За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 29. 3. 2023, У чијем је интересу родно осетљив језик: Бесмислени терор под маском бриге за равноправност полова
Са Катедре за српски језик поручили су заговорницима коришћења родно сензитивног језика да су се упустили у интервенцију у структури језика и нормирање нечега о чему појма немају Наметање родно сензитивног језика је потекло из Европске уније, али су чак и тамо послушали своју струку и одлучили да то остане…
Вести, 29. 3. 2023, КиМ: Краду све српско!
Суочени са свакодневним провокацијама и страхом, Срби из енклава на централном Косову у последње време су на мети лопова који им упадају у куће и односе све што им дође под руку. Александар Гуџић, историчар из Грачанице, сумња да ће лопови бити пронађени, а да су напади на имовину и… Вечерње новости, 28. 3. 2023, ИДЕОЛОШКИ СРП И ЧЕКИЋ И ЗА СРПСКИ: На скупу о родно осетљивом језику најављена стриктна примена закона
Наша савест ни здрав разум не дозвољавају нам да се сложимо са употребом родно осетљивог језика. Он је створен под утицајем политике и идеологије, што је забрањено Законом о употреби српског језика и ћириличног писма, па за његову употребу постоје и правне запреке. Ово је рекао проф. др Виктор Савић,…
Јужне вести, 27. 3. 2023, Ниш и демонстрације 27. марта: како су се Нишлије супроставиле Тројном пакту и Хитлеру
Испред зграде Радничке коморе, демонстранти су изнели из радње Чеде Стаменковића, трговца, три бурета катрана и преко њих наместили осовину и све то спалили, желећи да симболично запале Осовину Рим-Берлин-Токио. Прошле су 82 године од како је због одлуке Југославије да приступи Тројном пакту, група официра извршила државни удар,… Погледи, Слобода, 27. 3. 2022, 27. март 1941: Шта се заиста дешавало? [из Архиве]
Зашто је један од најмудријих потеза српске елите икада – пуч од 27. марта 1941, и данас под сумњом? Оно што сви заговорници потписивања Тројног пакта, 25. марта 1941. у Бечу, понављају, то су изјаве званичника, немачких и југословенских, смишљене да би биле прихватљиве српском јавном мнењу. У оно време,… Борба за веру, Печат, 25. 3. 2023, Гојко Рончевић Мраовић, преживело дете-логораш: Алојзије Степинац, надбискуп геноцида
Објављујемо протестно писмо Гојка Рончевића Мраовића, најстаријег преживелог детета логораша из Јастребарског, упућено Европском парламенту и водећој европској народној партији поводом одржавања конференције „Блажени Алојзије Степинац – сведочанство вере, истрајности и наде“ Европски парламент и његови посланици показали су спремност да подрже иницијативу хрватске парламентарке Жељане Зовко (ХДЗ) да… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 15. 1. 2023, САДИЗАМ НА ГОЛИ ОТОК УВЕО УСТАША: Историчар Мартин Превишић је први завирио у досијее Удбе са Голог отока
ИСТОРИЧАР Мартин Превишић, професор Филозофског факултета у Загребу, први је успео да завири у персоналне досијее Удбе са Голог отока.
Паклено острво безбедњаци су називали Радилиште мермер, док је Радилиште 101 била чувена Петрова рупа, у коју је заточено 130 "најокорелијих ибеоваца", који нису хтели да ревидирају ставове, цинкаре и учествују у мучењу других, па су прошли голготу. О овоме и много чему још Превишић говори у књизи "Голи оток-историја", у издању "Вукотић медије".
Он је још 2010. године, када је спремао докторски рад, имао увид не само у персоналне досијее већ и у извештаје[...]
СРНА, 16. 1. 2023, Служен помен најмлађем погинулом борцу Александру Маслеши
ТРЕБИЊЕ - Најмлађем погинулом борцу Требињске бригаде Војске Републике Српске Александру Маслеши данас је у Требињу служен помен чиме је обиљежено 28 година од његове смрти.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић подсјетио је да је Маслеша био најмлађи борац Требињске бригаде, те да је учествовао у офанзивама са знатно старијим борцима.
"Град Требиње ће изаћи у сусрет свим породицама погинулих бораца. Не смијемо да заборавимо ко су људи који су погинули за стварање Републике Српске", рекао је Ћурић.
Предсједник Борачке организације Требиње Дејан Бодирога рекао је новинарима да споменик Мас[...]
![Глас Српске, 8. 8. 2024, Злочин над Србима вишеградских села три деценије без казне [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21649-350x200-no.jpg)
Глас Српске, 8. 8. 2024, Злочин над Србима вишеградских села три деценије без казне [Мапа]
Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић изјавио је Срни да ни након више од три деценије нема судског епилога за злочине почињене у српским селима Клисуре, Бурсићи и Хадровићи на подручју Вишеграда, када су припадници интервентне јединице вишеградске бригаде такозване Армије БиХ убили осморо Срба, а њихову имовину опљачкали и спалили.
Нуждић је подсјетио да су том приликом заробљене три старије жене које су одведене у логор.
О свему је, између осталих, свједочио Марко Кусмук, којем је убијена цијела породица [...]
![СРНА, 24. 6. 2024, Српска памти: Навршиле се 83 године од усташког злочина над Србима Поповог поља [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20954-350x200-no.jpg)
СРНА, 24. 6. 2024, Српска памти: Навршиле се 83 године од усташког злочина над Србима Поповог поља [Мапа]
Навршиле су се 83 године од великог злочина над Србима из села Поповог поља и околине када су усташе за седам дана убиле више од 200 Срба, мушкараца од 14 до 80 година, звјерски их мучиле и бациле у јаму Јагодњачу код Љубиња.
Више од 100 Срба са десне стране Попоповог поља усташе су у ноћи између 23. и 24. јуна 1941. године након мучења бациле у јаму Јагодњачу у Ржаном долу.
Убијање и покољ су наставили све до Видовдана над недужним Србима домаћинима са лијеве стране Требишњице, које су њихове комшије Хрвати и муслимани на превару хватале по њивама, ораницама и у својим домовима.
Најв[...]
Danas, 3. 3. 2024, „Rebrendiranje“ crkve Bogorodice Ljeviške u Prizrenu u boji albanske zastave
Kako se jedna publikacija posvećena najznačajnijoj crkvi Prizrena koja je upisana na Uneskovu listu svetske baštine umesto u promociju nove kulturne politike Kosova pretvorila u propagandu
Fondacija Lumbardi (Lumbardhi), nevladina organizacija sa sedištem u Prizrenu, objavila je 2023. godine publikaciju na engleskom i albanskom jeziku naslovljenu: „Približavanje narodu: umetnost fresaka Bogorodice Ljeviške“ (Bringing closer to the people: the art of frescoes of Our Lady of Ljeviš, Prizren).
Celina od nekoliko tekstova nastalih u različitim vremenima, sastavljena je prema konceptu izdavač[...]
