Милутин Миланковић и Никола Тесла Фото: Википедија
Сви ми чији корени потичу из Војне крајине нисмо Срби. Ми смо православни Хрвати и не смемо да се стидимо нашег идентитета. Можемо само да будемо поносни на наше земљаке попут Николе Тесле и Милутина Миланковића.
Они су најумнији православни Хрвати а њима уз раме иду Светозар Боројевић, Аугуст Харамбашић, Петар Прерадовић… И, наравно Јосиф Руњанин који је компоновао хрватску химну.
Списак знаменитих Хрвата православаца је дугачак. Има их доста, али већина њих није била свесна своје вере и нације. Њих је завела Српска православна црква која је за Хрвате опасна исто као и комунизам, или идеја југословенства.
Да објаснимо, горе наведени редови припадају Хрватској православној цркви која тврди да су Хрвати победили на Косову Пољу 1389. године. О томе смо недавно писали и то је један од најчитанијих текстова објављених на сајту „Политике”. Вероватно се сећате тумачења да су Цар Лазар и његови витезови били хрватски вазали. Невероватно.
Хрватска православна црква надмашила је чак и повесничаре са почетка деведесетих година прошлог века. У ствари, они су аматери за стручњаке који сада наводе да „у средњем веку није постојала Србија као самостална држава него покрајина која је била бугарски вазал а потом је била потчињена хрватско–мађарском краљевству. Од 1878. до 1903. године полунезависна Србија била је аустроугарски а посредно и хрватски вазал”.
Уз порицање било какве могућности да се православно становништво из Далмације, Лике, са Кордуна и Баније, из Славоније, Срема и Барање издаје за Србе, Хрватска православна црква има озбиљне проблеме са разумевањем и новије историје. Њеним члановима не смета то што је она успостављена 1942. године. У време када су православци са простора Независне Државе Хрватске масовно убијани, у Загребу је уз сагласност Анте Павелића проглашена Хрватска православна црква. Вероватно у знак захвалности, њихови наследници сада тврде да су „НДХ водили паметни и стручни људи, који су били свесни шта раде”.
Паметне и стручне усташе
На чело хрватских православаца усташе су поставили руског свештеника који је након Октобарске револуције напустио домовину и населио се у Краљевини Југославији. Како је објаснио хрватски историчар Хрвоје Класић, на чело ХПЦ је постављен Гермоген којег је у априлу 1942. године у Загребу примио Анте Павелић. Гермоген који је дошао из манастира Хопово, постројену Павелићеву гарду је поздравио речима „за дом”. На то је усташки вод одговорио „спремни”.
Дакле, православни Хрвати величају НДХ и негирају идентитет Срба који су насељавали просторе између Јадрана и Драве. Али, немају проблем да присвоје Теслу или Миланковића који никада нису имали дилеме са својим националним и верским идентитетом.
Истина, један део Срба је у хабсбуршкој служби је променио веру. Попут Светозара Боројевића. Он никада не би постао аустроугарски фелдмаршал да је остао православац. Али, то су били усамљени случајеви. Ипак, 99,9 одсто Срба, из Бенковца, Книна, Коренице, Топуског, Двора, Петриње, Окучана, Вуковара, Ердута и Белог манастира, нису заборавили веру својих предака. То је оно што мучи Хрватску православну цркву.
Марко Лакић
Аутор текста је потомак Срба из Далмације
