За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 22. 2. 2024, Џафер Дева у извештају ЦИА: Насилни човек који блефира
У извештају америчке Централне обавештајне агенције из 1950. наводи се да је блиски сарадник нациста Џафер Дева непосредно након рата био у контакту са Американцима и Британцима од којих је тражио оружје Да контакти са некадашњим сарадницима нациста, и то одмах по окончању Другог светског рата, нису били страни Сједињеним…
Глас Српске, СРНА, 21. 2. 2024, Танасић: Треба да сазри свијест у држави да језик чува и суверенитет
Предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић рекао је, поводом Међународног дана матерњег језика, да у Србији треба да сазри свијест о томе да међу њеним важним одговорностима јесте и одговорност за национални језик, који чува национални и културни идентитет, а слободно се може рећи и суверенитет. Танасић, који…
Српски меморијал, 20. 2. 2024, Владимир Умељић: Кад мртва уста проговоре – Исповест мученица из Јасеновца [Одломак]
Желим да почнем једним исказом, који заправо није остао сачуван. Стога његово кратко представљање нема експлицитну научно-историјску, већ превасходно једну опште људску конотацију. Радило се о једној ухапшеној младој Сплићанки по имену Нирвана Бочина, која је прво била у логору у Старој Градишки а потом завршила у Јасеновцу, а после… Вести, Танјуг, 20. 2. 2024, Београд чува Србе у Албанији
Министар без портфеља у Влади Србије задужен са координацију активности и мера у области односа са дијаспором Ђорђе Милићевић примио је данас представнике Удружења Срба “Јединство” из Албаније, којима је обећао помоћ владе на пројектима који су усмерени на очување националне културе, традиције и матерњег језика. Како се наводи у…
СРНА, 18. 2. 2024, Српска памти: Свједочанство Стане Митрић и убијеним синовима
Фондација „Визуелни архив српског страдања“ снимила је свједочанство Стане Митрић о херојству и мучеништву њена два сина чији су посмртни остаци ексхумирани из масовне гробнице у Мркоњић Граду која је отворена у априлу 1996. године. Ова фондација у сарадњи са Републичком организацијом породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила,…
Medija centar 016, 17. 2. 2024, Црквена општина Бојник: Помен невино страдалим у Другом светском рату [Мапа]
Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније служио је помен невино пострадалим Пусторечанима. Дејан Антић: Дан сећања на страдале цивиле у Бојничком масакру, ове године први пут ушао у државни календар важних историјских догађаја БОЈНИК – Дан сећања на страдале цивиле у Бојничком масакру, ове године је први пут ушао у…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 31. 5. 2023, Обележена 214. годишњица историјског Боја на Чегру
НИШ – У присуству министра за рад, борачка и социјална питања наше земље Николе Селаковића, државног секретара Зорана Антића, владике Арсенија епископа Нишке епархије са представницима Српске православне цркве, представника града Ниша и нишких градских општина, Нишавског округа, бројних нишких и удружења која негују сободарске традиције из целе Србије, и грађана Ниша и околине, обележена је 214. годишњица историјског Боја на Чегру.
Последњих дана маја 1809. године, у Првом српском устанку, на брду изнад Ниша поред села Каменица, у сукобу српских устаника који су се у свом утврђењу припремал[...]
![Седма сила, Српска реч, 26. 4. 2020, Богољуб Пејчић: Немар према сународницима – Егзодус галипољских Срба [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p30319-350x200-no.jpg)
Седма сила, Српска реч, 26. 4. 2020, Богољуб Пејчић: Немар према сународницима – Егзодус галипољских Срба [из Архиве]
Једна егзотична оаза Срба на Галипољском полуострву, потресно везана са старим завијачем – негујући свој језик и свест о својој етничкој припадности, четири века живела је у потпуној изолацији, без икаквог сазнања о матичној земљи, из које су њихове праоце повели Турци као своје сужње.
Потомци ових робова у селима Бајрамичу и Караџи, за Србију – земљу, дотад упамћену из усмених предања, сазнају тек 1912. године, када се коначно ломило и сломило Османлијско царство.
Пораз муслиманске војске, могао се претпоставити крајем егзодуса галипољских Срба.
Наставак је, међутим, следио обрнутим правце[...]
РТ Балкан, 24. 4. 2023, Усвојена прва Београдска резолуција о геноциду у НДХ
Култура сећања је питање националне безбедности, док се у случају Срба показало да је и питање биолошког опстанка нације, рекао је извршни директор њујоркшког Истраживачког института Јасеновца (који организује Конференцију) Бари Литучи
Прва Београдска резолуција о фашистичко-усташком геноциду у НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима од 1941. до 1945. донета је на Међународној научној Конференцији о Јасеновцу и геноциду НДХ одржаној у Београду под називом Гласови Јасеновца: заједнички и сукобљени наративи.
Резолуцијом је, како преноси Танјуг, изнета иницијатива да се 22. април у целом[...]
Политика, 3.5.2014, „Забрањени град” под заштитом државе
Крагујевац – Војнотехнички завод, који се још средином 19. века угнездио између Господаревог брда на левој и Метиног брда на десној обали Лепенице, дуго је био сакривен од очију јавности, посебно у периоду после Другог светског рата, ваљда због заслуга обе наше краљевске династије које су заједничким прегнућем поставиле темеље индустријског развоја Србије, а самим тим и потоње Брозове Југославије. Делом због тога, а делом и због стравичних злочина који су ту почињени по ослобођењу земље, када су на подручју некадашње Капислане стрељани најугледнији житељи града и околине, под оптужбом да су са[...]
Вечерње новости, 27. 4. 2021, Морбидни план за уништење Срба: Павелићев пројекат скован у Сијени уз помоћ Ватикана и Мусолинијевог штаба
Михаило Станишић је у Србоциду изнео откриће о Павелићевом геноцидном плану, скованом у Сијени, при чему је усташком вођи, његовим суфлерима и подстрекачима у емиграцији, као својеврсни оријентир, послужило вишегодишње изучавање и угледање на геноцид који је над Јерменима почињен у Првом светском рату у Турској.
Тек 1975. године, један од челника Хрватске сељачке стране, ослонац у избегличкој влади у Лондону, десна рука др Влатка Мачека, Улија Јукић објавио је у својој књизи сву монструозност Павелићевог пројекта: и он и његов каснији србождерски министар Дидо Кватерник, планирали су да "клањ[...]
