За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 27. 12. 2022, Добојски логор – прво организовано масовно стратиште у Европи
Председник Републике Српске, поводом обележавања 107 година од интернације Срба у логор у Добоју, рекао да се никада не смеју заборавити геноцидне политике које су биле усмераване против српског народа Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је концентрациони логор за Србе у Добоју, који су оформиле аустроугарске власти,…
Политика, 24. 12. 2022, Република Српска и СПЦ траже промену одлуке о Чајничком јеванђељу
Бањалука – Узбуна коју су подигли бошњачки кругови из ресора који се стара о културним добрима у БиХ, након што су представници Српске православне цркве (СПЦ) одлучили да изузетно вредан православни спис – Чајничко јеванђеље – пошаљу на рестаурацију у Србију, само је бацила светло на нешто старије проблеме у…
Вечерње новости, 25. 12. 2022, НАУКУ НИСАМ ПОДРЕДИО ПОЛИТИЦИ: Академик Василије Ђ. Крестић, историчар, за „Новости“
ОНОЈ групи људи који истрајавају у свом послу све док га успешно не приведу крају, припада Василије Ђ. Крестић (90) академик САНУ, некадашњи професор Филозофског факултета у Београду и један од највећих историчара које је српски народ изнедрио. Круна тог вишедеценијског истраживачког рада су његова Изабрана дела у 15 књига…
РТРС, 24. 12. 2022, Београд: Премијера филма „Чико, ја сам жив, немој да ме убијеш“, аутора Гвоздена Шарца [Филм]
У Београду је данас одржана премијера документарног филма о страдању Срба у Сарајеву „Чико ја сам жив, немој да ме убијеш“, у организацији Удружења Координација удружења избјеглих и расељених у Републици Србији и Радио телевизије Републике Српске, уз подршку Представништва Републике Српске у Београду. Филм је прича о Драгану Васићу,…
Искра, 15. 12. 2022, Владимир Умељић: ТИШИНА ЈАСЕНОВЦА
Прошло је већ око двадесетпет година откако је позната хрватска књижевница Славенка Дракулић објавила свој трактат „Тишина Јасеновца“ у угледном „Le Monde diplomatique“. На то ме је „Фонд истине о Србима“ („Foundation for Truth of the Serbs”) из Београда замолио за један осврт, коментар овог њеног текста. Тај прилог је… Политика, 18.12. 2022, Сарајевско читање Чајничког јеванђеља
Откако су верски поглавари СПЦ документ послали у Београд на репарацију не престаје хајка да је Србија отуђила благо БиХ Бањалука – „Отимање националног блага Босне и Херцеговине: где је нестало Чајничко јеванђеље”, сензационалистички су наслови који су се минулих месеци низали у сарајевским медијима након што су верски поглавари…
Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 30. 9. 2023, Нацисти, еугеника и Срби: Ужаси дворца Хартхајм
У подлогору Маутхаузена, Хартхајму, који је током Другог светског рата био завод за еутаназију и место где су се вршили медицински експерименти, према проценама убијено је више од 260 Срба
Сва историја дворца Хартхајм промењена је за свега неколико недеља. Толико је требало нацистима да ренесансно здање, једно од најрепрезентативнијих своје врсте у Горњој Аустрији, преуреде за своје потребе. Више га нико неће прво помињати по архитектури, па ни по његовој историји од 17. века до крвавих година оног двадесетог, већ по томе што је био један од шест центара за еутаназију Трећег Рајха. По броју у[...]
КМ новине, 19.7.2015, Ток догађаја од јула до августа 1998, и касније - Ораховачки погром
У Великој Хочи је 18. јула 2015. одржан парастос за Србе убијене и нестале на Косову и Метохији, поводом годишњице Ораховачког погрома лета 1998. Преносимо подсетник на те дане КиМ новина.
Циљ шиптарских терориста био је да у лето 1998. освоје барем један већи град. Избор је пао на Ораховац. У њему тада није било гарнизона ВЈ нити јаче станице полиције.
Напад на Ораховац је почео 17. јула 1998. године. Припадници МУП-а Србије били су блокирани у тамошњој станици и хотелу.
Занимљиво је да у Ораховцу живе Шиптари, директни потомци Срба који су прихватили ислам (Арнауташи). Њихов гов[...]
РТ Балкан, 16. 3. 2025, Пред судом бесудне земље: Сведоци се после 20 година присетили да су Милорада "видели у униформи"
Од повратка у село до хапшења, Милорад Ђоковић се суочио и са оптужбама албанске породице која је користила његово имање да им је убио оца, а ни чињеница да је поменути старац погинуо пре рата у саобраћајној несрећи није у Милорадовом случају ништа променила
Судбина Милорада Ђоковића, последњег Србина из Витомирице крај Пећи, сурова је слика, огледало стварности у којој покушавају да опстану преостали Срби на Косову и Метохији. Милорад је ухапшен уочи Видовдана 2022. године и то пошто је добио пресуду тзв. врховног суда Косова да је имовина коју су му отели комшије Албанци – његова.
&nbs[...]
Политика, 10. 6. 2022, Допринос Рађевине Великом рату и балканским ратовима
Принц Александар Карађорђевић, командант Прве армије, у Кумановску битку је прво увео рађевску јединицу. Иако је била ефикасна, скоро сви њени борци су изгинули. Ценећи заслуге ове јединице, принц је њене војнике постављао за начелнике и председнике општина, па је тако Васо Алексић именован за начелника Приштинског округа, Бојо Николић, сељак из Богоштице, постао је председник Општине Липљан, Панта Пановић постављан је за председника Општине Приштина, Данило Васо Јовичић за председника Општине Телевачке, и тако редом.
У великом рату сва Рађевина је била фронт у бици на Дрини, о чему је писа[...]
![Српско наслеђе, број 10, октобар 1998, Васа Казимировић: Нискост ропских душа [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p9860-350x200-no.jpg)
Српско наслеђе, број 10, октобар 1998, Васа Казимировић: Нискост ропских душа [из Архиве]
За разлику од Чеха, из Осмог (прашког) корпуса аустроугарске војске, борци Тринаестог (загребачког), никад се нису предавали, најчешће се борећи до последнјег метка. Беч је овако рачунао, гурајући Хрвате, Словенце и Личане против Србије: ако наши пукови победе, нема шта да бринемо, а ако србијански пукови потуку наше, код словенског живља Монархије остаће страшна мржња на Србију. И заиста. Како пише Душан Николајевић, "Хрвати, опљачкани и деградирани и пред Бечом и пред Пештом, пуцали су на свој Исток, а Личанин, који у Аустрији може бити само пандур или подерани исељеник, бранио је своје го[...]
