Вести, 22. 8. 2023, Српске ратнике прекрио заборав

У част јунаштва у Кенигсбрику Фото: Вести, Uwe Zucchi, Volksbund

На Војном меморијалу Горње католичко гробље Регензбург у Баварској, средином августа је одржана комеморација поводом 80 година од првог савезничког бомбардовања овог дела Немачке у Другом светском рату, када је страдало 400 људи, махом цивила.

Овом догађају присуствовао је и генерални конзул Србије у Минхену Божидар Вучуровић који је венац на коме је златним словима исписано: “Славом овенчаним прецима” положио у Алеју у којој су сахрањени и српски ратници.

– Реч је о 20 припадника некадашње Југословенске краљевске војске. Сви су били заробљени и транспортовани у неких од војних логора.

Меморијал у Регензбургу заправо је само један од многих места у Немачкој где се налазе кости српских ратника из Првог и Другог светског рата.

– Многи Срби овде, али и у отаџбини, не знају довољно тога о том аспекту наше историје. Зна се, наравно, за Крф, за Зејтинлик, острво Видо и плаву гробницу… Много мање је познато да у више немачких градова постоје српска војна гробља од којих јавност зна само за нека, попут оних у Улму, Оснабрику или Кенигсбрику. Нажалост, за многе судбине наших страдалника и даље се не зна ништа – истиче за “Вести” др Дарио Видојковић, историчар из Регенсбургу и члан управе за баварски округ Савеза за заштиту ратних војних гробља – организације која се брине о војничким гробљима – меморијалима на тлу Немачке, а посебно у иностранству.

Расути гробови

Према подацима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, гробови српских ратника расути су у 43 земље света и, према тренутној евиденцији Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, ван матичне државе постоји 679 српских ратних меморијала.

Најчувенија су српско војно гробље Зејтинлик у Грчкој, гробница Срба у шумама Јидриховице у Чешкој и меморијал Крвави пут у Норвешкој, а др Дарио Видојковић истиче да српско гробље у Регензбурбу спада у групу оних меморијала о којима Срби знају веома мало.

– Ратно гробље у Регензбургу је настало у септембру 1939. године, одмах по отпочињању Другог светског рата. На њему су у највећем делу сахрањене жртве првог савезничког бомбардовања које се одиграло пре 80 година, 17. августа 1943. године. Главна мета су били погони Месершмита у коме су прављени чувени немачки ловци и други ратни авиони. Тада је погинуло преко 400 људи, а међу њима млади немачки шегрти, стари само 15-16 година, као и више ратних заробљеника из источне Европе.

Срби који су сахрањени у овом Меморијалу нису директне жртве тог бомбардовања.

Др Видојковић објашњава да су они били заточени у војним логорима и открива њихову трагичну судбину.

– Они су се налазили у Штамлагерима (војним логорима) у градовима северно од Регензбурга, у Амбергу или Вајдену. Вероватно су у њима и оболели, а онда отпремљени у регензбуршке лацарете – амбуланте, у којима су преминули. Нажалост, немам податке о томе колико Срба је тада укупно било у Регензбургу, колико их је преживело и шта је са њима било касније, по завршетку рата. Када је реч о ових 20 који су сахрањени у Меморијалу занимљив податак је да су њих 19 били етнички Срби, а двадесети је био Хусејин Ахметовић, муслиман из Бијељине који је такође био војник Војске Краљевине Југославије и који је третиран као и његови саборци.

Уважени српски историчар из Немачке открива да за већину сахрањених Срба у Регензбургу постоји сачувана документација.

Из ње се сазнаје да су били родом из различитих крајева Србије и данашње Републике Српске: од Алексинца, Крушевца, Врања, Ћовдина, Параћина, Браничева, Рибара, али и из Врањка, Теслића, Горњих Подградаца, Комленца.

Др Дарио Видојковић каже да сви који су током Првог или Другог светског рата изгубили своје најмилије, а имају претпоставку да су били у логорима по Немачкој имају могућност да то провере. На нашем сајту могу да се бесплатно региструју, а затим у претрагу укуцају податке својих најмилијих. У тој бази су подаци за готово пет милиона страдалих.

 
Народни савез

Немачки народни савез за бригу о ратним гробовима 1919. године, основали су ветерани, као и породице несталих и убијених.

– У ову организацију су се у међувремену укључиле бројне јавне личности и сви бринемо и за очување ратних гробова, али и за проналазак смртних остатака несталих и за њихову идентификацију.

Војни меморијали се одржавају углавном донацијама, а један део средства издваја и немачко министарство за спољне послове. Та средства се углавном користе за одржавање ратних гробаља у иностранству, али и проналажење посмртних остатака несталих у тим земљама. И дан данас проналазимо остатке несталих. Тренутно то чинимо у Мејмаку у Француској, али смо активни и у Русији, и многим другим земљама – истиче др Видојковић и каже да је ова организација специфична и по раду са младима. Ове године обележавају 70 година рада са омладином и на то су веома поносни.

– Желимо да кроз наш рад испричамо шта значи рат, али и да наше хуманитарне активности допринесу помирењу и пријатељству међу народима – истиче др Видојковић, члан Управе регионалног огранка Немачког народног савеза за бригу о ратним гробовима.

Зејтинлик

Др Дарио Видојковић истиче да је за Србе најзначајније војничко гробље на Зејтинлику, али да је српска историја пуно сличних примера.

– Ако се вратимо још уназад у историју, онда би могли узети Ћеле-кулу у Нишу из времена устанка против Турака као једно од првих српских ратних гробаља у модерној историји. Настали су ратна гробља са српским војницима и потом, за време балканских ратова, као у Битољу, са великим бројем пострадалих српских војника током битке на Кајмакчалану, па и за време Другог светског рата – наводи овај историчар.

Др Дарио Видојковић истиче да се једно од највећих српских меморијала у Немачкој, налази у Кенигсбрику.

– Тамо је сахрањено око 500 жртава, међу којима и 176 Срба. Немачки народни савез за бригу о ратним гробовима је током лета 2020. године санирао споменик са српским војником, дело француског вајара Едмонда Делфоа.

Тај споменик је први пут свечано откривен 1918. Тако да је други пут свечано откривен првог септембра 2021. године, на светски дан мира, после рестаурације, на коју је била позвана и представница амбасаде Србије Милица Топаловић. Дакле, уз помоћ нашег савеза и других ангажованих Немаца, градоначелнице, и разних појединаца је после 103 година тај уметнички дивни споменик поново рестауриран, што би навео као пример једне лепе приче, која може послужити као пример како би на том пољу Србија и Немачка могле убудуће да сарађују.

На простору некадашњег војног логора у Улму, у покрајини Баден-Виртемберг налази се српски споменик висок три, а дугачак четири метара, рад вајара Карла Верлеа. Споменик симболизује српског војника који лежи на камену у униформи са шајкачом, а под “уснулим” каменим војником леже кости 142 ратника. На споменику су уклесане следеће речи исписане ћирилицом на српском језику и латиницом на немачком језику: “Успомену ову подигоше им другови, браћа по крви и вери, српски ратни заробљеници логора Улм”.

Српско-немачке ране

Дарио Видојковић каже да прича о српским и немачким ратним жртвама још није испричана.

– Помен у Регензбургу је добар пример како се може деловати у будућности, уз узајамно поштовање и разумевање јер трагична дешавања у Украјини јасно показују да оружани сукоби не воде ничем добром. Народни савез за бригу о ратним гробовима се већ седамдесет година ангажује на помирењу бивших ратних противника, на чему су на пример после 1990. радили и на подручју бившег СССР-а. Тај посао још предстоји када је реч о српско-немачким односима. С обзиром на бурну историју односа Срба и Немаца биће потребно још доста напора и труда да се тај посао заврши, како у Немачкој, тако и у Србији – наглашава др Видојковић.

Ђорђе Баровић – Вести