За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 22. 07. 2023, Школу српског језика у Ђеврскама похађа 36 малишана: Чувају искру српства
ДЕЧЈА граја, игра, смех и раздраганост, дочекали су нас минуле суботе у Ђеврскама код Кистања у Далмацији. У школи српског језика, где наши најмлађи сународници из овог краја, уче своју ћирилицу, језик, историју, културу, традицију… Поглед на њих био је отелотворење речи да не постоји ништа што доноси веће задовољство…
ИН4С, Митрополија, 22. 7. 2023, На данашњи дан: Сибињанин Јанко
На данашњи дан, 22. јула 1456. године хришћанска војска под командом ердељског војводе Јаноша Хуњадија, у српским народним пјесмама познатог као Сибињанин Јанко, у одлучујућој бици, у којој су се посебно истакли српски одреди, потукла је Турке који су опколили Београд. Освајачи су сјутрадан послије битке, одустали од опсаде града…
Глас Српске, РТРС, СРНА, 21. 7. 2023, Илић: Општина Сански Мост жели уништити симбол страдања Срба 1941.
Општина Сански Мост изградњом парка „генералу Мехмеду Алагићу“ покушава промијенити симболику мјеста у центру те општине гдје су 1941. године повјешана тијела Срба убијених у одмазди за први оружани отпор у окупираној Краљевини Југославији, рекао је Срни историчар у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица…
Вечерње новости, 21. 7. 2023, С. Цветковић и Н. Девић: Дивља чишћења под окриљем ноћи – Када су партизанске јединице заузеле Србију, почело је успостављање новог тоталитарног поретка
СРБИЈА и њени градови, као центар колаборације, легло „буржоазије и народних непријатеља“, као носилац „великосрпског хегемонизма“, били су посебно на мети револуционарних снага. У јесен 1944. године, са риком топова, који су се примицали с југа, у Београду, међу становништвом, мешала су се двојака осећања – страх и еуфорија. Еуфорију… Вечерње новости, 21. 7. 2023, Својатају Андрића, а морају да га – преводе
Новости истражују: Како су међе српске књижевности постале политичко питање ГРАНИЦЕ било које књижевности не могу бити одређене по државним, временским или било каквим другим оквирима. Српска књижевност је и настајала и настаје где је год писац на српском језику писао или сада пише, у било којој земљи, на било…
Политика, 21. 7. 2023, У славу Хајдук Вељка Петровића
Монодрама „Чучук Стана-Српкиња и Гркиња“, по тексту и у режији Жељка Хубача, а у интерпретацији глумице Наташе Петровић изведена је синоћ у оквиру „Зајечарског културног лета. Представа је играна на летњој сцени која је понела име „Ненад Цигановић”, у препуном дворишту Позоришног музеја у Зајечару, поводом годишњице смрти Хајдук Вељка…
Не заборављамо – Памтимо
![Вечерње новости, 3.8.2021, Дело Владике Иринеја Ћирића - спасавање српских малишана из Шарвара у Мађарској, готово заборављено [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p10192-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 3.8.2021, Дело Владике Иринеја Ћирића - спасавање српских малишана из Шарвара у Мађарској, готово заборављено [Мапа]
ОНО што је Диана Будисављевић чинила у Јасеновцу, то су владика Иринеј Ћирић и свештенство Епархије бачке радили у логору Шарвар у Мађарској - из готово извесне смрти спасли су 2.800 српске деце и 180 мајки са одојчадима.
Ово племенито дело, нажалост, неправедно је прекрила мрежа заборава. О њему се врло мало зна. Баш као и о владики Иринеју Ћирићу (1884 - 1955), једном од најобразованијих и најеминентнијих архијереја свог доба.
На владичанском трону затекао га је рат и мађарска окупација 1941. Црква у Србији је била у врло тешкој ситуацији: њени архијереји су убијани, затварани и протер[...]
ИН4С, 23. 10. 2023, Откривен споменик ђенералу Божидару Божи Јанковићу: Београд се поклонио сенима осветника Косова
Данас је откривен споменик генералу Божидару Божи Јанковићу, у Карађорђевом парку у Београду. Министар Вучевић споменик генералу Јанковићу открио је заједно са министром за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Николом Селаковићем, потпредседницом Владе и минстарком културе Мајом Гојковић и министром грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Гораном Весићем.
Министар Вучевић истакао је да је са великим задовољством прихватио позив министра Селаковића да учествује у данашњем догађају – откривању споменика генералу Божидару Божи Јанковићу.
– Овим чином, клањамо се сенима једног од[...]
РТРС, Срна, 1. 5. 2025, У Београду и Градишки служен парастос и положени вијенци поводом 30 година од страдања Срба у "Бљеску"
У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за погинуле у хрватској злочиначкој војној операцији "Бљесак", поводом обиљежавања 30 година од погрома над Србима у Западној Славонији.
Парастос је служило свештенство Српске православне цркве у присуству избјеглих и протјераних Срба из Хрватске, породица жртава и представника њихових удружења.
Помену су присуствовали и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Милица Ђурђевић Стаменковски, као и представници републичке и градске власти.
Након парастоса, положени су вијенци и цвијеће на споменик српским жр[...]
Глас Српске, Данас, СРНА, 14. 5. 2019, Танасковић: И без тајних докумената јасно да је Степинац знао за злочине усташа
Члан некадашње Мјешовите српско-хрватске црквене комисије за утврђивање историјских чињеница у “случају” Степинац српски дипломата Дарко Танасковић је оцијенио да је и без тајних докумената јасно да је кардинал Алојзије Степинац знао за злочине усташа.
Коментаришући медијске написе да постоји тајни документ и докази против Степинца, Танасковић каже за “Данас” да таквих докумената свакако има много, али да у вези са Степинцем и његовом улогом проблем није оскудица докумената, већ неспремност на хрватској страни да се они адекватно протумаче.
Према његовим ријечима, дилема папе Фрање о кан[...]
СРНА, 29. 04. 2023, У понедјељак обиљежавање 28 година од злочина над Србима у Западној Славонији
У Градишци и Београду у понедјељак, 1. маја, биће обиљежено 28 година од страдања Срба у Хрватској у злочиначкој акцији "Бљесак", којом је за само 36 сати из Западне Славоније у планском удару хрватске војске протјерано 15.000 Срба, а убијено 283, саопштио је Документационо-информативни центар "Веритас".
У Градишци ће бити служен парастос, положени вијенци и цвијеће, а предвиђено је и обраћањем званични код спомен обиљежја, с почетком у 10.30 часова, док ће у Београду у 11.00 часова бити служен парастос у цркви Светог Марка и положено цвијеће у Ташмајданском парку на спомен плочу страдалим [...]
