За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 7. 5. 2025, Злочин НАТО-а у Нишу неће бити заборављен
На данашњи дан пре 26 година касетним бомбама, први пут коришћеним у бомбардовању Србије и СРЈ, убијено је 16 људи, а више од 70 је повређено Мајско преподне 7. маја 1999. године у Нишу је почело уобичајено, јер Нишлије су већ били навикли да живе између злокобних сирена за…
СРНА, 5. 5. 2025, Хрватски усташки покољ 12 дјечака у Гређанима код Окучана
У Гређанима код Окучана у Западној Славонији усташе су 8. маја 1944. године извршиле покољ 12 српских дјечака из тог села који су чували стоку у пољу, а злочини над Србима овог краја поновљени су почетком маја деведесетих година прошлог вијека у операцији Хрватске војске и полиције „Бљесак“. Током Другог…
Глас Српске, 6. 5. 2025, Мрак правосуђа: 33 године послије нико није кажњен за Ђурђевдански покољ у Подрињу
Данас се навршавају 33 године од почетка српског страдања на подручју средњег Подриња и на данашњи дан су злогласне хорде Насера Орића у рану зору кренуле у свој крвави пир, подсјетио је за „Глас Српске“ предсједник сребреничке Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Којић и…
Погледи, 22. 3. 2025, Маутхаузен, 1945: „Ми смо Срби!“ – На данашњи дан: 80. годишњица ослобођења логора Маутхаузен
Дражин капетан Живадин Љубисављевић, дочекао је ослобођење 1945. у Маутхаузену. Американци су почели да деле храну. Живадин је сведочио: „Постројени су робови свих нација. Онда се десило чудо. Преко 20.000 робова одједном је полетело према казанима са храном. Многи болесни и немоћни су падали, а преко њих су газиле гладне… РТРС, Срна, 4. 5. 2025, Оџак: Ни за српску дјецу, којих је 140 било заточено, нема правде
У логорима на подручју федералне општине Оџак било је заточено 140 српске дјеце, од којих је двоје имало по пет и по мјесеци, али за психичка, физичка и сексуална злостављања којима су била изложена нема правде у БиХ, речено је у Удружењу логораша „Оџак `92″. Из овог удружења подсјећају да…
Политика, 28. 4. 2025, ПРЕКРОЈЕНА ИСТОРИЈА ЗА УНИТАРНУ БиХ И КИДАЊЕ ВЕЗА СА СРБИЈОМ: Када босанске бајке постану историјске догме
Од Бошњака су настали сви народи на Балкану, можда и шире, „за то постоје милиони доказа”, Срба и Хрвата до краја 19. века у Босни није ни било… Овакве и сличне тврдње, понекад и шаљивог, бајковитог карактера, заправо су се укорениле у немалом делу бошњачке јавности, у последњих тридесетак година.… Не заборављамо – Памтимо
Политика: Богу душу, Бог је неће - Геноцид над Србима у Сарајеву (5)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић
Ноћу су на четвртом спрату изгонили жене на ходник. Пун ходник жена, углавном млађих, има их више од 100. Неке су затваране и са дјецом. М.М.М.
Прецизни механичар Л. М. Р. (33) сведочи:
Трећи дан по нашем доласку тј. 09.05.1992. године у подрум је доведен и Богдан Переула директор Арматоура са Алипашиног поља који је био изложен сталном физичком малтретирању као и ми остали. За све ово вријеме добијали смо као дневни оброк 4-5 комада кекса и воду али нередовно. Десетак дана послије мог привођења у подрум је д[...]
Глас Српске, СРНА, 10. 7. 2021, Злочин над српским народом су починиле муслиманске снаге од априла 1992. до половине јануара 1993. године
БРАТУНАЦ - У Братунцу је обиљежено 29 година од злочина над српским народом из средњег Подриња који су од априла 1992. до половине јануара 1993. године починиле муслиманске снаге.
Парастос на братуначком гробљу за 3.267 Срба из средњег Подриња страдалих у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату служио је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом.
Помену су присуствовали предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, изасланик српског члана и предсједавајућег Предсједништва БиХ Бошко Томић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, министар пољо[...]
Политика, 18.4.2011, Издаја или убиство Србије
Слику „Убиство Србије”, како је водимо у музејским документима, насликао је Ђ. Васић, али других података о времену настанка и аутору немамо, каже Тијана Јовановић-Чешка, кустос Историјског музеја Србије.
Пре годину дана, у вези с овим делом кустосу се обраћао за помоћ један господин, али осим податка о аутору и чињенице да је била репродукована на разгледницама и у уџбеницима, Тијана Јовановић-Чешка до других података није дошла.
– Иако сам стално по архивама, потрага би захтевала посебан рад, поређење и друге начине обраде – кажа она уз утисак да је реч о мало познатом аутору који је м[...]
![РТС, 21.9.2020, Годишњица злочина на Коранском мосту, СНВ одустао од комеморације [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p8774-350x200-no.jpg)
РТС, 21.9.2020, Годишњица злочина на Коранском мосту, СНВ одустао од комеморације [Видео]
Навршило се 29 годинa од убиства 13 резервиста бивше ЈНА на Коранском мосту у Карловцу. За тај злочин осуђен je Михајло Храстов на четири године затвора. Српско народно вијеће је због противљења хрватских ратних ветерана одустало од данашње комеморације на Коранском мосту.
Према наводима из оптужнице хрватског правосуђа из 1992. године, откад се тај злочин и процесуира, жртве су убијене из аутоматске пушке, а на мосту су рањена још двојица заробљених резервиста ЈНА.
Према подацима Докумантационо-информативног центра Веритас, припадници МУП-а и Збора народне гарде Хрватске су испред моста зау[...]
РТ Балкан, 14. 12. 2023, Годишњица масакра у Бјеловцу: Старци, жене и девојке убијани на кућном прагу, у заробљеништву и бебе
Славка Матић којој су тог јутра убијене две ћерке и муж ишла је у Хаг да сведочи, тамо су је, причала ми је једном, испитивали као да је она злочинац, као да је она побила оне људе у Бјеловцу
На данашњи дан, 14. децембра 1992. године, снаге 28. дивизије тзв. Армије БиХ из Сребренице под командом Насера Орића у зору напале су село Бјеловац крај Братунца и у следећих неколико сати у овом и у селима Сикирић и Лозничка Ријека побиле 68 Срба. Спаљено је 350 српских кућа и других објекта, сва покретна имовина, стока, храна, пољопривредне машине, све је покрадено и однето пут Сребренице.
Брано [...]
