За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Погледи, Слобода, 27. 3. 2022, 27. март 1941: Шта се заиста дешавало? [из Архиве]
Зашто је један од најмудријих потеза српске елите икада – пуч од 27. марта 1941, и данас под сумњом? Оно што сви заговорници потписивања Тројног пакта, 25. марта 1941. у Бечу, понављају, то су изјаве званичника, немачких и југословенских, смишљене да би биле прихватљиве српском јавном мнењу. У оно време,… Борба за веру, Печат, 25. 3. 2023, Гојко Рончевић Мраовић, преживело дете-логораш: Алојзије Степинац, надбискуп геноцида
Објављујемо протестно писмо Гојка Рончевића Мраовића, најстаријег преживелог детета логораша из Јастребарског, упућено Европском парламенту и водећој европској народној партији поводом одржавања конференције „Блажени Алојзије Степинац – сведочанство вере, истрајности и наде“ Европски парламент и његови посланици показали су спремност да подрже иницијативу хрватске парламентарке Жељане Зовко (ХДЗ) да… РТС, 23. 3. 2023, Досије Косово – Жута кућа [Филм]
Да ли је било трговине органима у Албанији 1999. године? Шта се дешавало у „жутој кући“? Која је била судбина несталих Срба? Како је, пред очима скоро 50.000 војника КФОР-а УЧК могао да киднапује и убије више од 1.000 људи? Каква је била атмосфера на Косову и Метохији, након што…
НСПМ, РТС, 24. 3. 2023, На данашњи дан 1999. пре 24 године, деветнаест земаља НАТО Алијансе, предвођених САД, отпочело је агресију на СРЈ која је трајала 78 дана
На данашњи дан пре 24 године почео је ваздушни напади НАТО снага на Савезну Републику Југославију. За 78 дана бомбардовања погинуло између 1.200 и 2.500 људи. Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности Уједињених нација, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага,…
Вечерње новости, 23. 3. 2023, ОД СТЕПИНЦА НА СИЛУ ЖЕЛЕ ДА НАПРАВЕ СВЕЦА: Циљ конференције у Европском парламенту о кардиналу из епохе НДХ – откочити канонизацију
ВЕЛИЧАЊЕ кардинала из епохе НДХ Алојзија Степинца, на конференцији одржаној у његову част у Европском парламенту, уприличено је с намером да се поново актуелизује питање његове канонизације, а које је тренутно скинуто с дневног реда Ватикана. Уз то, Загреб очекује да Србија има помирљив тон и реторику која ће допустити…
Политика, 22. 3. 2023, Циљ конференције о Степинцу у ЕП био је да се релативизује историја
Конференција о Алојзију Степинцу, коју је у седишту Европског парламента организовала европосланица ХДЗ-а Жељана Зовко, проблематична је самим тим што се одржава у политичкој инситуацији и има за циљ да пошаље неке политичке поруке и релативизује историјске чињенице, рекао је историчар Милан Гулић. Он је за Танјуг навео је догађај…
Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 7. 9. 2023, Гробови српских војника расути по свету: Незнани јунаци плаве гробнице и поларног круга
У више од 40 земаља света постоји преко 650 српских ратних меморијала, а на неким местима страдања, попут Маутхаузена, Срби су скончавали и у Првом и у Другом светском рату
Никада нећемо сазнати да ли су поручника Братислава Славковића, Светозара Протића из Каменице или Милована Јеремића чији надгробни споменик се налази поред њихових, оплакивали над празним гробом код куће у Србији, док је онај у којем су сахрањени, покривен травом, лежао стотинама километара далеко у малом месту Ашах у Аустрији, недалеко од Маутхаузена.
Недалеко од њих, на војничком гробљу Рајфендорф у Маутхаузену сахрањен[...]
РТРС, 1. 4. 2024, У Мркоњић Граду обиљежена 28. годишњица од отварања масовне гробнице у Градском гробљу
Здружене снаге Хрватске војске, ХВО-а и такозване Армије БиХ, потпомогнуте дејствима НАТО-а, у септембру и октобру 1995. године извршиле су агресију на 13 западнокрајишких општина и убиле 2.014 српских војника и цивила, са вековних огњишта протерале 120.000 Срба
Приликом ексхумације и обдукције посмртних остатака Срба у масовној гробници у Мркоњић Граду установљено је да су многи војници и цивили убијени из непосредне близине на најмонструознији начин, изјавио је вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић.
"Кори[...]
Политика, 29.12.2015, Век од објављивања марке „Краљ Петар на бојишту 1914.”
Поштанска марка објављена 1915, у знак сећања на победу српске војске у борбама вођеним са аустроугарском војском у јесен 1914. године
Последње издање пригодних поштанских марака у овој години – „Дан марке” посвећено је филателистички значајном издању – 100 година од објављивања поштанске марке „Краљ Петар на бојишту 1914. године“.
„Пошта Србије“ пустила је ово издање у оптицај 10. децембра, а прате га марка номинале 23 динара и пратећи коверат. Марка се налази у табаку од 25 комада, а штампана је у тиражу од 45.000 примерака. Уметничка обрада издања дело је Јакше Влаховића, академског г[...]
ИН4С, 28. 6. 2023, Видовдан на Цетињу 1914: Прослава крсне славе „Српског сокола“ и помен српским херојима палим од Косовског боја
Српски Соко на Цетињу прославиће први пут своје крсно имe Видовдан 15. јуна 1914. године, писало је у јавном саопштењу издатом од мјесних власти на Цетињу 1914. године, уз најаву да ће се прије црквеног обреда сјечења славског колача одржати помен палим српским борцима у Косовском боју и борцима који су пали за освету Косова.
Српски Соко на Цетињу прославиће први пут своје крсно имe Видовдан 15. јуна 1914. године, писало је у јавном саопштењу издатом од мјесних власти на Цетињу 1914. године, уз најаву да ће се прије црквеног обреда сјечења славског колача одржати помен палим српским борцима[...]
СРНА, 17. 4. 2025, Шамац: Служен помен и положени вијенци за 122 погинула и 22 цивилне жртве
Код спомен-обиљежја у мјесној заједници Шамац данас је служен парастос, положени вијенци и прислужене свијеће за 122 погинула борца Војске Републике Српске и 22 цивилне жртве са овог подручја у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату.
Начелник општине Шамац Ђорђе Милићевић рекао је Срни да je мјесна заједница Шамац у току ратних дејстава имала са три стране линију фронта и да су борци овог краја заиста показали храброст и симбол су отпора ове општине у Одбрамбено-отаџбинском рату.
„Данашњи помен је сјећање на те тешке дане за опстанак Републике Српске и ове општине, али указује и поштовање[...]
