За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
НоваС, Н1, НСПМ, Срна, 28.2021, Од злочина над Србима у Вариводама и Гошићу прошло 26 година, нико није кажњен
Пуних 26 година навршило се од како је, готово два месеца по завршетку хрватске акције „Олуја“, у селу Вариводе код Книна убијено девет мештана српске националности, за шта нико није кажњен иако су четворица бивших хрватских војника у истрази признала да су починили ово дело, саопштено је из Документационо-информационог центра…
Вести, 25.9.2021, Странци који су задужили Србију: Пуковник Жак Огар
Од Првог српског устанка па све до данас, нема много година које је Србија провела у миру и спокоју. Нападале су је и пустошиле разне војске, невоље, болести, била је на мети великима, који су јој, јавно и тајно, кројили судбину. У свему што смо, као народ, преживљавали, кроз ту… СРНА, 27.9.2021, Служен помен Војводи Недељку Видаковићу
ТРЕБИЊЕ, 27. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – У Tребињу је данас код споменика команданту Бобанске чете Недељку Видаковићу служен помен, чиме је обиљежено 27 година од његове погибије. Цвијеће су код споменика положиле делегације Бобанске чете, Града Tребиња, коју је предводио предсједник градске Скупштине Драгослав Бањак, Борачке организације, Гусларског друштва „Војвода Недељко…
ИН4С, Вечење новости, 27.9.2021, Ко је Србин и српскога рода: Сахрана посмртних остатака српског вожда Ђорђа Стратимировића
У Саборном храму у Сремским Карловцима јуче је изложен ковчег са посмртним остацима генерала Српске Војводовине Ђорђа Стратимировића (1822-1908) који су ексхумирани у Бечу крајем прошлог месеца, а данас ће по указу председника Александра Вучића, уз највише војне почасти и у прусуству великодостојника наше државе и Српске православне цркве бити…
Вечерње новости, 25.9.2021, Славних 67 дана Ужичке републике: Свечано обележено 80 година од ослобођења Ужица у Другом светском рату
ПРОШЛО је 80 година од формирања Ужичке републике, а 24. септембра, на дан када је 1941. створена „прва слободна територија у покореној Европи“ свечаном церемонијом на платоу Народног музеја Ужице обележена је годишњица. Градоначелница др Јелена Раковић Радивојевић истакла је да је овај значајан датум дан почетка славних 67 дана…
РТС, 25.9.2021, На војном гробљу Зејтинлик обележене 103 године од пробоја Солунског фронта
Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић предводила је у комплексу српског Војног гробља Зејтинлик у Солуну државну комеморативну свечаност полагања венаца и одавања поште српским војницима поводом 103 године од пробоја Солунског фронта. Министарка је на Војном гробљу Зејтинлик разговарала са вишедеценијским чуваром тог гробља…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 6. 4. 2023, Kомеморација жртвама НАТО-а у Алексинцу
Алексинац – Пригодним програмом и полагањем цвећа и венаца на спомен-обележје страдалима у НАТО бомбардовању у пролеће 1999. године, у центру Алексинца одржани су парастос и комеморативни скуп на којем су евоциране успомене на догађај и трагедију коју је градић доживео на јучерашњи дан пре 24 године.
У присуству великог броја грађана, представника Војске Србије, МУП-а, удружења бораца и резервних војних старешина и оних која негују слободарске традиције, о страдању Алексинчана 5. априла и 28. маја 1999. године говорио је председник општине Далибор Радичевић.
У пролеће 1999. године у Алек[...]
Расен, 3.4.2018, Споменик Четиристотине у част 400 српских регрута побијених од Бугара
Недалеко од Охрида, покрај пута који води у манастир Светог Наума, у близини села Рамне и Биљаниних извора, Момир Коруновић је 1925. године пројектовао и подигао велики четвороугаони обелиск, од белог мермера са Плетвара – Споменик Четиристотине.
Обелиск је био уочљив још из даљине, падао је у очи својом висином и складним обликом. Тај тужни споменик наручио је тадашњи охридски епископ Николај (Велимировић), а требало је да подсећа на мученичку смрт четиристотине младих регрута које су изболи и поклали Бугари, код села Рамне 1915. године. При врху споменика у овалном удубљењу био је утиснут[...]
Глас Српске, 11. 2. 2024, Прота Душан Суботић - мученик са харизмом вође
Размјере усташких злочина у НДХ још нису у потпуности расвијетљене и публиковане, а ни жртве пописане. Када се од деведесетих почело отвореније говорити о томе, одмах је услиједио оштар отпор хрватске јавности, што траје све до данас, као рецимо ту недавно око филма “Дара из Јасеновца”. Зачудо, и код једног броја Срба те историјске истине изазивају негодовање. Желимо вјеровати да су такви ставови само инерција једне устаљене матрице из Брозовог режима, који је заташкавао и табуизирао масовне злочине над Србима, тобоже ради изградње братства и јединства.
Срби су у већини насјели на ту причу, н[...]
e-Veritas, 8.9.2021, Povodom 28. godišnjice stradanja Srba iz „Medačkog džepa“
Devetog septembra 1993. godine Hrvatska vojska je iznenada izvršila agresiju na srpska podvelebitska sela Divoselo, Čitluk i Počitelj, smještena južno i jugoistočno od Gospića u tzv. “Medačkom džepu”, koja su se do tada osamnaest mjeseci nalazila pod zaštitom UN-a.
Hrvatska vojska je u nastupanju pljačkala, palila, rušila kuće, trovala bunare, ubijala i masakrirala civile, vojnike i milicionere. Ono što nisu uspjeli u nastupanju, pobili su i uništili u povlačenju, koje je, uz posredovanje UNPROFOR-a, potrajalo do 17. septembra iste godine.
Tragedija “Medačkog džepa” odvijala se pred oči[...]
Глас Српске, СРНА, 22. 3. 2022, Обиљежено 80 година од страдања 6.000 Срба у Старом Броду
ВИШЕГРАД- У капели у Старом Броду код Вишеграда служена је литургија и парастос жртвама покоља у овом мјесту који су починиле усташе предвођене Јуром Францетићем на празник Младенци 1942. године.
Протојереј-ставрофор Драган Вукотић рекао је да се на велики хришћански празник сјећамо мученика који су страдали.
"Све више је посјета овом мјесту и данас су били представници власти, омладина и гости из Републике Српске и Србије, што ме као свештеника радује", истакао је Вукотић.
Литургији је присуствово начелник општине Вишеград Младен Ђуревић и делегација Општинског одбора СНСД-а, који су[...]
