За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 20. 7. 2024, Српска памти: Обиљежене 32 године од злочина над српским цивилима у Горњим Магашићима [Мапа]
У Горњим Магашићима код Братунца данас су обиљежене 32 године од када су муслиманске снаге из Сребренице упале у ово село и убиле осам српских цивила од којих је најмлађа жртва била седамнаестогодишња трудница. Код спомен-обиљежја у Горњим Магашићима служен је парастос за страдале, а преживјели мјештани, потомци и сродници…
Вечерње новости, 19. 7. 2024, ПОЧАСТ ВОЂИ КУРИЏИНЕ БУНЕ: У Билишанима Доњим код Обровца, откривена спомен-плоча попу Петру Јагодићу, српском народном прваку из Далмације
Поводом 320 година од Буковачке или Куриџине буне у Далмацији, када је православни свештеник Петар Јагодић Куриџа дигао народ против млетачке власти, на његову родну кућу у Блишанима Доњим код Обровца постављена је спомен-плоча. Иницијатива за постављање обележја које подсећа на значајан, али скрајнут део наше прошлости потекла је од…
Политика, 18. 7. 2017, Крвави светосавски барјаци на улицама Београда [из Архиве] – На данашњи дан
На данашњи дан, 19. јула 1937, у Београду је дошло до сукоба полиције и демонстраната због ратификације Конкордата између Ватикана и Краљевине Југославије Пре 87 година, током одржавања литије коју су власти забраниле, у Београду је дошло до великог сукоба верника и свештенства са полицијом – била је то кулминација… Погледи, Слобода, 10-11. 6. 2024, Милослав Самарџић: Косовски четници
Српски отпор на Космету организован је с пролећа 1941. године, у Ибарском Колашину. Први официр послат са Равне Горе у Ибарски Колашин био је капетан Будимир Добрић. Крајем 1942, Врховна команда шаље капетана Живојина Жику Марковића, који оснива 2. косовски корпус, са штабом у Локвицама, на Копаонику. Истовремено је на… Вечерње новости, 2. 7. 2024, Милош Војиновић: Тајни кружоци постају национални стожер – Омладинске, а потом и револуционарне организације су организоване у школама
Насупрот „старијем нараштају“, који се задовољавао српском заставом и који је водио борбу легално и аудијенцијама у Бечу, настала је нова генерација. „Преокрет оваквом начину борбе и његову критику донели су листом универзитетски школовани нараштаји, људи васпитавани у Бечу (…) и Прагу“. Потпуно супротно очекивањима власти, школски систем је на…
Искра, 12. 7. 2024, Владимир Умељић: Суза деде Радомира
(Од унука, с љубављу) Прича о деди Радомиру би могла да се наслови и са „Од чобанчета до Обилића“, јер његов животни пут јесте водио од сеоског малишана, који је завртао воловима репове у питомини шумадијске Груже, па до четири немилосрдна рата и испршених груди у официрској униформи, што изранављених…
Не заборављамо – Памтимо
![Епархија зворничко-тузланска, 3.4.2021, Записи: Манстир Рожањ [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p10358-350x200-no.jpg)
Епархија зворничко-тузланска, 3.4.2021, Записи: Манстир Рожањ [Видео]
Пројекат Записи Епархије зворничко-тузланске је замишљен као видео шематизам епархије у мисији ширења богоугодног и корисног садржаја на интернету. Мисија Цркве је свуда и увијек.
Видео записи су снимљени са благословом Епископа зворничко-тузланског г. Фотија и дио су дјелатности Информативне службе Епархије.
Тринаеста (13.) епизода МАНАСТИР СВЕТОГ ПРОРОКА ЈЕРЕМИЈЕ
Манастир је изграђен на мјесту гдје је некада постојао манастир из XIII вијека. Предање говори да је овај манастир грађен у исто вријеме када и манастир Ловница код Шековића.
Манастир је удаљен 13 километара од Прибој[...]
Политика, 4.2.2023, Сећање на сердара Јанка
Представници Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920. положили су јуче цвеће на гробницу сердара Јанка Вукотића на Новом гробљу у Београду, одајући помен војсковођи на дан његове смрти 1927. године.
Председник Савеза Иван Стратимировић обратио се поштоваоцима заслуга сердара Јанка, који су се окупили упркос ветровитом и хладном времену, поручујући да не смемо да заборавимо хероје за нас важних историјских битака.
„Поменом великом војсковођи, данас се подсећамо и на јунаштво српске и црногорске браће у војсци Краљевине Црне Горе који су у борбама код Мојковца на Бадње вече и Божи[...]
РТ Балкан, 11. 6. 2024, Две и по деценије НАТО трупа на КиМ: Од Старог Грацка и Ливадица до одсечене главе монаха Харитона – На данашњи дан
Историја Срба под "заштитом" КФОР-а на Космету је историја убистава, пљачки, отмица, паљевина, стравичних масовних злочина за које нити је ко одговарао нити има изгледа да ће одговарати
Већ по традицији, улазак немачке оружане силе на територију Србије, трећи пут у једном веку, обележен је јуна 1999. године – убиством Срба.
Први рафал немачких војника после Другог светског рата испаљен је 13. јуна 1999. године центру Призрена у Жарка Андријевића, портира у предузећу "Косово-вино" и Славка Веселиновића Босанца, избеглицу из Федерације БиХ, док су у жутој "лади" којом је управљао Славко, к[...]
Глас Српске, СРНА, 20. 8.2021, Промовисана књига Жељка Пантелића „Ничији војници - у сарајевском паклу 1992. године“
У бањалучком Културном центру Бански двор вечерас је промовисана књига "Ничији војници - У сарајевском паклу 1992. године", аутора Жељка Пантелића, као свједочанство о убиствима војника и ратних заробљеника који су пали у руке муслиманских формација.
Пантелић је навео да је као припадник 65. заштитног моторизованог пука ЈНА био заробљен приликом напада муслиманских паравојних формација на колону ЈНА у повлачењу из Сарајева.
"Догађаје тог времена сам фактографски приказао у књизи и сигурно је да представљају јасан доказ злочиначких намјера. Књига показује и како су створени митови о `град[...]
РТ Војводине, 14.6.2018, Обележена годишњица битке на Кошарама
ДЕБЕЉАЧА - На данашњи дан пре 19 година завршена је битка за Кошаре. У борбама које су трајале три месеца погинуло 108 припадника Војске Југославије. Државна церемонија у част погинулих војника организована је у Дебељачи родном месту Тибора Церне југословенског војника који је погинуо на Косову и Метохији. ...
На споменик Тибору Церни у Дебељачи положени су венци у знак сећања на војнике погинуле у реону карауле Кошаре.
Њих су напали терористи са Косова, Војска Албаније и НАТО, а борбе су трајале од априла до јуна 1999. године.
"Обележавамо сећање на њихову младост и храброст. Захваљу[...]
