Докуменационо информациони центар Веритас
Навршиле су се 32 године од злочина хрватске полиције и Збора народне гарде /ЗНГ/ који су на данашњи дан посијали смрт у седам српских села и убили 15 цивила, а за то нико није одговарао, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“.
У „Веритасу“ наводе да су хрватске снаге у крвавом походу користиле транспортере са ознакама Југословенске народне армије /ЈНА/ и да су припадници МУП-а Хрватске и „зенги“ ничим изазвани пуцали по становницима села Блињски Кут, Кињачка, Брђане, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Трњани.
„Убили су 15 цивила просјечне старости 48 година, а више десетина ранили. Најмлађа међу убијенима је текстилна радница Жељка Боиновић /23/, која је устрељена кроз прозор у соби у Трњанима у кући њеног дједа Милоша Вранешевића“, подсјећају из „Веритаса“.
Иза убијених је остало 32 дјеце, 18 синова и 14 кћери, а убице су у крвавом походу зауставили мјештани села Брђани, који су се, чувши пуцњаву на брзину организовали и поставили успјешну засједу.
„Послије овог догађаја Срби из цапрашких српских села више нису одлазили на посао у Сисак, већ су организовали одбрану својих села и кућа, а ускоро су формирали и општину коју су назвали Цапраг, по подручју на којем се налазе поменута села, са сједиштем у Градуси, која је била у саставу Републике Српске Крајине /РСК/“, подсјећају у „Веритасу“.
Како наглашавају, за злочин у цапрашким селима до сада нико није кривично одговарао.
Кривичну пријаву, коју су поднијеле породице убијених против четворице „зенги“ због ратног злочина против цивилног становништва, у септембру 2006. одбацило је Жупанијско државно тужилаштво у Сиску.
Пријава породица је одбачена уз образложење „да су њихови рођаци убијени у оружаном сукобу између паравојних група такозване САО Крајине и Хрватске војске или су колатерална штета тог оружаног сукоба“.
Тужбе за накнаду штете породица убијених хрватски судови су одбили због застаре и недостатка доказа о учешћу припадника Хрватске војске у злочину у цапрашким селима.
Породицама убијених наложено је да су дужне да плате парничне трошкове који достижу више хиљада евра.
„Неки од тих поступака стигли су и пред Европски суд за људска права у Стразбуру, али их је одбацио због истека рока од шест мјесеци између `посљедње истражне радње или њиховог сазнања о неефикасности истраге на националном нивоу` и подношења захтјева том суду`“, указују у „Веритасу“.
У Сиску и околним мјестима, према подацима „Веритаса“, у љето и јесен 1991. године ликвидирано је најмање 119 особа српске националности, међу њима и 97 цивила, од којих 11 жена.
Од укупног броја ликвидираних, сахрањено је 40, а за осталима се и даље трага.
