За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 16. 4. 2023, Момчило Павловић: Београдски крвави Ускрс 1944. године
Два ускршња радосна дана, недеља 16. и понедељак 17. април 1944. године, за Београд и његове житеље претворена су у „Крвави ускрс”. У та два дана савезнички авиони бомбардовали су Београд „просипајући бомбе широм вароши”. Разаране су и порушене куће, улице, болнице, надлештва. Иако су у инструкцијама пилотима били означени…
Срна, 16. 4. 2023, Проф. Ковић: Срби суочени са покушајима отимања културног насљеђа
Нека нова тумачења историје у БиХ, у којој за српски народ нема мјеста, граде се на старој аустроугарској псеудо-научној митологији, а слично стање је и на Косову и Метохији, у Црној Гори, Хрватској, Сјеверној Македонији, рекао је Срни историчар Милош Ковић. Ковић је указао да се српска историографија и култура…
Политика, 12. 4. 2023, Сећање на хероје Априлског рата са монитора „Драва”
Припадници Војске Србије обележили су годишњицу потонућа речног монитора „Драва”, који је потопљен у Априлском рату 1941. године након херојске борбе са далеко надмоћнијим нацистичким агресором, саопштила је ВС. На бисту команданта „Драве” поручника бојног брода прве класе Александра Берића, на месном гробљу у Белегишу, положени су венци. На Дунаву…
Вечерње новости, 15. 4. 2023, ПУЦАО ЈЕ ДОК ЈЕ МОГАО, А ОНДА ЈЕ ТЕЛОМ ШТИТИО РАТНЕ ДРУГОВЕ: Драган погинуо је на Васкрс на Кошарама 1999. године
ДРАГАН Милићевић-Шумар (1978-1999) из Мијајловца код Трстеника погинуо је на Васкрс, трећег дана херојске борбе на Кошарама. Како би омогућио саборцима одступницу, пуцао је из митраљеза до последњег метка. Када их више није имао, бацио је ручну бомбу на ОВК терористе. Млади граничар се спомиње у сваком запису ове битке,…
Српски меморијал, 14. 4. 2023, Промоција новог 4. тома Енциклопедије Републике Српске
Велика нам је част и радост да вас обавестимо да је господин Миливоје Иванишевић, оснивач и директор Института за истраживање српских страдања у XX веку, унет у 4. том Енциклопедије Републике Српске; добијање енциклопедијске одреднице је још једна потврда посвећености темељима Републике Српске. Енциклопедија Републике Српске јесте најзначајнији пројекат који…
Политикин забавник, 31. 10. 2015, Априлски рат: Кад је небо горело до последње бомбе [из Архиве]
Иако суочени, с пролећа 1941. године, с најмоћнијом ратном машинеријом у историји, наши ваздухопловци више пута силовито су узвратили непријатељу. Док се о ловцима понешто и сачувало у сећању, бомбардери су готово заборављени. Кошмарна недеља 6. априла 1941. године осванула је дивљачким нацистичким бомбардовањем Београда без претходне објаве рата, и… Не заборављамо – Памтимо
![Вечерње новости, 4. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: Образ престонице остао је сачуван - Остала је непознаница колико пута је Милунка рањавана током ратовања [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20992-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 4. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: Образ престонице остао је сачуван - Остала је непознаница колико пута је Милунка рањавана током ратовања [из Архиве]
Међу стотинама знаних и незнаних јунака у тој победничкој 1914. години поново су се истакли и ратници Другог топличког пешадијског пука „Књаз Михаило” у чијем саставу је смело и неустрашиво јуришала Милунка Савић.
Ратни хроничар записао је:
„Четири године је била у мушком оделу и с пушком на готовс. Преко груди је носила два низа реденика, а један око паса. Без бомби није улазила у борбу. А умела је да их баци право у противнички ров и да стрпљиво сачека њихово дејство како би следећа била још прецизнија. Ратник Милунка постављена је за командира јуришног бомбашког одељења“.
Њено ис[...]
Вечерње новости, 4. 7. 2023, Данас један, сутра седам, прекоксутра сви до један: Седница Светог архијерејског Сабора СПЦ 20. маја 1982. године – из Дневника академика Д. Медаковића
СВОЈ дневнички запис 13. новембра академик Дејан Медаковић почиње преношењем интегралног текста "Напади на српске светиње и православне вернике на Косову" из Гласника Српске православе цркве, који је заправо саопштење Архијерејског сабора СПЦ, пред којим се "...руше у прах и пепео све лажне кулисе које су скривале подмуклу и свирепу режију програмираног прогона српског живља са Косова и Метохије.
ВЕЋ ДЕЦЕНИЈАМА трају напади шиптарских група или појединаца на српске православне манастире и парохијске цркве, на свештенике, свештеномонахе и монахиње, на православне вернике и на српска гробља н[...]
Вечерње новости, 5. 5. 2021, ДАВИД НАСРНУО НА ГОЛИЈАТА: Редитељ Никола Лоренцин о документарно-играном филму "Драва се не предаје"
НИ после осамдесет година од јуначког и трагичног чина команданта краљевског монитора "Драва", поручника фрегате Александра Берића, не престајемо да се дивимо и да се чиста срца клањамо његовој храбрости.
Једноставно: да поштујемо војничку заклетву коју је под државном заставом Берић у неравноправној борби, до потонућа брода, часно положио домовини на олтар - каже, за "Новости", редитељ Никола Лоренцин, који је недавно завршио снимање играно-документарног филма "Драва се не предаје".
Овим филмом аутор нас подсећа на велико херојство посаде "Драве" и поручника Берића који су 12. априла 19[...]
РТ Балкан, 4. 3. 2023, Највећи мирнодопски егзодус који је свет видео: Како да останемо живи, кад смо и мртве понели
После четири године отпора, одбране, након Дејтонског споразума, фебруара и марта 1996. преко Трбевића кренуле су колоне Срба мученика, у њима и живи и мртви
Биле су то епске, библијске слике. Десетине и десетине хиљада људи у дугим, предугим колонама кренуле су из свог града, из својих кућа, са својих имања. Трактори, запрежна кола, "југићи" под огормним завежљајима, понеки "фића", тек као сећање на нека давна времена кад нико није ни сањао да би се овако нешто могло догодити, камиони, камиончићи, култиватори... Преко Требевића снег је био до колена, негде до појаса. Смрзнути, уплакани, забр[...]
Глас Српске, СРНА, 28.10.2021, Навршава се 30 година од етничког чишћења Срба из 26 села Пожешке котлине
БЕОГРАД - Навршава се 30 година од етничког чишћења Срба из 26 села Пожешке котлине у Хрватској, од којих су 23 потпуно уништена, по писаној наредби државног органа, првој и јединој у Европи послије Другог свјетског рата, за шта нико није процесуиран ни пред међународним, ни пред домаћим судовима.
Тачно у подне 29. октобра 1991. године припадници цивилне заштите и полиције Хрватске почели су спроводити државну наредбу о евакуацији свих мјештана из 26 села, са искључиво или претежно српским становништвом, смјештених у Пожешкој котлини, подно Папука и Псуња, коју је дан раније донио Кризни шт[...]
