За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Радио Костајница, 23. 2. 2023, Промовисан зборник „Кад прошлост проговори: Козара 1942-1922.“ [Мапа]
У Костајници је вечерас промовисан зборник радова „Кад прошлост проговори: Козара 1942-2022.“ у организацији Књижевне заједнице „Васо Пелагић“ из Бања Луке и Народне библиотеке „Невенка Станисављевић“ Костајница. На промоцији су говорили аутори Раденко Вујасин и Радоја Рацановић, а одломке из зборника читала је Свјетлана Ђуричић. Вујасинов рад, објављен у зборнику,…
НСПМ, 25. 2. 2023, Живадин Јовановић: Вратимо се међународном праву, Резолуцији СБ УН 1244, свом Уставу и достојанству
Шолц-Макронов папир није предлог јер је праћен листом претњи „страни“ која га не прихвати. Није преговарачки оквир јер се зове „Основни споразум“, а не „Основни преговарачки оквир“. Уз то Шолц-Макронов папир садржи готова решења за низ суштинских питања којима се папир претвара у неку врсту Устава архитектуре односа Србије и…
НСПМ, РТРС, 24. 2. 2023, Проф. др Милан Благојевић: Самовоља Европског парламента
У Уговору о ЕУ нити у Уговору о функционисању ЕУ нема одредбе која би прописивала право Европског парламента, Европског савјета, Савјета ЕУ или Комисије ЕУ да може донијети акт о санкционисању, тачније речено кажњавању Милорада Додика или било којег другог човјека. Усљед тога је, између осталог, тачка 119. Резолуције Европског…
Вечерње новости, 24. 2. 2023, ЈОШ ИМА ДОКУМЕНАТА ИЗ ДРУГОГ РАТА ПО ПРИВАТНИМ АРХИВАМА: Саво Штрбац потврдио постојање тржишта историјским артефактима
НЕДАВНЕ написе „Новости“ да постоји тржиште ратним документима из Другог светског рата потврдио је и директор Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац у интервјуу Срни, који је пренео Веритас. – Многи људи располажу разним документима било да су видео записи, фотографије или тонски записи из рата – рекао је Штрбац, и…
РТРС, Срна, 24. 2. 2023, Веритас: Убица српске породице Радосављевић живи као угледни грађанин
Сутра се навршава 31 година од сурове ликвидације четворочлане српске породице Радосављевић у Дарувару у Хрватској, а убица је одавно изашао из затвора и данас живи у том граду као угледан домаћин и „заслужни учесник Домовинског рата“. Тог 25. фебруара 1992. годин припадник Хрватске војске, тада двадесетједногодишњи Јожица Мудри ликвидирао…
Вечерње новости, 23. 2. 2023, Никола Милованчев: КО КРИЈЕ КАРТОТЕКУ НЕСТАЛИХ СРБА У НДХ: Кости јасеновачких мученика су на 210 квадратних километара
НА СРБИЈИ И СРПСКОЈ је да обаве попис жртава из ратова 1941-1945. и 1991-1995. Пример Словеније, која је, пре само петнаестак година, политичком вољом обезбедила средства за рад историчарима, показује да је то још могуће. А резултати у Словенији су запањујући: уместо броја од 40.000 жртава обухваћених крњим савезним пописом…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 28. 7. 2023, Ниш, српска ратна престоница, обележава почетак Велике војне
Ниш – Пригодним манифестацијама данас ће у нашој земљи, посебно у Нишу, ратној престоници Краљевине Србије од 25. јула 1914. до 16. октобра 1915. године, бити обележена 109. годишњица објаве рата Аустроугарске нашој земљи.
Централни догађај у Нишу планиран је испред једног од улаза у зграду некадашње Моравске бановине на Нишавском кеју, у којој је сада седиште Универзитета у Нишу. Према програму, на спомен-таблу поред улаза у ово здање а испод терасе са које је председник српске владе Никола Пашић окупљеном народу и војсци прочитао садржину телеграма из Беча о објави рата, данас ће у присус[...]
ЧЕТВРТ ВЕКА ОД ПОГИБИЈЕ ХЕРОЈА: Заклетва је за њих била већа од живота
О херојима мајору Милану Тепићу (34) и војнику Стојадину Мирковићу (19), који су животе дали у Бјеловару да рата не буде, требало би причати и мимо годишњица њихове јуначке смрти како нико на овим просторима не би више ни помислио на рат.
Тог 29. септембра 1991. године Милан и Стојадин били су једини у опкољеној касарни Војске СФРЈ у градићу у средишту Хрватске који су веровали да бивша Југославија може опстати.
Да би спречио Зенге, које су их нападале, да дођу до оружја и тако наставе да сеју смрт, Тепић је минирао магацин муниције у Беденику, код Бјеловара, и храбро погинуо заједно са [...]
![СРНА, 25. 4. 2023, Приједор: Положени вијенци у знак сјећања на логораше бившег логора Циглана [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13718-350x200-no.jpg)
СРНА, 25. 4. 2023, Приједор: Положени вијенци у знак сјећања на логораше бившег логора Циглана [Мапа]
У Приједору је данас, полагањем вијенаца код споменика у некадашњем хрватском усташком логору у кругу бивше фабрике цигле, обиљежена 81 година од формирања и осам деценија од затварања тог логора, кроз који је прошло око 14.500 људи, углавном српских цивила.
Вијенце су на спомен-обиљежје положиле делегације Градског СУБНОР-а, града Приједора на челу са градоначелником Слободаном Јавором, Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила града Приједора, као и ученици Угоститељско-економске школе.
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледа[...]
Политика, 1. 8. 2020, Историја у објективу војног свештеника: Ристо Ј. Шуковић
„У историји српске фотографије ретке су личности које су иза себе оставиле значајан траг, а да се о њиховом животу мало зна. Такву судбину уметника фотографије, која је настајала у најтежим условима од 1914. до 1918. године, доживео је војни свештеник Ристо Ј. Шуковић, учесник и хроничар рата, чији се фотографски записи по својој сугестивности и сензибилитету сврставају међу најбоља остварења српске фотографије. Ради се о фотоаматеру изузетног дара за одабир тема и снимање…”
Овако је у уводу свог записа „Војни свештеник Ристо Шуковић, ратни фотограф”, објављеног у „Ужичком зборнику” 1992. г[...]
Политика, 12. 11. 2024, Живојин Ракочевић: У Приштини нема ни примирја, ни помирења
Амбасадор Француске и заменик немачког амбасадора су под окриљем мрака положили венце
„Молим те да одемо до Приштине, да видимо јесу ли нам склонили споменик”, каже Оливера Илић, радница Црвеног крста. Споменик о ком говори налази се на православном гробљу у Приштини. На њему пише: „Овде леже посмртни остаци српских војника палих у ратовима 1912–18.” Прошле године је тај споменик измештен, постављен са стране и замењен новом плочом на којој пише „Француским војницима палим на Косову”, а у центар меморијала доспео је споменик аустроугарског војника Антона Досера из батерије брдских топова ко[...]
