија институционални државни оквир“, како би се ишло у корак са вриједностима ЕУ. Међутим, већина земаља ЕУ нема сличан закон. Министар знаности… ИСКРА, 27. 11. 2023, Др Радомир Павловић: Усташки злочин над Зонићанима 1944. године
Ово је прича о судбини мог села Зонићи из 1944. године. Зонићи припадају Кравици у општини Братунац. Ријетко које село је у источној БиХ имало судбину као моји Зонићи. Село је умрло и поново се родило. У селу су живјеле породице: Павловићи, Николићи, Васићи и Јовановићи. Усташе су напале…
PokretzaOdbranuKosovaiMetohije.rs, 26. 11. 2023, Митра Рељић: „Идентитет и интегритет српског језика на Косову и Метохији“
У издању Косовскометохијског одбора Матице српске објављена је књига „Идентитет и интегритет српског језика на Косову и Метохији“. Рецензенти књиге су: проф. др Јелица Стојановић и проф др Бранислава Дипларић. У склопу књиге објављен је и резиме на руском (преводилац Верица Шево) и енглеском језику (Љиљана Тубић). Коректору и састављање…
СРНА, 25. 11. 2023, Нови Град, Равнице: Служен помен убијеним цивилима [Мапа]
Представници Општинске борачке организације Нови Град и мјештани положили су данас вијенце на мјесном гробљу у Равницама гдје су спомен-обиљежја Србима које су у Другом свјетском рату убиле усташе и погинулим српским борцима из протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата. Код спомен-обиљежја за 168 цивила које су усташе убиле на данашњи дан 1943.…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 17. 2. 2024, СПЦ у Хрватској после 1945: Лички рат против Бога
У Плитвичком Љесковцу, на изворишту Плитвичких језера, усташе су 1941. срушиле цркву Лазарицу, педантно, скидајући камен по камен. Демонтажу храма, под присилом, извеле су три групе Срба који су, после, скоро сви побијени.
У лето 1991. тадашњи Епископ горњокарловачки Никанор (Богуновић) осветио је нове темеље. Потписник ових редова разговарао је тада са јединим Србином (или једним од ретких) који је некако умакао егзекуцији, после рушења цркве.
У пролеће претходне године, у парку у Грачацу (јужна Лика), основан је локални одбор Српске демократске странке. Присутном аутору овог текста, из[...]
Политика, 10. 10. 2016, Филм о ресама на теписима може, о Дражи не може
ИНТЕРВЈУ: МИЛОСЛАВ САМАРЏИЋ, новинар и писац
Српска емиграција откупила више од 12 сати документарне филмске грађе Националног архива САД у Вашингтону и предала је уреднику некадашњег часописа „Погледи” Милославу Самарџићу који се нада да ће његов документарац „Краљевина Југославија у Другом светском рату“, после пољске државне телевизије, откупити и РТС
Милослав Самарџић, уредник некадашњег часописа „Погледи” и аутор обимног дела „Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета” у пет томова, управо снима телевизијску серију „Краљевина Југославија у Другом светском[...]
Јужне вести, 20.10.2020, На данашњи дан савезници бомбардовали Ниш
НИШ – На данашњи дан, 20. октобра 1943. године, британски и амерички авиони бомбардовали су Ниш у Другом светском рату.
Процењује се да је тада усмрћено више од 250 српских цивила, укључујући више десетина деце.
Савезници су бомбардовали објекте немачке окупаторске војске, који су претрпели оштећења, али тада су највише страдали квартови најсиромашнијих Нишлија око железничке станице.
- Ниш је 57 пута бомбардован од старане савезника у том периоду, а то је највише због стратешког положаја града. Оно што је битно, највише су страдали цивили, а коначан број се не може утврдити. Највише [...]
Глас Српске, СРНА, 16, 5. 2023, Прошла 31 година од мучког напада на ненаоружане Србе у Пофалићма
ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Прва реакција на изненадни напад милитантних комшија муслимана на Србе у сарајевском насељу Пофалићи 16. маја 1992. године била је паника, невјерица, разочарење и страх, те питање како да им се ненаоружани и неспремни одупремо и заштитимо нашу нејач, присјећа се бивши житељ Пофалића Васо Елез.
Он истиче за Срну да им ништа друго није преостало него да у том првом тренутку спашавају дјецу, жене и родитеље, огорчени чињеницом да ће се спасити само ако хитно напусте огњишта.
Елез, демобилисани борац Војске Републике Српске и секретар Борачке организације општине Источно Ново [...]
СРНА, Веритас.инфо, 20. 4. 2023, НАТО прије 24 године усмртио четворо избјеглих Крајишника
НАТО авијација је 21. априла прије 24 године на Косову и Метохији бомбардовала избјегличко насеље Срба из Републике Српске Крајине и БиХ и убила четворо људи међу којима осмогодишње дијете, саопштио је Информационо-документациони центар "Веритас".
Напад на избјегличко насеље "Маја", смјештено у седам објеката пољопривредног газдинства "Ероник", услиједио је у 3.00 часа 21. априла 1999. године. На насеље је испаљено око 50 пројектила, од којих су неки директно погодили објекте.
У једном од директно погођених објеката пронађена су тијела Гордане Илић из Госпића /35/ и браће Дарка /28/ и Да[...]
