За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, РТ Балкан, 14. 5. 2024, Немамо где Жарку прислужити свијећу: Потрага за несталима без резултата
Од отмице српског рудара Жарка Спасића, који је био први отети Србин на Косову и Метохији, данас се навршило 26 година, а породица чврсто вјерује да су његови остаци прекривени асфалтом aуто-пута Приштина-Тирана и да га никада неће ни наћи, нити ће правда бити задовољена. Брат отетог Симо Спасић свједочи… РТРС, Танјуг, 13. 5. 2024, Милетић: Заташкавање злочина у Јасеновцу, брише се идентитет страдалих
Југословенски и српски историчар Антун Милетић оцијенио је да су заташкавање и лажна тумачења масовних злочина у Јасеновцу и НДХ данас достигла такав ниво да ће на крају изгледати као да су Срби сами вршили геноцид над Србима. Он је за Политику казао да је тешко прецизно навести број свих…
Политика, РТРС, 12. 5. 2024, Грајф: Доња Градина је место обележено великом тугом и неизбрисивом историјом
ДОЊА ГРАДИНА – Угледни светски историчар и стручњак за Холокауст Гидеон Грајф изјавио је да данашње окупљање у Доњој Градини није само из разлога да се присетимо живота који су трагично изгубљени већ и да се суочимо и признамо истинитости наше садашњости. „Данас смо се окупили овде у Доњој Градини…
НСПМ, РТС, РТРС, Политика, 12. 5. 2024, У Доњој Градини обележен Дан сећања на жртве геноцида хрватских усташа у НДХ [Мапа]
Доња Градина – У присуству званичника Републике Српске и Србије у Доњој Градини обиљежава се Дан сјећања на жртве усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. године. На гробном пољу „Кошуте” у Спомен-подручју Доња Градина данас су одржани парастос и помен српским,… Глас Српске, Политика, СРНА, 12. 5. 2024, Помен за дервентске Србе убијене прије 32 године [Мапа]
У спомен-комплексу Чардак данас је служен помен поводом 32 године од највећег злочина почињеног над српским цивилима у овом дервентском насељу које су убили припадници регуларне војске Хрватске и хрватско-муслиманских паравојних формација из Дервенте. Највећи број Срба са Чардака, њих 37, убијени су на Васкрс 26. априла 1992. године, док…
ИН4С, Блиц, Vesnik017.rs, 11. 5. 2024, Дан када је Владичин Хан завијен у црно: НАТО убио двоје заљубљених тинејџера
На данашњи дан, 1999. године, НАТО авиони су први пут бомбардовали Владичин Хан током агресије на СР Југославију, гађајући у први сумрак Нови мост на Јужној Морави. Те мајске вечери од гелера и детонације настрадали су гимназијалци Милан Игњатовић (18), матурант и његова годину дана млађа девојка Гордана Николић (17),…
Не заборављамо – Памтимо
![ТамоДалеко, 23. 3. 2021, Предраг Савић: Мученичка смрт четника дон Јерка са Крка [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19754-350x200-no.jpg)
ТамоДалеко, 23. 3. 2021, Предраг Савић: Мученичка смрт четника дон Јерка са Крка [из Архиве]
Четничког духовника и идеолога, католичког свештеника, оданог краљу и отаџбини комунисти су 1943. године код Цриквенице заједно са још око 140 четника бацили у јаму одакле се данима чуло запомагање. Кости збратимљених православаца и католика монархиста и данас се тамо налазе
Зашто се нисмо бавили везама дубровачких и четника са оствра Крка и посебно дон Јеролимом – Јерком Гршковићем, римокатоличким свештеником, гимназијским професором, глагољашем, филологом, политичарем Демократске странке, духовним пастиром Равногорског одреда отока Крка у склопу 503. корпуса Југословенске војске у отаџбини [...]
Глас Српске, 20.7.2015, Помен убијеним српским цивилима у селу Горњи Магашићи код Братунца
Братунац - Прислуживањем свијећа за покој душа и полагањем цвијећа код спомен-крста на братуначком градском гробљу, данас су обиљежене 23 године од убиства осам српских цивила из села Горњи Магашићи код Братунца.
На данашњи дан 1992. године муслиманске снаге из Сребренице упале су у ово село, убијајући српске цивиле који су купили сијено на њивама и старце у двориштима.
Од осморо убијених, шест су биле жене, међу којима и трудница Љиљана Илић. Испред куће заклани су и спаљени 85-годишњи Благоје Поповић и његова супруга Љепосава.
Иако су сви убијени били цивили, за овај злочин још нико[...]
РТ Балкан, 16. 2. 2024, Годишњица злочина у Ливадицама: Маказе у торти осумњиченог, бекство из Бондстила и 12 невиних Срба
Албанац Фљорим Ејупи, чији је ДНК нађен на опушку на месту злочина, осуђен је на 40 година затвора, а затим правоснажно ослобођен кривице. Породицама побијених остали само бол и патња
О бомбашком нападу на аутобус "Ниш-експреса", у Ливадицама код Подујева пре равно 23 године, када је убијено 12, а рањено 43 Срба, као уосталом и о убиству жетелаца у Старом Грацку, убиству деце у Гораждевцу и многим другим злочинима над Србима на Косову и Метохији, све се зна, једино – правде нема. А неће је ни бити.
То је, када је у питању и овај злочин кao и многи други над Србима на Косову, једина константа[...]
Погледи.рс, 11.10.2014, Нова књига: Жртве Лагера Ниш 1941-1944.
Аутори: Небојша Озимић, Александар Динчић, Ивана Груден Милентијевић, Бојана Симовић и Иван Митић
Сарадници: Ратко Лековић, Исидора Стојановић и Зоран Стевановић
Издавачи: Народни музеј Ниш, Нишки културни центар, Медивест КТ
Монографија о жртавама нишког концентрационог логора и свих затвора у окупираном граду одакле су људи одвођени и убијани.
- После 1945. године, први попис страдалих заточених припадника Југословенске војске у отаџбини (четника Драже Михаиловића), сарадника, симпатизера и активиста, са необјављеним документима из различитих архива и музеја.
- Подаци [...]
Глас Српске, 6. 10. 2023, Скуп у Источном Сарајеву: Чајничко јеванђеље непобитно припада СПЦ
ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом истакао је данас у Источном Сарајеву да се Трећи научни скуп “Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума - проучавање Чајничког јеванђеља” одржава под сјенком покушаја квазинаучника из ФБиХ да се Чајничко јеванђеље отме из миљеа српске средњовјековне културе и припише некој непостојећој култури.
Трећи научни скуп са међународним учешћем организовали су Митрополија дабробосанска и Академија наука и умјетности Републике Српске. Скуп траје до недјеље, 8. октобра
- Научни скуп одржава се у сјенци онога шт[...]
