Бијељина, гробље Пучиле: Спомен војницима ЈНА убијеним у тузланској колони Фото:РТРС
Књига „Тузла – злочин без казне и егзодус српског народа“ од данас је доступна на сајту Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
Књига је објављена у години у којој се навршава 30 година од егзодуса српског народа тузланске регије и свједочи о злочину над припадницима Југословенске народне армије /ЈНА/ у Тузли 15. маја 1992. године и страдању српског народа тузланске регије током 20. вијека.
У нападу муслиманско-хрватских екстремиста на маршевску колону ЈНА у Тузли 15. маја 1992. године убијена су 54 припадника ЈНА. У рату 1992-95. године смртно је страдало 1.265 Срба тузланске регије, а око 80.000 Срба протјерано је са тог простора.
Све до данас, три деценије након тузланске голготе ЈНА и српског народа, за злочинце нема казне.
У књизи су објављени изводи из свједочења преживјелих припадника ЈНА, као и бројни документи који доказују да је напад на маршевску колону ЈНА у Тузли био унапријед припремљен и извршен према ратном плану тузланског руководства, са трагичним посљедицама по припаднике ЈНА и српски народ.
Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је на недавној промоцији у Бијељини да је ова књига својеврсна пресуда за злочинце и трајни документ за истину и правду и који доказује да историју не пишу пресуде већ да се она пише у књигама.
Издавачи књиге „Тузла – злочин без казне и егзодус српског народа“ су Завичајно удружење Тузлака у Бијељини, Министарство унутрашњих послова Републике Српске, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Бањалука и Издавачка кућа Епархије зворничко-тузланске „Синај“.
Ово је прва књига у едицији „Свједоци страдања“ која има задатак да прикупљањем и публиковањем историјске документарне грађе о страдањима српског народа тузланске регије допринесе његовању културе сјећања, како се не би догодила нова страдања.
Покровитељи књиге „Тузла – злочин без казне и егзодус српског народа“ су Влада Републике Српске, Епархија зворничко-тузланска и град Бијељина.
ПРИКАЗ КЊИГЕ „Тузла – злочин без казне и егзодус српског народа“
Књига „Тузла – злочин без казне и егзодус српског народа“, која свједочи о злочину над припадницима Југословенске народне армије у Тузли 15. маја 1992. године и страдању српског народа тузланске регије током 20. вијека, нашла се и на једном од штандова београдског сајма књига.
У години у којој се обиљежава три деценије од егзодуса Срба из ове регије, значајно је подсјетити на садржај књиге, и указати на сљедећа поглавља:
– Поглавље „Голгота српског народа“, доноси општи историјски преглед дешавања која су довела до страдања српског народа тузланске регије у рату 1992-1995. године;
– Поглавље „Злочин без казне, Тузла – 15. мај 1992“, у којем је детаљно анализиран напад муслиманско-хрватских екстремиста на маршевску колону Југословенске народне армије у Тузли, објављени су лични подаци и фотографије 54 припадника ЈНА који су убијени у Тузли 15. маја 1992. године, као и подаци о рањенима. Објављени су изводи из свједочења преживјелих припадника ЈНА, као и бројни документи који доказују да је напад на маршевску колону ЈНА у Тузли био унапријед припремљен и извршен према ратном плану тузланског руководства, са трагичним посљедицама по припаднике ЈНА и српски народ;
– Поглавље „Идентификација убијених – свједочанство о окрутности злочинаца“, гдје су објављени подаци о убијеним припадницима ЈНА у Тузланској колони, чија су тијела допремљена на Институт за патологију и судску медицину Војномедицинске академије у Београду, затим подаци и фото-документација о ексхумацији посмртних остатака убијених припадника ЈНА из масовне гробнице на тузланском гробљу Трновац, као и записници и фото-документација форензичке обраде мртвих тијела убијених припадника ЈНА, ексхумираних из масовне гробнице у Тузли;
– Поглавље „Свједоци страдања“, доноси више свједочења о страдању припадника ЈНА у Тузли 15. маја 1992. године;
– Поглавље „Егзодус Срба тузланске регије“, у којем су изнесена свједочења и статистички подаци о страдању и етничком чишћењу српског народа у тузланској регији у рату 1992-1995. године;
– Поглавље „Ране и ожиљци из прошлости“, у којем су тематски обрађена страдања српског народа у тузланској регији под турском влашћу и под аустроугарском окупацијом, страдања Срба у БиХ за вријеме Првог свјетског рата и геноцид над српским народом у Независној Држави Хрватској за вријеме Другог свјетског рата;
– Поглавље „Страдања Епархије зворничко-тузланске у 20. вијеку“, доноси детаљне податке и фотографије о страдању српских светиња на овом подручју.
Рецензент, проф. др Горан Латиновић истакао је да је књига „Тузла – злочин без казне и егзодус српског народа“ изузетно драгоцјено, обимно и богато документовано дјело.
– У овој књизи понуђени су аргументовани одговори на трагична дешавања која су довела до почетка грађанског рата, злочина над Србима и њиховог егзодуса са простора тузланске регије. Највише простора и пажње посвећено је процесима и догађајима у Тузли и тузланској регији током 1992, али и посљедицама трагедије, како у ратним, тако и у поратним годинама. Реконструисани су догађаји готово из дана у дан, дајући њихов јасан приказ, нарочито о припремама и току напада на маршевску колону Југословенске народне армије, која је 15. маја 1992. године мирно напуштала Тузлу.
У рукопису је детаљно разматран напад, са више аспеката: политичког, војног и правног, и веома аргументовано је указано на неодрживост порицања неспорних чињеница, као и на манипулисање догађајима у послијератним годинама, у намјери да им се да потпуно другачији смисао.
Осим централним догађајем, нападом на маршевску колону ЈНА, доста пажње у овом рукопису посвећено је егзодусу Срба са шире тузланске регије, што је било проузроковано злочинима над српским цивилним становништвом и страхом да се не понови геноцид који су Срби преживјели за вријеме Првог и Другог свјетског рата. Демографска анализа, као дио рукописа, показује какав колапс је доживио српски народ на подручју Тузле гдје је остало само око 3.000 Срба по подацима из 2013. године, док је у читавој регији остало само око 7.000 Срба.
Значајан дио књиге посвећен је голготи Епархије зворничко-тузланске, једне од најстрадалнијих епархија Српске православне цркве за вријеме рата (1991-1995). Рукопис је истовремено и збирка веома драгоцјених свједочења људи који су преживјели трагичне догађаје на подручју тузланске регије у 20. вијеку.
Узевши у цјелини, документарна студија „Тузла – злочин без казне и егзодус српског народа“ представља веома важан допринос бољем разумијевању грађанског рата у бившој југословенској републици Босни и Херцеговини и страдању српског народа, посебно на подручју тузланске регије, наведено је, између осталог, у рецензији проф. др Горана Латиновића.
Проф. др Невенко Врањеш у својој рецензији је истакао да књига „Тузла – злочин без казне и егзодус српског народа“ доноси утемељене, провјерене и доказане чињенице.
– Рукопис „Тузла – злочин без казне и егзодус српског народа“ представља збир текстова историјске, правне, криминолошке, судске и друге фактографске орјентације. Књига је заснована на документима, доказима и свједочењима како преживјелих судионика тако и ставовима експерата. Безброј је појединачних судбина и патњи, нестанка читавих породица, али и колективних страдања од којих се издваја оно на Брчанској малти 15. маја 1992. године у предвечерје рата, када се бошњачко-хрватска коалиција трајно компромитовала и осрамотила, нападајући маршевску колону војника ЈНА, која је према споразуму заувијек напуштала тај град у једном мирном и одступном маршу. Безброј је и других примјера страдања упечатљиво описаних у овој књизи.
О духовној и моралној снази Срба тузланског краја, њиховој сналажљивости, између осталог, говори и чињеница, да су се они и након свега снашли, организовали и да у срединама у којима данас живе (нарочито Бијељина) граде боље и праведније друштво. Његују културу и обичаје завичаја, друже се и чувају свој крај носећи га дубоко у својим срцима, сјећањима и мислима. Управо из те снаге, воље и жеље, проистекла је и ова обимна књига коју остављају у првом реду својим будућим нараштајима, а затим и заинтересованој домаћој и свјетској јавности. Пажљиво осмишљена и брижљиво написана, ова књига остаје да живи и надживи своје ствараоце али и прогонитеље српског народа, као што је и српски народ тузланског и других крајева живио, живи и надживјеће своје прогонитеље, заједно са својом Српском православном црквом, својом војском, полицијом и државом, написао је проф. др Невенко Врањеш.
Протођакон Бојан Чечар, као рецензент, истакао је да књига „Тузла – злочин без казне и егзодус српског народа“ представља путоказ за очување културе сјећања.
– Ова књига представља образац за један темељан научни приступ како сачувати културу сјећања о страдањима наших предака, који би могли да примјене и Срби из других крајева. Нажалост, на овим просторима постоји још много стратишта и жртава који вапију за истином.
Поглавље у којем се описује страдање Епархије зворничко-тузланске у 20. вијеку нарочито је важно, зато што се кроз страдања Цркве најјасније виде крајње намјере злочинаца који су та страдања проузроковали. Током два велика свјетска рата, и у току грађанског рата у Босни и Херцеговини (1992-1995), Епархија зворничко-тузланска преживјела је велику голготу, написано је, између осталог, у рецензији протођакона Бојана Чечара.
У нападу муслиманско-хрватских екстремиста на маршевску колону Југословенске народне армије у Тузли, 15. маја 1992. године, убијена су 54 припадника ЈНА. У рату 1992. до 1995. године смртно је страдало 1.265 Срба тузланске регије, а око 80.000 Срба протјерано је са тог простора. Све до данас, три деценије након тузланске голготе Југословенске народне армије и српског народа, за злочинце – нема казне!
Српски народ тузланске регије је опстао, и наставио свој живот у миру и слободи у свом новом завичају – Републици Српској.
Издавачи књиге „Тузла – злочин без казне и егзодус српског народа“ су Завичајно удружење Тузлака у Бијељини, Министарство унутрашњих послова Републике Српске, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и Издавачка кућа Епархије зворничко-тузланске „Синај“.
Oво је прва књига у едицији „Свједоци страдања“ која има задатак да, прикупљањем и публиковањем историјске документарне грађе о страдањима српског народа тузланске регије, допринесе његовању културе сјећања, како се не би догодила нова страдања.
Покровитељи књиге „Тузла – злочин без казне и егзодус српског народа“ су Влада Републике Српске, Епархија зворничко-тузланска и Град Бијељина. Потписници за издаваче су протојереј Васо Ј. Поповић (Завичајно удружењe Тузлака у Бијељини), министар унутрашњих послова Српске Драган Лукач, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић и протођакон Бојан Чечар ( издавачка кућа Епархије зворничко-тузланске „Синај“). Приређивачи књиге су проф. др Перо Спасојевић, Петар А. Вујичић, Саша Мирић и Милан Минић, рецензенти проф. др Горан Латиновић, проф. др Невенко Врањеш и протођакон Бојан Чечар, а лектори и коректори су проф. др Јелина Ђурковић и проф. др Нина Ћеклић. Дизајн, графичку припрему и прелом текста урадио је Саша Мирић, а књига је одштампана у штампарији „Еурографика“ Зворник.
