За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Борба за веру, 21. 12. 2009, Предраг Р. Драгић Кијук: Христоприпадност вожда Карађорђа [из Архиве]
На данашњи дан – Рођен Ђорђе Петровић Карађорђе (1762) Ми два века живимо ослобођени или заробљени памћењем о Ђорђу Петровићу Карaђорђу и чини се веома разложним да се управо сада, после престанка забране историјског памћења, бавимо његовим животописом. Колико сам у праву моћи ћемо да просудимо када се у ствари… РТ Балкан, 13. 11. 2023, „Свијетли пример блаженог Алојзија Степинца“ у Суботици
У беседи на рукоположењу новог суботичког бискупа, загребачки надбискуп Дражен Кутлеша говорио је о Степинцу као страдалнику за веру Свечана миса у катедрали Свете Терезе Авилске у Суботици, током које је рукоположен нови суботички бискуп Ференц Фазекаш, била је прилика за загребачког надбискупа Дражена Кутлешу да подсети на „правоверје“ Алојзија… PaleLive.com, 17. 11. 2015, Да се не заборави: Страдања у Јеловцима 1941-45. године [из Архиве]
Само у једном дану 14. новембра 1943. године, усташе су у налету бијеса и мржње према овим горштацима спалиле Јеловце готово до темеља. Побили су, поклали и спалили све оне који су се затекли у селу и село напустили кличући „великој побједи“ над голоруким народом. Ко су и одакле су… Политика, 13. 11. 2023, Запаљена српска тробојка на споменику убијеним и киднапованим Србима [Twitter]
На споменику убијеним и киднапованим Србима са територије општине Ораховац који су мучки страдали од руке албанских екстремиста, током викенда је запаљена српска тробојка. На овом месту на улазу у Велику Хочу постављено је знамење у спомен на 84 невино страдалих Срба са територије ове општине током 1998. и 1999.… РТРС, 13. 11. 2023, Исмаил умјесто Десанке: Албанци траже промјену имена школе у Бујановцу
Одбор Основне школе „Десанка Максимовић“ у селу Биљача у општини Бујановац, прихватио је иницијативу предсједника Националног савјета Албанаца Невзада Љутфијуа да промијени име. Како је рекао Љутфију, „велика је увреда да се ова образовна институција зове по српској пјесникињи будући да се ради о другом по величини селу насељеном Албанцима…
ИН4С, Косово онлајн, РТС, 12. 11. 2023, По налогу француске амбасаде: Измештен споменик српским ослободиоцима на гробљу у Приштини [Фото]
Споменик српским војницима погинулим у ратовима од 1912. до 1918. у спомен-парку на приштинском православном гробљу, померен је са централног места. Уместо њега је постављена црна мермерна табла на којој на француском, српском (латиницом) и албанском пише „Француским војницима палим на Косову“, наводи РТС. У централном делу гробља, уместо споменика…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 24.4.2016, Др Животије Ђорђевић: Око 80.000 усташа било у Титовим униформама, Хрвати су продавали ископане очи Срба!
Најстарији истраживач усташких злочина о НДХ, злогласном логору Јасеновац, Титовом игнорисању злодела, стравичном наслеђу... Знак за почетак негирања геноцида над Србима дао Фрањо Кухарић 1981.
МИ, Срби, немамо пречег посла него да попишемо своје жртве у 20 веку. Једини смо народ у Европи који овај посао није урадио. Морамо да попишемо погинуле, по имену и презимену, да обележимо сва српска стратишта на територији бивше СФРЈ, по логорима других земаља где су Срби одвођени... да утврдимо ко је све, деценијама, онемогућавао да се српске жртве знају. Овако, за "Новости", говори др Животије Ђор[...]
![РТРС, Срна, 30. 7. 2023, Сјећање на ливањске Србе убијене 1941. године [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15509-350x200-no.jpg)
РТРС, Срна, 30. 7. 2023, Сјећање на ливањске Србе убијене 1941. године [Мапа]
У капели Свете великомученице Марине у Ливну данас је на празник Огњене Марије и Новомученика ливањских страдалих од усташке руке 1941. године служена света литургија.
Сјећање на велико страдање ливањских Срба у љето 1941. године, као и на ексхумације и сахране њихових моштију данас је обиљежено у више православних храмова у Србији, речено је Срни у Удружењу "Огњена Марија Ливањска".
Литургије су служене и у Цркви Светог Марка Београду, у Саборној цркви у Новом Саду, у Цркви Светих Кирила и Методија у Сремској Митровици, у Цркви Светог Василија Острошког у Сиригу, у Цркви Силаска Светог Духа[...]
РТС, 16.11.2020, Амерички писац у Нишу спрема књигу о бомбардовању касетним бомбама
Пол Полански, амерички писац и историчар, прикупља документацију за књигу о бомбардовању Ниша касетним бомбама 1999. године. До сада су урађени интервјуи са тридесетак људи који су преживели то бомбардовање.
Шуматовачком улицом, где су падале касетне бомбе, Пол Полански, који од 2006. живи у Нишу, пролази свакога дана. На неким кућама и даље су видљиви трагови бомбардовања.
"Када видите те трагове, схватите да ниједан цивил који је био ту није могао да преживи, а трагова има у скоро свим кућама и двориштима", каже Полански.
Пол је заједно са нишком новинарком Мајом Костић снимио 27 ин[...]
![Стање ствари, 17. 6. 2019, Славиша Перић: „Савезничко“ бомбардовање Смедерева 1944. године [из Архиве] Видео](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13472-350x200-no.jpg)
Стање ствари, 17. 6. 2019, Славиша Перић: „Савезничко“ бомбардовање Смедерева 1944. године [из Архиве] Видео
У Смедереву није било немачке противваздушне одбране, те “савезници” нису претрпели никакве губитке. Поједини извештаји говоре да је око 3 тоне бомби, које нису бачене на град, откачено у повратку над Јадранским морем. Звучи познато?
Тачно пре 75 година, 11. јуна 1944. године извршено је прво од три “савезничка” бомбардовања Смедерева. По обиму уништења града и броју погинулих највеће у његовој полумиленијумској историји. Смедерево је на данашњи дан искусило дах смрти и уништења, који је већ осетио већи део градова у бившој Краљевини Југославији (Београд, Ниш, Подгорица, Славонски Брод, а к[...]
![ИН4С, 7. 6. 2023, Пивска крвава бајка: 80 година од једног од најсвирепијих злочина у Другом свјетском рату [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14475-350x200-no.jpg)
ИН4С, 7. 6. 2023, Пивска крвава бајка: 80 година од једног од најсвирепијих злочина у Другом свјетском рату [Мапа]
Најмање 522 житеља Пиве, од којих 109 дјеце, свирепо су убијени 7. јуна 1943. године. Покосили су их рафали припадника злогласне фолксдојчерске СС дивизије „Принц Еуген“ уз подршку првих комшија из Херцеговине, гатачких усташа и муслимана из злогласне Ханџар дивизије.
Дола су највеће, али не и једино стратиште у Пиви за вријеме Другог свјетског рата које свједочи о ужасним злочинима почињеним над пивском нејачи од стране озлоглашене фолксдојчерске СС дивизије „Принц Еуген“ и усташа и муслимана из гатачког среза и околине, записао је новинар Велиша Кадић.
Нема братства у Пиви које није да[...]
