За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 17. 7. 2023, Споменик нашим војницима и заробљеницима у Кастелану [Мапа]
Споменик српским заробљеницима и војницима страдалим у Првом светском рату на територији Трентина откривен је у италијанском месту Кастелано. Церемонији је присуствовао министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић. „Данас смо на српском гробљу подигли споменик у који смо уклесали речи да наше борце сачувамо од заборава.…
Вечерње новости, 15. 7. 2023, Проналазак српског кодекса из XIII века: Међу пронађеним рукописима био је и Зборник попа Драгоља из XIII века – из Дневника академика Д. Медаковића
КАД мислим о минулим временима сетим се да сам у 1970. години доживео једно велико узбуђење. Све је почело када ме је једне ноћи из Бохума позвао професор славистике Кристијан ван ден Берк, бивши католички свештеник са којим сам се упознао у Београду захваљујући Павлу Ивићу. Веома узбуђено, Ван ден…
Вечерње новости, 15. 7. 2023, ЈАДНИ СРБИ, СИГУРНО НИСУ УСПЕЛИ ДА СЕ ВРАТЕ У ДОМОВИНУ: Сутра откривање споменика српским заробљеницима који су скончали у Италији
СПОМЕНИК српским заробљеницима и војницима страдалим у Првом светском рату, у Италији, биће постављен и свечано откривен овог викенда на Српском гробљу, крај замка и места Кастелано, близу града Роверета. Споменик подиже Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије, уз подршку италијанске регије Трентино Алто Адиђе и општине…
РТ Балкан, 15. 7. 2023, Зоран Шапоњић: Благојевићи са Дрине у вртлогу историје: Од 14 Слободанових предака само се двојици зна гроб
У Братунцу, јула 1992. ушли мој рођак Јанко Јеремић и ја да идентификујемо нека тела. Само ми знамо како нам је било кад смо видели првог рођака само тело, нема главе. Стављам га у црну кесу и затварам, и још петорицу таквих… И како човеку живо срце да не препукне…
СРНА, 14. 7. 2023, Навршило се 30 година од некажњеног убиства Срба у возу код Глине
Тридесет година од експлозије воза код Глине, у којој је погинуло троје људи, а 28 цивила, углавном жена и дјеце, тешко или лакше рањено, навршило се, саопштио је Информационо-документациони центар “Веритас”. Експлозија воза, који је био пун путника, догодила се 14. јула 1993. године око 8.00 часова, близу моста јужно…
РТС, 14. 7. 2023, Срби у Крајишту код Липљана обележили сеоску славу упркос негодовању Албанаца
Расељени Срби из Крајишта код Липљана окупили су се у оштећеној сеоској цркви и обележили храмовну славу Свете Враче, показујући интересовање за своја имања и повратак на њих, упркос видљивом неслагању локалних Албанаца. Трећу годину заредом више од педесет Срба окупља се у свом Крајишту, у којем су данас добили…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 11. 10, 2023, „Жетва” први пут у нашој јавности
Ово дело Надежде Петровић биће од вечерас у београдској Галерији Рима у част обележавања сто педесет година од рођења наше велике уметнице
Неуобичајено за Галерију Рима, али са добрим разлогом и ефектно. Овога пута, од вечерас у 19 сати, пред нама ће бити само једна слика (уз једну скулптуру), мала димензијама али значајна и код нас до сада никад излагана – „Жетва” из 1908. године Надежде Петровић (1873–1915), дело занимљиве судбине, у част овогодишњег обележавања сто педесет година од рођења ове наше велике уметнице, родоначелнице српског модерног сликарства.
Пригодна камерна поставка о[...]
РТС, 15.9.2020, Када ће бити обележени гробови српских и руских јунака са Власине
Током Првог светског рата, у октобру 1915. године, на Власини је у борбама са бугарском војском страдало више од 1.500 српских војника и руских добровољаца. Они су држали одступницу нашем народу и главнини српске војске која се пред непријатељем повлачила ка Албанији.
Српски и руски јунаци сахрањени су на шест локација на Власини, али њихове хумке нису видљиве, нити обележене, а на местима нема ни споменика, ни спомен-плоче.
Једва видљиве хумке српских војника Друге шумадијске дивизије и руских добровољаца прекривају трава, папрат и беле брезе. Више од 700 гробова је на месту званом Пром[...]
ИН4С, 28. 7. 2024, Српска војска под вођством Стефана Дечанског потукла бугарску у бици код Велбужда - На данашњи дан
На данашњи дан 1330. године српски краљ Стефан Дечански потукао је до ногу у бици код Велбужда (данашњи Ћустендил у Бугарској) војску бугарског цара Михајла Шишмана и тако онемогућио оств арење његовог договора са византијским царем Андроником III Палеологом да Бугарска и Византија заједничким снагама нападну Србију.
После овог страховитог пораза Бугара, Византија није ни ушла у сукоб. Битка код Велбужда означила је велики преокрет, од тада до битке на Марици 1371. Србија је најјача држава на Југоистоку Европе.
Андроник је извео неке мање акције почетком јула 1330. године, а онда се улог[...]
![Вечерње новости, 10. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: ДВЕ СУЛУДО ХРАБРЕ ЖЕНЕ У ИСТО ВРЕМЕ У БОЛНИЦИ: Милунка је у британској болници боравила пошто је по пети пут устрљена у бутину [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22121-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 10. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: ДВЕ СУЛУДО ХРАБРЕ ЖЕНЕ У ИСТО ВРЕМЕ У БОЛНИЦИ: Милунка је у британској болници боравила пошто је по пети пут устрљена у бутину [из Архиве]
У БОРБАМА на Солунском фронту, на положају Чуке, у саставу Топличког гвозденог пука, Милунка Савић рањена је крајем октобра 1916. године.
"У десет часова 29. октобра 1916. године непријатељска артиљерија са Полога најжешћом ватром туче Први батаљон. Ватра је пренета и на центар Другог батаљона. Трећи батаљон око 11 часова успео је да овлада шиљатом Каменитом чуком. Одмах је наређено команданту да чуке појача и пошаље један митраљез на тај положај и да га пошто-пото мора одржати."
После рањавања Милунку евакуишу у Солун у енглеску војну болницу. У болници сазнаје да је добила чин наредник[...]
![Политика, 17. 3. 2024, Гаравице – место где Срба више нема [Видео, Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19476-350x200-no.jpg)
Политика, 17. 3. 2024, Гаравице – место где Срба више нема [Видео, Мапа]
ОТКРИВАЊЕ ЈЕДНОГ ЗАБОРАВЉЕНОГ УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА
Драган Радовић, аутор филма о масовним страдањима српског народа у бихаћком крају, каже за „Политику” да на том простору има много споменика, зараслих у коров, посвећених жртвама о којима људи не знају ништа
После завршетка филма, у сали је био мук. Без аплауза и устајања, многе гледаоце приковане за седишта са сузама у очима држала је прича о масовном страдању српског становништва у, после Јасеновца и Јадовна, највећем стратишту на простору Независне Државе Хрватске. Таква је била атмосфера на београдској премијери филма „Гаравице” 21. фебр[...]
