За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 12. 5. 2022, На спомен-костурницу у Глини данас постављен крст
Предсједник бањалучког Одбора за помоћ Косову и Метохији Милорад Арлов изјавио је Срни да је на његову иницијативу Вијеће српске националне мањине данас поставило крст на спомен-костурницу у Глини која је подигнута 1951. године и да је средства за комплетну реконструкцију костурнице, укључујући и крст, прошле године обезбиједила Влада Републике…
Курир, 10. 5. 2023, Хрватска има претензије на Војводину и БиХ! Крестић за Курир: Црна Гора од „српске Спарте“ постала усташоидна антисрпска творевина
Академик Српске академије наука и уметности (САНУ) Василије Крестић, један од најугледнијих и најстаријих српских историчара, цео свој радни век провео је, између осталог, документујући злочине над Србима у 20. веку. За свеукупни рад недавно је добио Медаљу САНУ, и то као први добитник овог признања које додељује Академија. То…
Глас Српске, 4. 5. 2022, Саво Штрбац: Хрватска подигла 5500 пријава, у Барањи на испитивање приводе читава српска села
Један од начина је управо удар на Барању, јер је везана за Србију, а чим има Срба, везе су јаче. Друга ствар је константа у Хрватској да се преко ових судских процеса потхрањује њихов наратив о агресији, наводи Штрбац Хрватска је до сада подигла 5.500 пријава за ратне злочине против…
НСПМ, Вечерње новости, 9. 5. 2023, Алексис Труд: Намера ми је била да Французима за Дан победе прикажем бар део страхота Јасеновца
Монструозно масовно планирано убијање деце као оно које је извршено у Јасеновцу није било организовано чак ни у Аушвицу. Намера ми је била да Французима, на Дан победе у Другом светском рату, покажем само део тих страхота. Не заборавити геноцид у НДХ: Француски историчар Труд, за Новости, о изложби у…
Политика, 9. 5. 2022, Хоће ли васкрснути српска савест
Прошао је још један Васкрс без историјског драгуља, Комплекса касарни Петог, односно 17. пука Дринске дивизије, „Војвода Живојин Мишић” у Ваљеву, на Илиџи, најстаријег комплекса касарни (из 1885. године), који је агресивно ликвидиран пред налетом профита, на стогодишњицу победе у Првом светском рату. Прва и највећа резервна војна болница у…
Политика, 7. 5. 2022, ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА: Ђурђевски уранак на Крфу 1916.
Из крпежи тек умрлог српског војника, испало је непослато писмо:„Драга мајка Милосава, да ти се јавим да сам здрав, што и вама желим…” Чачак – Где нас затече празник младости и чаролијских душевних узбуђења? Сећамо се Србије: воћe већ обарало и понело, никла пшеница, олистали шевари. Бусен набрекао од свежине,…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, СРНА, 10.10.2021, Обиљежено 26 година од страдања Срба у западној Крајини
МРКОЊИЋ ГРАД - Данас је у Мркоњић Граду обиљежено 26 година од страдања Срба у западној Крајини када је у здруженој акцији Хрватске војске, ХВО-а и такозване Армије БиХ убијено 2.014 српских војника и цивила, а протјерано 120.000.
Парастосу које је служило локално свештенство присуствовали су предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија, делегација Народне скупштине Републике Српске коју чине потпредсједник парламента Жељка Стојичић и народни посланик Недељко Гламочак, те министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић.
Након парастоса положени су вијенци код спомен-обиље[...]
VrlickaKrajina.org.rs, 26.10.2019, Представљена књига Петра Кривошића под насловом „Записи са Цетине“ – моје ратне успомене 1941-1945.
Сведочење из другог угла
Ових дана на сајту Удружења „Врличка крајина“ у PDF формату прекуцан је – и постављен у рубрику култура – текст двотомне књиге врличанина Петра Кривошића под насловом „Записи са Цетине“ – моје ратне успомене 1941-1945. Подухват врличког удружења (првенствено Милана Арнаута) се поклопио са одржавањем овогодишњег Међународног сајма књига у Београду, што свакако треба да радује љубитеље писане речи. Истине ради, треба истаћи податак да се горе поменута књига могла пронаћи на интернету, у деловима, а касније и у целини, с том разликом што су је овај пут његови земљаци [...]
Срна, 20.3.2016, Претпремијера филма „Споменко на вјечној стражи“
ДОБОЈ, 20. МАРТА /СРНА/ - У Добоју ће данас, када се навршавају 23 године од погибије најмлађег борца Војске Републике Српске Споменка Гостића, бити претпремијерно приказан документарни филм "Споменко на вјечној стражи", аутора Милета Савића.
Претпремијери филма, који је снимљен у сарадњи са Борачком организацијом Републике Српске, присуствоваће савјетник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Милан Торбица.
Филм ће претпремијерно бити приказан у добојском Центру за културу у 17.00 часова, док је за 16.00 часова заказана конференција за новинаре.
Споменко Гостић, [...]
![РТРС, 1.5.2018, Градишка: Обиљежавање 23 године егзодуса Срба из западне Славоније [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p6791-350x200-no.jpg)
РТРС, 1.5.2018, Градишка: Обиљежавање 23 године егзодуса Срба из западне Славоније [Видео]
Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је у Градишци да Срби морају бити јединствени и чувати двије државе - Српску и Србију.
"Ако немамо државу, нисмо слободни. У каквом тешком положају су Срби најбоље видимо у Федерацији БиХ, Хрватској, Словенији, Црној Гори, Македонији и самопроглашеном Косову", рекао је Додик у обраћању након што је служен помен и положени вијенци код спомен-плоче српским жртвама западне Славоније испред Цркве Пресвете Богородице у Градишци.
Он је истакао да је неопходно чувати Републику Српску која је створена као вапај за слободом, у којој данас живе и [...]
Глас Српске, РТРС, 26. 3. 2024, Вијенци за жртве у Сијековцу: У масовној гробници и посмртни остаци 23 дјеце
У Сијековцу код Брода обиљежавају се 32 године од злочина над недужним српским цивилима у овом селу који су починиле оружане снаге из Хрватске и паравојне муслиманско-хрватске јединице из БиХ.
Помен жртвама служиo се у порти Цркве Свете великомученице Огњене Марије, а присуствују предсједник Републике Српске Милорад Додик, предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић.
Обиљежавању су присуствовали и министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Данијел Егић, вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Викт[...]
