За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 9. 10. 2022, Момчило Павловић: Најтужнији дан Краљевине Југославије и престоног Београда
Деветог октобра 1934. у четири сата и 10 минута, приликом званичне посете Француској, у Марсељу је извршен атентат на краља Југославије Александра (Карађорђевића) Два најмасовнија догађаја и доживљаја, не рачунајући ослобођење Београда 1918, приредио је краљ Александар народу престонице и читавој земљи. Први када се венчао са румунском принцезом 1922,…
РТРС, 8. 10. 2022, У Бољанићу код Добоја обиљежено спасавања савезничких пилота
У мјесту Бољанић код Добоја обиљежено је 78 година од операције спасавања савезничких пилота 1944. године, назива „Халијард – ваздушни мост“. У акцији коју су спровеле снаге Југословенске војске (у отаџбини), под командом генерала Драгољуба Драже Михаиловића, спасено је више од 500 пилота, а у Бољанићу шездесет савезничких авијатичара. Обиљежавању…
ИН4С, 7. 10. 2022, Одржан научни скуп ’Одбрана Београда 1915. године‘
Присутнима и учесницима скупа су се молитвеном беседом и поздравним словом обратили ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић и државни секретар господин Миодраг Капор, чиме је овај научни скуп отворен У организацији Савеза потомака ратника Србије 1912-1920. године, а уз помоћ и подршку Министарства одбране Републике Србије и Српске академије наука…
Политика, 6. 10. 2022, Драгана Јокић-Стаменковић: Филмско подсећање на два лица Другог светског рата [Мапа]
Новинар и документариста Зоран Добрић, запослен у аустријској државној телевизији ОРФ, четири године је прикупљао материјал о масовним стрељањима цивила, између осталог у Драгинцу, Краљеву и Крагујевцу Жртве логора Јасеновац и Аушвиц биле су одвратно понижаване пре него што су убијене, али крајњи циљ ове две фабрике смрти, Независне Државе…
Глас Српске, СРНА, 6. 10. 2022, Придворци: Посмртни остаци Срба које су убиле усташе положени у новоизграђену гробницу [Мапа]
Посмртни остаци седам Срба, придворачких мученика, које су усташе убиле и бациле у Придворачку јаму 23/24. јуна 1941. године данас су положени у новоизграђену гробницу на требињском гробљу у Подгливљу. Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије рекао је након службе да се ови преци, који су пострадали невино и…
Политика, 4. 10. 2022, На споменике крштених јунака треба ставити Христов крст
Кроз свету тајну крштења људи улазе у цркву Христову чувајући православну веру, што поета поје: „На Крфу 1915/На хумкама у туђини/Неће српско цвеће нићи/Поздравите нашу децу/Нећемо им никад стићи!/Поздравите отаџбину/Пољубите српску груду/Спомен жртве за слободу/Нека ове хумке буду“. Септембра 2008. године имао сам велику част да по благослову егзарха светог…
Не заборављамо – Памтимо
PokretZaOdbranuKosovaiMetohije.rs, 22. 6. 2023, Оливера Радић: Сећање на Ораховачке страдалнике
„Са светима упокој Христе душе слугу твојих“ чула се молитва оца Стефана док је отац Веља читао имена са списка киднапованих и убијених Срба из Ораховачког краја: Александар, Александар, Векослав, Јагош, Боривоје, Срђан, Срећко, Душко, Саша, Томислав, Ђорђе, Рајко, Цветко, Анђелко, Новица, Младен, Немања, Дејан, Добривоје…
Појци су одговарали са Господи помилуј, а са простора подно споменика чули су се јецаји мајки, сестара, ћерки које су носиле фотографије својих страдалника… Жито је као и сваке године принела за покој душе сина Дејана, породица Вечевић из Велике Хоче. Пао је за слободу од Н[...]
Политика, 20.6.2021, Амблем из Србије чувају потомци америчког авијатичара
У књизи „Сломљена крила Златибора” аутора Дејана Ђерића описано је како су народ и припадници Југословенске војске у отаџбини 1944. спасли 47 савезничких ваздухопловаца
Ужице – Деценије су минуле, а у Америци још има трагова сећања на код нас дуго прикривану четничку акцију спасавања америчких авијатичара на Златибору 1944. године, којој је посвећена књига „Сломљена крила Златибора” аутора Дејана Ђерића из Ужица.
Подсећа ова књига да су савезнички авијатичари, оставши у ратном вихору без крила, искочили на непознату територију у страху да ће их непријатељ убити или заробити. Припадници Ј[...]
Вечерње новости, 31.10.2021, Јунаке народ затрпао цвећем и сузама - Како је српска војска ослобађала Београд 1. новембра 1918. године
Праскозорје 15. септембра 1918. године. На заравни Добро поље, која спаја планине Козјак и Ниџе, у рововима, на првој линији фронта, са припадницима српске Друге армије су регент Александар Карађорђевић и војвода Живојин Мишић, начелник штаба Врховне команде.
Пробдели су целу ноћ са својим војницима и официрима. Положаји немачке и бугарске солдатеске су удаљени само педесетак метара. У 6.15 војвода изговара шифру за напад „Шаљите једног официра и осам војника“. И кренули су сви као један. У ушима су им одзвањале последње реченице из заповести главнокомандујућег Мишића: „Треба дрско продират[...]
![ИН4С, Јадовно, 14. 6. 2024, Свједочанство о злочинима у госпићкој казниони 1941. [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20729-350x200-no.jpg)
ИН4С, Јадовно, 14. 6. 2024, Свједочанство о злочинима у госпићкој казниони 1941. [Мапа]
Убиjали су свакодневно, одвозили на Велебит и тако убиjали над безданим jамама. Готово колико су их дневно одвозили из Госпића на Велебит, толико су довозили нових заточеника.
Своjу изjаву о хапшењу и убиjању Срба у госпићкоj казнионици Окружног суда у Госпићу и логору Јадовно на Велебиту дао jе Анте Антуновић из Мушалука, у Госпићу 6. jула 1952. године. „За вриjеме Југославиjе био сам стражар код Централног затвора Окружног суда у Госпићу. Ту сам остао и успоставом Независне Државе Хрватске, све до 1943. године. Мjесто дотадашњег управитеља затвора Нике Рукавине заузео jе 1941. године Миjо[...]
![Седмица, 24. 5. 2020, Исидора Секулић: Тестамент о Косову и Метохији – На данашњи дан [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19785-350x200-no.jpg)
Седмица, 24. 5. 2020, Исидора Секулић: Тестамент о Косову и Метохији – На данашњи дан [из Архиве]
Исидора Секулић (Мошорин, 16. фебруар 1877 – Београд, 5. април 1958)
Косово, нити је престало нити је нестало, нити ће икада док је нас!
Не почиње оно од кнеза Лазара, него још раније. Немањин брат Тихомир претрпео је пораз на Косову када је, с помоћу Грка, покушавао да врати престо који му је Немања преотео. Од тог Тихомира, од Кнеза Лазара и Мурата, преко разних устанака, преко владарских напора Његошевих и његове поезије, преко Куманова, преко Видовдана, преко Албаније и Кајмакчалана, преко средњовјековне наше умјетности – оно, Косово, живи и живеће и сутра и прексутра, иако[...]
