За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 6.10.2019, Свете слике преточио у свете зидине: Млади архитекта (27) урадио Спомен-музеј у Старом Броду
Са само 27 година урадио је дела која би била довољна за један просечан радни и уметнички век МЛАДИ архитекта из Зворника Новица Мотика са 27 година, урадио је дела која би била довољна за један просечан радни и уметнички век. А круна његовог плодног рада је Спомен-музеј у Старом…
Искра, Нови Стандард, 24.5.2019, Божидар Зечевић: Савезничко „силовање Србије“
Како је Черчил одлучио да немилосрдним бомбардовањем Србије подржи Тита и шта су британски официри о томе рекли Божидару Зечевићу. Сваког Васкрса у Београду одржава се помен хиљадама невиних жртава једне на први поглед сулуде идеје, стратегије сламања српског духа и виталних националних интереса, којом је у другој половини Другог… РТС, Танјуг, 11.9. 2019, Одаловић: Предати и сахрањени посмртни остаци породице Шутаковић
Посмртни остаци чланова породице Шутаковић, убијених 1999. године на Косову и Метохији, предати су породици, а потом и сахрањени у Андријевици у Црној Гори, саопштио је председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић. После 20 година, посмртни остаци чланова породице Шутаковић, јуче су предати породици на граничном прелазу…
СПЦ, Политика, 5.12.2007, Непознати православни Дубровник
Срби за мање од једног века подигли три цркве у Дубровнику. – Како су дочекивани Његош и Вук Караџић „Имате благослов, идите у Дубровник и пишите историју цркве“, поручио је др Ирени Арсић Eпископ захумско-херцеговачки Григорије. И наредних пет година књижевна историчарка из Београда трагала је у дубровачким архивама за…
MedijaCentar016, JugPress, 6.9.2019, Сава Димитријевић: Пола века прећуткивања о савезничком бомбардовању Лесковца 6. септембра 1944. године
ЛЕСКОВАЦ – Две су велике несреће које Лесковчани деценијама носе у срцу као незалечене и неизлечиве ране. Прва је – када су савезнички авиони, 6 септембра 1944. године, на захтев партизана бомбардовали Лесковац. Град је порушен. Сматра се да је тада погинуло најмање хиљаду грађана, али тачан број погинулих никада…
РТРС, 9.9.2019, Стари Брод: Спомен-музеј и помен за више од 6.000 Срба убијених 1942. године
У Старом Броду код Вишеграда освештен је Спомен – музеј и служен парастос српским жртвама усташког и нацистичког режима. Страдање 6.150 Срба Сарајевско-романијске регије и Подриња, марта 42. на обалама Дрине, двоструки је злочин, јер је њихова судбина деценијама прећуткивана. Најзаслужнијима за чување сећања на жртве Старог Брода и Милошевића…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 16.1.2023, Нека је на част онима који ћуте: 30 година од некажњеног злочина у Скеланима
СРЕБРЕНИЦА - Док је Републике Српске и њених институција, злочин у Скеланима неће бити заборављен, а српски народ никада неће престати тражити правду, поручено је данас у Скеланима код Сребренице гдје је је обиљежено 30 година од убиства 69 мјештана овог насеља које су побиле муслиманске јединице из Сребренице 16. јануара 1993. године.
Рањено је 165 мјештана. Од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким логорима, а њих четворо још се воде као нестали. Мост преко којег се цивилно становништво једино могло пребацити и побјећи у Србију у Бајину Башту био је под сталном снајп[...]
Нови Стандард, 10.4.2020, Ђорђе Србуловић: Рат пре устанка
О новосадским жртвама Априлског рата о којима се ћутало 80 година јер се њихова верзија антифашизма није уклапала у званичну верзију историје
рва жртва Априлског рата, односно немачког бомбардовања Новог Сада, тог шестог априла 1941. године, била је, према речима хроничара града Зорана Кнежева , Немица, супруга Рудолфа Рајта, власника фабрике кола и каросерија у Радничкој улици. Она се враћала из цркве (католичке, или евангелистичке – није познато, као ни њено име), са недељне службе, када ју је један од бомбардера, који су иначе ниско летели, приметио у пустој улици и пресекао митраљеским ра[...]
Политика, 21. 10. 2020, Двадесети други октобар 1944. у Главној војној болници
Осамнаестог октобра 1944. године Немци напуштају своју војну болницу у Пастеровој 2 у Београду на радост српског дела особља Главне војне болнице које долази до санитетског материјала што га Немци нису стигли да однесу у паничном бегу.
Два дана касније у болницу стижу рањени партизани и Руси, а са њима и припадници Озне који се смештају у канцеларију у приземљу болнице, а на вратима каче обавештење искуцано на писаћој машини да је комплетно војносанитетско особље у обавези да преда униформу. Двадесет другог октобра партизани одводе десетак санитетских подофицира и официра на испитивање у IX[...]
Политика, 24.5.2016, У аустроугарске логоре Срби су одвођени одмах после Сарајевског атентата
МАУТХАУЗЕН – СТРАТИШТЕ У ОБА СВЕТСКА РАТА (3)
Према проценама Арчибалда Рајса, кроз логор у Маутхаузену од 1914. до 1918. прошло је око 30.000 Срба, а кроз онај у Ашаху 25.000. – Нису депортовани само ратни заробљеници, јер се сматрало да је све мушко становништво између 18 и 50 година потенцијално опасно
Линц, Маутхаузен – „Hier ruhen 1.149 Serbische soldaten aus dem welt kriege 1914–1918”. Невелики камен неправилног облика са натписом посетиоца Савезничког гробља у Маутхаузену упућује да ту почива 1.149 српских војника из светског рата 1914–1918. године, један је од пет надгробних спом[...]
РТРС, 23. 12. 2023, У Вишеграду промовисана књига Благоје Јововић - српски херој у вучијој јазбини
"Благоје Јововић - српски херој у вучијој јазбини", књига аутора Марије Јововић о борцу Jугословенске војске у отаџбини, који је извршио атентат на усташког злочинца Анту Павелића, промовисана је у Културном центру "Иво Андрић" у Вишеграду.
"Благоје Јововић-српски херој у вучијој јазбини" је несвакидашња прича која на више од 200 страница прати животни пут некадашњег припадника Југословенске војске у отаџбини и његову потјеру за крволочним злочинцем, вођом усташког покрета Антом Павелићем.
Аутор Марија Јововић, Благојева кћерка, у књизи се бави личношћу и свиме што је овај српски патриот[...]
