За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, РТРС, 15. 6. 2023, Тужилаштво БиХ слијепо за страдања Срба у долини Неретве; Помен убијеним Србима у Буни код Мостара
Tужилаштво БиХ заборавило је ратне злочине над Србима у Мостару и у долини Неретве, поручено је данас са обиљежавања 31 године од егзодуса српског народа са овог подручја када је убијено 431 лице, а више од 30.000 људи напустило домове. Тим поводом служен је помен у Старој цркви у Мостару… СРНА, 14. 6. 2023, Рељић: Српска гробља – најважнија свједочанства идентитета Срба на Космету
ГРАЧАНИЦА – Српска гробља су најаважнија свједочанства идентитета Срба на простору Косова и Метохије, због чега је јасна намјера Албанаца да уништавањем гробаља униште српско трајање на овом светом простору, изјавила је вечерас у Грачаници познати слависта, универзитетски професор Митра Рељић. Она је рекла да су гробља и споменици, мале…
РТС, 14. 6. 2023, Обележена годишњица битке на Кошарама – Потпоручник Петар Мишић: Хероји са Кошара не смеју да погину још једном, од заборава
На данашњи дан, пре 24 године завршена је Битка за Кошаре. Борба на југословенско-албанској граници трајала је 67 дана. ОВК је заузела караулу, али није успела дубље да продре на Косово и Метохију, што је био основни циљ напада. Потпоручник Петар Мишић, који је са Војне академије отишао у рат… НСПМ, РТ Балкан, 13. 6. 2023, Њујорк тајмс (1982): Егзодус Срба је главни проблем на Косову, националисти желе велику Албанију [Мапа]
Исељавање Срба није обичан проблем јер је Косово срце српске историје, културе и вере, пише амерички лист далеке 1982. године, преносећи да Срби трпе личне увреде, оштећење гробова и паљење сена, сечу дрва и друге нападе на имовину како би били натерани да оду Увреде, застрашивања, скрнављење гробова и други… Глас Српске, СРНА, 13. 6. 2023, Да се не заборави: Обиљежено 80 година од славне Битке на Сутјесци
ТЈЕНТИШТЕ – Полагањем цвијећа на спомен костурницу и културно-умјетничким програмом у Спомен-кући у Долини хероја на Тјентишту, данас је обиљежено 80 година од пробоја обруча у славној партизанској епопеји – Бици на Сутјесци. Изасланик српског члана Предсједништва БиХ и предсједника Републике Српске Бошко Томић поручио је током обиљежавања 80 година…
Политика, 12. 6. 2023, Прича из Великог рата – Ја сам, мајко, Живојин
„Добисмо брашно, порцију на три војника. На шаторском крилу закувасмо га кишом која лије као из бакрача. Вењом наложисмо ватру, запретосмо хлеб у пепео и задремасмо”, описао је ратник из Санковића код Мионице, страдање кроз Албанију 1916. Чачак – Стојим пред својом кућом у ноћи, и стрепим. „Да ли су…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 9. 7. 2024, Саво Штрбац: Неопходна историјска дистанца за научни скуп
„Одељење историјских наука САНУ је на свом 3. редовном скупу, одржаном 27.03.2024. године, разматрало иницијативу Документационо информативног центра ’Веритас‘. Одељење је констатовало, на основу мишљења четворо својих најистакнутијих познавалаца савремене историје, да је у питању важна тема, али да је за њено стручно разматрање неопходна извесна историјска дистанца. С обзиром на селективност документације о тој проблематици која је доступна истраживачима, закључено је да у овом тренутку није могуће да се задовоље научне основе овакввог једног научног скупа како би се САНУ укључила у његову ор[...]
РТРС, Срна, 28. 9. 2025, Веритас: Навршава се 34 године од некажњеног хрватског злочина у Бјеловарској касарни
Навршавају се 34 године од некажњеног злочина Хрватске над војницима тада једине легалне државне војске ЈНА у Бјеловарској касарни, које су припадници хрватског Збора народне гарде /ЗНГ/ стријељали након добровољне предаје.
Припадници ЗНГ су 29. септембра 1991. године отпочели општи напад на све војне објекте ЈНА у гарнизону Бјеловар, који су прије тога 15 дана држали под тоталном блокадом, подсјећа Документационо-информативни центар Веритас.
Командант 265. механизоване бригаде ЈНА, стациониране у касарни Божидар Аџија, пуковник Рајко Ковачевић, наредио је на крају дана обуставу даље одб[...]
Блиц, 22.2.2017, КАКО САМ ПРЕЖИВЕО ЈАСЕНОВАЦ Сећање Рајка Илића на ратне ужасе не бледи ни после 75 година
Следи се крв у жилама Рајка Илића (83) кад прочита да је освануо графит "Србе на врбе" и кад чује да је Томпсон опет певао о Јасеновцу. Јер он је видео те врбе, и Србе на њима, и крв под њима, збегове, логоре, јаме и усташке каме.
Родом Поткозарац, сплетом животних околности Ужичанин, Рајко је са мајком Стојом и петоро браће и сестара преживео пакао Козаре, Градину и јасеновачку кланицу. Рођен је у Кнеж Пољу између Приједора и Босанске Дубице, осам година је имао кад су Павелићеве легије почеле да кољу и пале између Саве и Козаре. Отац му је тад био логораш у Немачкој.
- Јуна 1942. парти[...]
Политика, Одбрана МОД, 1. 12. 2022, Представљена мографија „Деца у Великом рату“
У Свечаној сали Дома Војске јавности је представљена књига „Деца у Великом рату“, аутора др Видоја Голубовића и Димитрија Вукадиновића, у издању Државног архива Србије.
У не тако обимној књизи, својеврсној фото-монографији која је, због свог потресног садржаја, изазвала заслужену пажњу јавности, представљена су бројна илустрована и документована сведочанства о страдањима деце у Првом светском рату, описани су, поред осталог, одлазак 1300 каплара на фронт и њихова улога у јачању морала српске војске у најтежим тренуцима борбе за ослобођење Србије у првој години рата и учешће деце у херојској[...]
Вечерње новости, 29.9.2013, Девет Вајагића као девет Југовића
Велики хероји Првог светског рата Лука (1877-1970), Ристо (1878-1936), Михајло (1882-1960), Марко (1885-1961), Симо (1889-1923), Симо Вајкана (1889-1932), Јово (1893-1923), Ђуро (1896-1941) и Стеван (1895-1980) Јуначки су се борили за своју отадyбину, а након рата пали су у заборав.
Браћа Вајагић, њих деветорица, заједно са оцем Ристом, напустили су рударски градић у САД-у како би се борили за своју отаџбину на Солунском фронту.
Они су били браћа и рођаци из братства Вајагића, чији су корени у Босанској Крајини, селима Босанска Бојна, Добро Село и Збориште. Њихови преци, стари Вајагићи, [...]
