За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Вечерње новости, 11.11.2019, У пет бунара у најстрашнијим мукама скончало више од 1.360 Срба: Славонци не заборављају злочин војника НДХ
Жртве ексхумиране и сахрањене тек по завршетку Другог светског рата, 1946. године ГОЛИ до појаса, усташе су целог дана бацале жене, децу и старце у бунаре, затрпавале их опекама, земљом и бетоном. У пет бунара у славонском селу Слобоштина у најстрашнијим мукама скончало је више од 1.360 Срба. Овај монструозни…
Погледи, FB, 12. 11. 2019, проф. др Дејан Микавица: Беспризорно историописање неодговорних појединаца у кругу око Музеја жртава геноцида у Београду
Овакво историописање подсећа нас на све оно што раде у последње време српски режисери, продуценти и сценаристи стварајући серије и филмове у којима се национална историја интерпретира на српску штету: подсетимо се само Немањића или Равне Горе или филмова попут Светог Георгија … Српски историчари, као и српски режисери налазе…
Слободна Херцеговина, ИН4С, 4. 11. 2019, За 20 година број Срба у Далмацији се смањио за 80 одсто
Број Срба у Далматинском залеђу за 20 година смањио се за 60.218, односно 82,1 одсто, показало је истраживање у склопу пројекта „Распоред насељености и кретање српског становништва у Хрватској (1880—2011)“. То је утврђено на основу поређења пописа из 1991. и 2011. године у том делу Хрватске, у коме су до…
VrlickaKrajina.org.rs, 26.10.2019, Представљена књига Петра Кривошића под насловом „Записи са Цетине“ – моје ратне успомене 1941-1945.
Сведочење из другог угла Ових дана на сајту Удружења „Врличка крајина“ у PDF формату прекуцан је – и постављен у рубрику култура – текст двотомне књиге врличанина Петра Кривошића под насловом „Записи са Цетине“ – моје ратне успомене 1941-1945. Подухват врличког удружења (првенствено Милана Арнаута) се поклопио са одржавањем овогодишњег…
Представништво РС у Београду, 24.10.2019, Четврти дан Сајма – Сребреница – стварност и манипулације
Четвртог дана Сајма представљање Републике Српске карактерише разноврсност промовисаних издања – од научне литературе и зборника радова, монографских издања, до књига поезије и награђених романа. У 14 сати у сали „Васко Попа“ у издању Организације старјешина Војске Републике Српске књигу која је објавњена на српском и енглеском језику Сребреница –…
Нови Стандард, 16. 10. 2019, Владимир Коларић: Ко су заиста били „отписани“? [Филм]
Документарни филм „Заиста отписани“ Милослава Самарџића открива ко су били прави београдски илегалци током Другог светског рата Пре појаве телевизије и рокенрола популарна култура као облик јавне и масовне културе модерних друштава на англоамеричком културно-цивилизацијском простору још није у потпуности однела планетарну победу у борби за људске душе над…