За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 4. 8. 2026, Саво Штрбац: Правосудни инжињеринг као наставак „Олује“ другим средствима
Сваке године почетком августа, док Срби пале свеће за страдале и протеране у акцији „Олуја“, званични Загреб се припрема за прославу свог двоструког државног празника – Дана победе и домовинске захвалности и Дана хрватских бранитеља. Ове године, као посебан „поклон“ државним свечаностима и бранитељским удружењима, хрватско правосуђе је понудило опипљив… СРНА, 28. 7. 2026, Српска памти: Свједочење о боравку у логори Челебићи и свакодневним тортурама
Зоран Куљанин свједочио је за Меморијални центар Републике Српске о страдању његове породице у Коњицу 1992. године и боравку у логору „Челебићи“, гдје је, како се присјећа, преживљавао свакодневне тортуре. У оквиру првих свједочења забиљежених у Требињу, Куљанин је испричао да је голготу у Брадини преживио пуким стицајем околности, a…
СРНА, 28. 7. 2026, Српска памти – Чучак: У хрватским логорима сваки дан је био борба за голи живот
Мирослав Чучак из Требиња свједочио је за Меморијални центар Републике Српске о боравку у заробљеништву у хрватским логорима „Габела“, „Метковић“, „Опузен“, загребачком логору „Керестинец“ и сплитској „Лори“, гдје је током шест мјесеци 1992. године преживио највеће тротуре и гдје је, како се присјетио, сваки дан био борба за голи живот.…
АТВ БЛ, СРНА, 5. 8. 2026, Служен парастос и положени вијенци убијеним Крајишницима
У организацији Веритаса данас је на бањалучком Пердувовом гробљу служен парастос и положени вијенци код споменика Крајишницима убијеним на Динари 1995. године. Вијенац је положио директор Документационо-информационог центра Веритас Саво Штрбац, а цвијеће активисти и чланови овог центра. Девет припадника Српске војске Крајине /СВК/ прије ликвидације, претходно су заробили припадници… Покрет за одбрану Косова и Метохије, 18. 7. 2026, Митра Рељић: Чувари Завета – Витомирица
Кад је војска краља Николе 1912. ударила „Онамо, намо, за брда она / ђе небо плаво савија свод…“ и спустила се у метохијску равницу, на Лучиндан је слобода банула и у Витомирицу, селу које је по предању добило име по кнезу Витомиру. На витомиричком гробљу смештеном у центру села (биће… Политика, 5. 8. 2026, Помен и венци за жртве „Олује” у Бањалуци
Саосећамо са свим породицама страдалих у етничком чишћењу које има све карактеристике геноцида. Они су након свега нашли своје две домовине – Српску и Србију, истакао је Синиша Каран Бањалука – Дан када су 4. августа 1995. године стотине хиљада Срба из Републике Српске Крајине у колонама кренуле да спас… Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 12. 5. 2023, Служен парастос за мјештане Горњег Брезика страдале у три рата
За 86 мјештана Горњег Брезика код Брчког, страдала у три рата у 20. вијеку, данас је код спомен-обиљежја служен парастос.
Предсједник Удружења ветерана демобилисаних бораца Војске Републике Српске у Брчком Цвјетко Симић рекао је новинарима да се сваке године, на празник Светог Василија Острошког Чудотворца, окупе на овом мјесту како би одали почаст погинулима.
Предсједник Мјесног одбора Удружења ветерана у Горњем Брезику Мићо Перановић подсјетио је да је из овог мјеста у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату страдало осам људи.
Он је додао да је у Првом свјетском рату страдало пет мје[...]
Спутњик, 31. 5. 2025, Овако се бори за Србију: Пушка опаљена пре 150 година у Невесињу и данас се јасно чује
Вођа Невесињске пушке Перо Тунгуз био је јак, али низак растом. То му није сметало да се стави на чело устанака против Турака, а касније и Аустроугара. Имао је харизму вође. Кажу, кад у селу Перо крене, други одмах крену за њим. Тај горштачки ген, истрајност и доследност у борби за слободу и јединство, уједињење српског народа, пренео је на нас.
Ово нам прича Наташа Глигорић, праунука чувеног вође устанка у Херцеговини, Невесињске пушке, од кога је прошло тачно 150 година:
„Због тих идеала наша породица веома је трпела, највише мој деда Данило који је као професор у Југославији имао скоро тр[...]
![Срна, 6. 5. 2015, Служен парастос за 525 убијених Срба из Вељуна [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p1061-350x200-no.jpg)
Срна, 6. 5. 2015, Служен парастос за 525 убијених Срба из Вељуна [Мапа]
ВОЈНИЋ, 6. МАЈА /СРНА/ - У Вељуну, код Војнића, данас је служен парастос за 525 Срба из овог мјеста које су побиле усташе у периоду од 6. до 8. маја 1941. године.
„Ту је мученички страдало 525 наших вјерника, православаца, са простора Вељуна“, рекао је за Срну јереј Жељко Видаковић, парох Коларићко-војнићке и вељунске парохије, који је служио парастос.
Он је нагласио да су кости побијених Срба након масакра скупљене и сахрањене код споменика на Вељуну.
„Сваке године на Ђурђевдан служимо парастос и обиљежавамо успомену на њихово страдање и, ако Бог да, то ће тако бити и убудуће. Нажалост, на[...]
НСПМ, Глас Српске, РТС, СРНА, 18-19. 8. 2024, Свечано обиљежавање 110 година од Церске битке и Церски марш - На данашњи дан
На „Церском маршу“, ходочашћу од Шапца до споменика церским јунацима у Текеришу, ове године учествује 1.400 људи из Србије, Републике Српске и дијаспоре.
Учесници марша на пут од 35 километара кренули су јутрос у 7.00 часова из Шапца, а на плато код спомен-костурнице церским ратницима, гдје се данас обиљежава 110 година од Церске битке, требало би да стигну до 16.00 часова.
Код спомен-костурнице за учеснике марша биће организован свечани дочек, након чега ће уследити парастос церским јунацима, час историје и богат културно-умјетнички програм.
Поводом 110 година од Церске битке у 14.00 часов[...]
Глас Српске, 1. 5. 2025, Годишњица акције ’Бљесак‘: Село Медари нестало у 30 минута
ОКУЧАНИ - Акција Хрватске војске и МУП-а Хрватске под називом “Бљесак” на подручје Западне Славоније, које је било под заштитом снага УН изведена је прије 30 година, 1. и 2. маја 1995. године .
Током операције убијани су српски цивили, нападнуте су избјегличке колоне, а након операције на подручју тадашњег УН сектора Запад остаће 2.000 до 3.000 Срба, што значи да је подручје напустило готово цјелокупно српско становништво.
Предсједник Документационо-информационог центра ’Веритас‘ Саво Штрбац изјавио је да је хрватска војна злочиначка акција „Бљесак“ представљала завршно етничко чишћење Срба [...]
