За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 20. 2. 2023, Правда за монструозна убиства Срба у Јелачићу и даље на чекању
Метак је метак, да су изгинули тако, па да човјек и разумије. Коста Милић је заклан. Другима су извадили очи, сјекли уши… Оца су ухватили живог, одсјечене уши, руке и ноге поломљене… Село Јелачићи код Кладња, у којем је некада било 158 српских кућа, данас је пусто, у протеклом рату…
Видовдан, ИстокРС, 14. 2. 2022, Дан када је Владо Шегрт стријељао 19 младих Невесињки
На данашњи дан, 14. фебруара 1945. године, Десета херцеговачка ударна бригада НОВЈ, под командом злогласног Владе Шегрта, стријељала је 19 младих дјевојака у Невесињу. „Било је можда превише стријељања… Ја то из садашње перспективе размишљам, али из ондашње можда и није, но је требало још више“, дио је срамне изјаве…
Б92, Српска историја, 10. 2. 2022, Историчар из Норвешке: Убијали децу јер су били Срби [Мапа]
Усташе као део плана за масовно уништење српског народа убијали и слали децу у логоре у Норвешкој. Преко 120 деце послато, а 31 дете убијено за време Другог светског рата у логорима у Норвешкој. „Током Другог светског рата из Србије и независне државе Хрватске стигло је 4.050 затвореника. Огромна већина…
СОЗ Прњавор, 7. 2. 2016, Бојан Милијашевић: Заборављени злочин, покољ у селу Штрпци код Прњавора 7. фебруара 1942. [из Архиве]
Дана 7. фебруара 1942. године се догодио покољ Срба у селима око Бања Луке, Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац гдје су хрватске усташе поклале преко 2.300 Срба за само неколико сати углавном без испаљеног метка. Од тог броја је поклано 551 српско дијете старости од колијевке до 14 година.…
НСПМ, Политика, 6. 2. 2022, Ефраим Зуроф: Иницијатива да се на Косову обнови кућа Џаферу Деви, представља ругање жртвама
Директор израелског Центра „Симон Визентал” Ефраим Зуроф изјавио је да иницијатива да се на северу Косова обнови кућа Џаферу Деви, оданом сараднику нациста, представља ругање жртвама нациста и њихових локалних колаборациониста. Зуроф је у за Косово Онлајн, поводом пројекта обнове куће Џафера Деве написао и да је Дева био одани…
Глас Српске, 6. 2. 2022, Помен у Дракулићу за 2.300 свирепо убијених Срба: Злочин памтимо да се више никада не понови [Мапа]
Код Спомен-костурнице у бањалучком насељу Дракулић служен је помен, положени вијенци и цвијеће за више од 2.300 Срба, међу којима је било 551 дијете, које су усташе прије 80 година звјерски убиле у овом насељу и у селима Мотике, Шарговац, те у руднику Раковац. Вијенце су у име институција Републике…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, СРНА, 3. 5. 2024, Лале: Дјецу затварали у логоре, а причају о геноциду
У Сребреници су током протеклог рата постојала три логора за Србе у којима је било затворено више од 120 људи, међу којима и дјеца, а убијено их је више од 30, рекао је предсједник Удружења логораша регије Бирач Винко Лале.
Лале је као примјер навео рањеног деветогодишњег Бране Вучетића и Миру Филиповић са седмомјесечним сином Немањом и трогодишњом кћерком Оливером из братуначког села Бјеловац који су били затворени у логор у Сребреници и мучени глађу у просторијама у којима није било гријања.
Он је поменуо и српску дјецу из сребреничког села Чумавићи из кога су муслиманске снаге комплет[...]
РТРС, 12.3.2018, Сјећање на дјевојчице убијене у Грбавици: Тужилаштво БиХ и даље ћути
У Миљевићима је служен помен дјевојчицама Милици Лаловић и Наташи Учур, убијеним 11. марта 1995. године у сарајевском насељу Грбавица, које је тада било у саставу Српског Сарајева. Тужилаштво БиХ ћути о овом злочину док су из СИПА саопштили да нису истраживали убиство Наташе и Милице.
У Миљевићима је одржан историјски час за старије основце из школа "Свети Сава", "Петар Петровић Његош" и "Јован Дучић". Била је то прилика да из прве руке сазнају више о блиској прошлости, о злом времену када су снајперски хици прекинули дјетињство Наташе и Милице.
- Долазим из школе у коју су ишле Милица и[...]
Срна, 28.4.2016, Навршава се 21 година од злочиначке акције „Бљесак“
У операцији "Бљесак", 1. и 2. маја 1995. године, убијено је или се води као нестало 283 Срба, од којих 55 жена и 11 дјеце
БАЊАЛУКА, 28. АПРИЛА /СРНА/ - Првог маја 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага напало је 15.000 житеља Западне Славоније, која је била под заштитом УН, што је довело до страдања и протјеривања српског становништва.
У операцији "Бљесак", 1. и 2. маја, убијено је или се води као нестало 283 Срба, од којих 55 жена и 11 дјеце.
Током "Бљеска" поубијано је укупно 28 мјештана села Медари код Нове Градишке, а хрватски војници нису никог поштед[...]
ИН4С, 19. 7. 2022, Убијено 312 Срба: У Приједору обиљежен Дан сјећања на жртве НДХ
Савјетник министра за борачко-инвалидску заштиту Српске Милан Торбица раније је рекао да је НДХ била једина држава у целом свијету која је организовала концентрационе логоре за децу у Јасеновцу, Јастребарском и Сиску, и да је само на стратиштима логора Јасеновац уморено 19.432 дјеце
У засеоку Мацуре у Горњем Јеловцу код Приједора је обележен Дан сјећања на децу коју су убиле усташе у Независној Држави Хрватској (НДХ).
Служен је парастос за 312 Срба које су усташе убиле у јулу 1942. године, а међу којима је било 75 дјеце.
Програм обиљежавања почео је у 17.00 служењем парастоса за убије[...]
РТРС, Срна, 27. 10. 2020, Литургија и помен страдалим мјештанима у Гређанима
СТАРА ГРАДИШКА, 27. ОКТОБРА /СРНА/ - У Гређанима, код Окучана, данас ће, поводом прославе храмовне славе Свете Петке, бити служена Литургија и помен Србима из овог села које су од 1991. до 1995 убиле хрватске снаге, те усташе у Другом свјетском рату од 1941. до 1945. године.
Литургију и помен служиће свештеници Огњен Тенџерић и Драган Антонић, потврђено је Срни у Епархији пакрачко-славонској.
Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован је 2016. године освештао у старом дијелу Цркве Свете Петке у Гређанима спомен-таблу у знак сјећања на 18 убијених Срба 1991-1995. године из ов[...]
