Срна, 1. 11. 2023, На данашњи дан: Српска Прва армија ушла у Београд 1918.

Регент Александар у ослобођеном Београду, 1. новембар 1918. Фото: Риста Марјановић, архива

Регент Александар у ослобођеном Београду, 1. новембар 1918. Фото: Риста Марјановић, архива

Српска Прва армија под командом војводе Петра Бојовића ослободила је Београд 1. новембра 1918. године, прешавши 500 километара за само 45 дана у силовитом напредовању послије пробоја Солунског фронта.

За свега мјесец и по дана од пробоја Солунског фронта, који се догодио у ноћи између 14. и 15. септембра, српска војска је ослободила цијелу тадашњу Србију и продрла чак 600 километара у дубину окупиране територије.

То је у стратегији ратовања до тада био незабиљежен случај.

Командант савезничке војске маршал Луј Франше д`Епере, плашећи се већих губитака, послао је чувено наређење да српска Прва армија обустави гоњење непријатеља или бар сачека дијелове Друге српске армије, опомињући да Бојовић иде у авантуру која ће компромитовати акцију.

Велику побједу у Првом свјетском рату Србија је скупо платила, претрпјевши заправо геноцид, изгубила је између 1,1 и 1,3 милиона становника, што је чинило готово трећину укупног становништва и чак око 53 одсто мушке популације.

Крајем Другог свјетског рата у Србију је дошла комунистичка идеологија, која је покушала да обрише дијелове српске историје и према којој хероји нису били хероји, а побједе нису биле побједе.

Војводу Петра Бојовића је 20. јануара 1945. године претукла група партизана који су дошли да га принудно иселе из његове куће у Београду, у Трнској улици 25.

Према једном од свједочења, овај срамни догађај изгледао је управо овако:

„`Ослободиоци` упадају у кућу војводе Петра Бојовића у Трнској улици под бројем 25. Много им се допада та кућа, радо би се уселили. Кад су ушли, примећују војводин мундир преко столице, а на столу војводину шапку. Већ и сама чињеница да је Бојовић био `краљев војвода` довољна је да `ослободиоци` примене силу. Најпре шутирају његову војводску шапку, а потом, после грубих речи, насрћу и на слабашног војводу, на завршници девете деценије живота. Војводин син Добросав скаче да заштити оца, али је савладан снажним ударцима и убрзо потом биће упућен у робијашницу Сремске Митровице“.

Од повреда задобијених током батинања војвода је ускоро преминуо, а његово тијело је на Ново гробље пребачено таљигама.

Како би спријечили одавање почасти једном од јунака српске историје, комунисти су на Радио Београду објавили вијест да ће свако ко покуша да дође на сахрану војводе Бојовића бити ухапшен и кривично гоњен.

 

 

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterGoogle+Pin on PinterestEmail to someonePrint this page

Comments are closed