За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал

Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.

Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.

Логори за Србе у Аустроугарској

Људски губици српског народа у 2. светском рату

Логори за Србе у Бугарској

Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Вечерње новости, 20. 1. 2024, Први српски лекар који је погинуо у Великом рату

ИН4С, 19. 1. 2024, На данашњи дан: Преминуо војвода Петар Бојовић

Петар Бојовић (1858-1945) је био српски војвода из Првог свјетског рата, који је рођен у Мишевићима, 16. јула 1858. године. Петар Бојовић (1858-1945) је био српски војвода из Првог свјетског рата, који је рођен у Мишевићима, 16. јула 1858. године. Српски војвода Петар Бојовић је ослободилац Београда 1918. године. Као…
РТ Балкан, Вечерње новости, 19. 1. 2024, Ситно до Закона о родној равноправности: Нема речник и правопис, али има казну и до 2 милиона динара
Вечерње новости, 18. 1. 2024, И затвором кажњавају српски језик: Да ли примена Закона о родној равноправности уводи својеврсни вербални деликт

КАДА Закон о родној равноправности од 20. маја почне у потпуности да се примењује, ниједна женска особа неће имати право да се декларише као професор, секретар одељења, шеф катедре, вршилац дужности, већ ће морати да буде вршитељка дужности, шефица катедре, професорка, пешакиња, војникиња, вештакиња… Родно осетљив језик мораће да се…
Вечерње новости, 17. 01. 2024, Оскрнављена Спомен кућа „14. јануар“ у Воћину: Србе нису застрашили

НИ недељу дана пошто су разваљена врата Спомен куће „14. јануар“ у Воћину, посвећене сећању на највећи масовни злочин током Другог светског рата у Славонији, починиоци нису ухваћени. О овој кући брине Српско народно веће, а председница Већа српске националне мањине Вировитичко-подравске жупаније Милена Лазић потврдила је како су јој…
Срна, 16. 1. 2024, Ивановић: Половина заробљених подлегла мучењу у сребреничким логорима

Бивши логораш, Илија Ивановић из села Ћосићи, који је на данашњи дан 1993. године рањен у нападу муслиманских снага, а потом и заробљен, каже да је преживио страховиту тортуру у сребреничким логорима у којима је преминула половина од 30 заробљених Срба из Скелана и околине. „Попио сам више мокраће него…