За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Стање ствари, Јадовно1941, 28. 11. 2023, Радомир Булатовић: Утврђивање приближног броја страдалих лица у јасеновачком логору
Као најпотпунији историјски извор показало се антрополошко истраживање. Да је у Јасеновцу страдало преко 1.110.929 људи, жена и дјеце, тешко ће ко моћи оборити, а било би добро да није тако Из књиге: Радомир Булатовић, Концентрациони логор Јасеновац с посебним освртом на Доњу Градину, Свјетлост Сарајево, 1990. године. Уводно… Вести, 1. 12. 2023, Албанци отели Лазареву цркву
Група Албанаца насилно је 28. новембра, на Дан заставе, национални празник Албаније, упала у Црква Светог Михаила у селу Ракиница код Подујеву, која је у регистру споменика културе Србије. Позната је и као Лазарева црква, јер се верује да је у њој, после Косовског боја, преноћило тело кнеза Лазара. Албански… Глас Српске, 1. 12. 2023, Имовину СПЦ-а у Брчком би да назову “турски конзулат”
БРЧКО – Кућа српског добротвора Љубомира Крсмановића у Брчком никада није била и неће бити никакав “турски конзулат”. Због опструкција Бошњака тај објекат, који је остављен Српској православној цркви (СПЦ), додатно пропада, иако је дистрикт спреман да финансира његову обнову. Казала је ово “Гласу” члан Комисије за очување националних споменика…
ИН4С, 1. 12. 2023, На данашњи дан: Проф. Милош Ковић – Јасеновац и „Олуја“ кључне су речи у историји две Југославије
Данас се навршава 105 година од проглашења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, коју је прокламовао престолонаследник Александар Карађорђевић у кући Крсмановића на Теразијама у Београду, а Краљевина СХС је 1929. формално променила име у Краљевина Југославија. Свечаном проглашењу државног јединства Срба, Хрвата и Словенаца претходили су закључци Народног вијећа Словенаца,…
Вечерње новости, 30. 11. 2023, Др Никола Жутић: САМО ТРИ ЖУПАНИЈЕ СУ БИЛЕ ХРВАТСКЕ: Филолози о кајкавском дијалекту и српском штокавском говору
СЛАВЕНСКИ филолози XIX вијека били су јединствени у процјени да је илирски језик био српски. Тако је словеначки филолог Јернеј Копитар (1780-1844) кајкавце Хрвате сматрао за неспорне Словенце, „а био је вољан да Хрватима призна приморске чакавце – сви остали су Срби“. Копитар је записао: „Српски једнако илирски. Предео српског…
РТ Балкан, 30. 11. 2023, Шта пише у Хитлеровој Директиви 25: Југославију раскомадати, даноноћни напади на Београд [Фото]
Цео немачки окупациони систем заснивао се на три премисе: кажњавање Срба, награђивање Хрвата и награђивање југословенских суседа деловима њене територије, то је извирало и из овог Хитлеровог наређења, каже историчар Милан Кољанин за РТ Балкан Република Србија купила је оригинал Директиве 25 Адолфа Хитлера, документа који је означио почетак немачког… Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, СРНА, 21. 6. 2023, У Београду служен парастос убијеним на Миљевачком платоу
У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос страдалима на Миљевачком платоу код Дрниша, чиме је обиљежена 31 година од злочина у којем су хрватске снаге убиле 40 српских територијалаца.
Након парастоса, коме су присуствовале породице страдалих и представници удружења породица погинулих и несталих, као и избјеглих из Хрватске, положени су вијенци и цвијеће на споменик страдалима у ратовима деведесетих година прошлог вијека.
Драгана Ђукић, предсједник Удружења породица несталих и погинули лица "Суза", подсјетила је на злодјела хрватских снага над српским територијалцима на дан[...]
РТС, 01. 05. 2023, Годишњица НАТО напада на аутобус код Лужана
На данашњи дан пре 24 године погинуло је 60 људи у бомбардовању аутобуса "Ниш-експреса" на мосту у Лужану код Подујева, а међу њима и сестра и брат Марија и Никола Петровић, средњошколци из Грачанице.
На гробљу у Грачаници служен је парастос поводом њиховог страдања, а у школи "Краљ Милутин", поред спомен-плоче са њиховим именима, родитељи, пријатељи, другови и представници локалне администрације одали су им пошту.
Настрадaли Никола и Марија имали су тада 17 и 15 година. Петровићи, мајка и отац – Зорица и Драгиша, имали су само њих двоје.
Аутобус "Ниш-експреса", преполовљен је пројект[...]
Министарство спољних послова, Генерални конзулат Р. Србије - Хамбург, 29. 4. 2025, Обележавање 80 година од ослобођења логора ратних заробљеника Сандбостел
У уторак 29. априла 2025. године обележена је 80. годишњица од ослобођења логора ратних заробљеника Сандбостел (Stalag X-B) у Доњој Саксонији, а конзул жеран Милена Николић је тим поводом положила венац на споменик жртвама.
Сандбостел је био један од највећих логора за ратне заробљенике у северној Немачкој у ком је у периоду од 1939. године до 1945. године било преко 313.000 ратних заробљеника, интернираца, а пред крај и око 9.500 затвореника из концетрационих логора припадника око 50 националности (Пољаци, Французи, Руси, Срби, Црногорци, Енглези, Италијани и др). У овом логору је било рег[...]
Глас Српске, 12. 7. 2025, Жељка Домазет: Суд БиХ од злочинаца прави хероје?
У нападу на сребреничко село Залазје, који се десио 12. јула 1992. године, заробљен је, мучен, па окрутно убијен судија Слободан Илић и то је догађај којег се са дужном пажњом потребно сјетити и овог Петровдана.
- Слушајући свједочанство зликоваца који су присуствовали Слободановом убиству, не могу, а да се не сјетим јасеновачког мученика, старца Вукашина Мандрапе, који је, док му је усташа одсијецао уши и нос прије него што га је заклао, мирно рекао: "Само ти ради свој посао, сине" - реакција је оних који су имали прилику да чују на који начин је убијен Илић.
Подсјетимо, у везу са овим [...]
Политика, 20.10.2016, Поруке са српског зида плача
Крагујевац – Шта је музеј, установа која само нешто чува или и место сусретања људи који разговарају, коментаришу изложено и размењују утиске и ставове о виђеном? Историчар Марко Терзић ово питање сматра важним, али за њега оно није једино. Изложбом „Punctum saliens”, овај кустос Спомен-музеја „21. октобар” заправо покреће расправу о улози једне установе меморијалног карактера у 21. веку.
Изложба је заснована на коментарима које су посетиоци, почев од 2001, остављали у књизи утисака Спомен-музеја „21. октобар”, а отворена је у оквиру обележавања 40 година рада ове важне националне установе [...]
