За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 5. 6. 2023, Миломир Степић: Памперс револуција
„Памперс револуција“ сведочи да је у пракси могуће опирање албанским сецесионистима у полицијским униформама и Кфору, као окупационој сили са којом су у садејству Неко духовит и инвентиван, упркос недаћама, сетио се да Кфору, албанским полицајцима и функционерима током сукоба на северу косовско-метохијског дела Србије дарује „памперс“ пелене. Симболика која… Политика, 5. 6. 2023, Записи о српским породицама којих више нема у подчичавском крају на Космету
О мештанима, њиховим обичајима, страдању, присилном одласку, надгробним споменицима на КиМ неуморно годинама прикупља податке хроничар Бранко Радеч Хроничар Бранко Радеч неуморно годинама прикупља податке и фотографије о селима око Вучитрна на Космету, о мештанима, њиховим обичајима, страдању, присилном одласку, надгробним споменицима. Све што је сазнао уобличио је у четири…
Политика, 5. 6. 2023, Како су Никола Тесла и Милутин Миланковић постали Хрвати – ново тумачење историје из угла цркве коју је направио Анте Павелић
Сви ми чији корени потичу из Војне крајине нисмо Срби. Ми смо православни Хрвати и не смемо да се стидимо нашег идентитета. Можемо само да будемо поносни на наше земљаке попут Николе Тесле и Милутина Миланковића. Они су најумнији православни Хрвати а њима уз раме иду Светозар Боројевић, Аугуст Харамбашић,…
Политика, 5. 6. 2023, Живојин Ракочевић: Обгрљени Свети Архангели код Призрена
Скоро хиљаду родитеља српске деце са Косова jуче је послало своје најдраже да, усред страхова и најављеног хаоса, у Призрену пронађу нешто важно за себе и све нас Света Тројица, Свети Архангели, пусто недељно јутро у Призрену. На излазу из града, уз Бистрицу, одмах иза зграде Призренске лиге, два џипа…
РТРС, СРНА, 5. 6. 2023, Сребреница: Парастос Tројчинданским жртвама усташког злочина
Код спомен-костурнице у Сребреници данас ће бити служен парастос и обиљежено 80 година од злочина који су починиле усташе на други и трећи дан Тројчиндана 1943. године у овом мјесту и оближњим селима Витловци и Залазје, када су побиле више од 250 Срба. Из општинског Одбора за обиљежавање годишњица српског…
РТРС, 5. 6. 2023, Служен парастос за 115 убијених у селу Капавица код Љубиња [Мапа]
Срби у Херцеговини присјећају се жртава јунских покоља из 1941. године, у којима су усташе на бестијалан начин, бацањем у крашке јаме, убили неколико стотина људи. У селу Капавица код Љубиња служен је парастос за 115 жртава, које су усташе на Тројичин дан поубијале или живе бациле у јаму. Сјећање…
Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 24. 10. 2025, Миломир Степић: Шта Србима данас значи Крајина?
Неретко се управо од политичара, научника, књижевника, новинара, филмских и ТВ стваралаца који су пореклом из Крајине, а докопали су се Београда и Новог Сада, може чути она позната самопоричућа и фаталистичка алиби-парола "Српско питање у Хрватској је решено, тамо Срба више нема"
Тек што је у сукоб Гази примирен, на граници Авганистана и Пакистана избио је оружани обрачун који прети да прерасте у рат ширих размера. Само неколико месеци раније релативно близу, у Кашмиру, десио се краткотрајан, али жесток конфликт Пакистана и Индије. Претходно су покренути, обновљени или без прекида продужени с[...]
ИН4С, 1. 2. 2024, Саша Недељковић: Соколско друштво Дрниш
После ослобођења и уједињења 1918. основана је за северну Далмацију жупа Шибеник. После одласка Италијана сазвана је оснивачка скупштина жупе. На скупштини су присуствовали изасланици друштава Шибеник, Водице, Бетина, Скрадин, Дубрава и Муртер. Жупа је 1922. имала 13 друштава са 754 члана. Трећи слет одржан је 1922. Четврти жупски слет одржан је у Дрнишу 1923. Пети слет у Шибенику 1924. Жупа је 1925. добила назив Соколска жупа Шибенско-Задарска.
Имала је 1925. 15 друштава са 1251 чланом, 174 чланице, 176 нараштајаца, 129 нараштајки, 208 мушке и 96 женске деце. Шести жупски слет одржан је у Пр[...]
Вечерње новости, 10. 2. 2024, Драган Симеуновић: Велики јунак Топличког устанка: Комитски војвода Димитрије Беговић, понос српског рода
МУЧКИ напад Бугарске на Србију 15. октобра 1915. омогућио је да њене савезнице Аустроугарска и Немачка брзо заузму велики део Србије, и био пресудан да те три непријатељске војске затим потисну српску војску и велики део српског народа са територије Краљевине Србије у изгнанство и смрт.
У окупираним крајевима завладао је крвави пир окупаторских војника који су убијали, силовали и палили све што је српско. Посебно су тешка зверства чинили Бугари на територијама које су они окупирали, па тако и у Топлици. Недела бугарских војника, као и најава присилне регрутације српских младића у бугарску в[...]
![СРНА, 2. 8. 2023, Парастос за 296 Срба које су убиле усташе на Илиндан 1941. [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15594-350x200-no.jpg)
СРНА, 2. 8. 2023, Парастос за 296 Срба које су убиле усташе на Илиндан 1941. [Мапа]
У Храму Свете великомученице Марине у Масловарама код Новог Града служен је парастос за 296 Срба из насеља Масловаре, Црна Ријека и Јошава које су усташе убиле 1941. године.
Парастос за страдале служио је свештеник Славољуб Моравац који је у пригодној бесједи поручио да је сјећање на невино страдале света обавеза.
"Они су осуђени без суда и страдали су само зато што су били православни Срби. Било је то велико страдање. Ово што чинимо, то је за нашу душу и свијетли образ", рекао је Моравац.
Након парастоса, у оквиру обиљежавања Дана страдања цивилног становништва ове општине у Другом с[...]
РТС, 9.4.2020, Српско гробље у Словачкој: Помен за 6000 Срба
„Данас, 6. априла, од 8 до 18 сати, монтирали смо 29 сталака и 55 мермерних спомен плоча са исписаним именима српских мученика у Великом Међеру, који су положили своје животе за слободу у Великом рату. Све је спремно за званично отварање Српског војног гробља у Словачкој", јавио је Стане Рибич, председник удружења Срба у Словачкој, који последњих десетак година заједно са др Небојшом Кузмановићем из Архива Војводине покушава да спасе гробове српских војника и цивила од пропасти и одржи сећање на српски народ, који је страдао у Словачкој.
На тлу Словачке, иначе, постоји осам споменика српски[...]
