За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал

Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.

Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.

Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић

Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.

Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић

Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Борба за веру, 21. 12. 2009, Предраг Р. Драгић Кијук: Христоприпадност вожда Карађорђа [из Архиве]

РТ Балкан, 13. 11. 2023, „Свијетли пример блаженог Алојзија Степинца“ у Суботици

PaleLive.com, 17. 11. 2015, Да се не заборави: Страдања у Јеловцима 1941-45. године [из Архиве]
Политика, 13. 11. 2023, Запаљена српска тробојка на споменику убијеним и киднапованим Србима [Twitter]

РТРС, 13. 11. 2023, Исмаил умјесто Десанке: Албанци траже промјену имена школе у Бујановцу

Одбор Основне школе „Десанка Максимовић“ у селу Биљача у општини Бујановац, прихватио је иницијативу предсједника Националног савјета Албанаца Невзада Љутфијуа да промијени име. Како је рекао Љутфију, „велика је увреда да се ова образовна институција зове по српској пјесникињи будући да се ради о другом по величини селу насељеном Албанцима…
ИН4С, Косово онлајн, РТС, 12. 11. 2023, По налогу француске амбасаде: Измештен споменик српским ослободиоцима на гробљу у Приштини [Фото]

Споменик српским војницима погинулим у ратовима од 1912. до 1918. у спомен-парку на приштинском православном гробљу, померен је са централног места. Уместо њега је постављена црна мермерна табла на којој на француском, српском (латиницом) и албанском пише „Француским војницима палим на Косову“, наводи РТС. У централном делу гробља, уместо споменика…