За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Српске новине, 12. 7. 2014, Ратко Лековић: Немци стрељали лекара Горске гарде [из Архиве]
За опстанак, функционисање и развој гериле неопходно је потребно постојање широке мреже подршке. У таквој мрежи веома важну улогу имају и лекари. Такав је, наравно, случај и са југословенском, односно српском герилом у Другом светском рату. Ратовање са великим бројем непријатеља (спољашњих и унутрашњих) било је скопчано са огромним жртвама,… Искра, 22. 4. 2026, Радомир Павловић: Факовићи 1942-1992.
Данас је Удружење „Мост“ са Српском православном црквом (Парохија Факовићи и Кравица) уз присуство професора и ученика из СШЦ Сребреница одржало парастос за све убијене Србе у априлу 1942. године и историјски час који су држали професори историје Стефан Милосављевић и Милош Ковачевић. Први масовни покољ српског становништва Сребреничког среза… Политика, 5. 5. 2026, Саво Штрбац: Култура сећања и(ли) памћења
„Желим да те нешто замолим. Из неког разлога у флоскулу је ушло Сећање на Јасеновац, Сећање на Геноцид. (Нисам тебе чула), али те молим када ти буде уз реч нека то буде Памћење. Јер када Памтимо, не постоји начин да заборављамо, када се само Сећамо, онда се и ПриСећамо, ДоСећамо,… СРНА, 8. 5. 2026, У Гређанима служен парастос за Србе убијене у два рата
У Цркви Свете Петке у Гређанима код Окучана у западној Славонији данас је служен парастос за Србе из овог села које су усташе убиле током Другог свјетског рата, као и оне које су убили хрватски војници у рату од 1991. до 1995. године. Након парастоса код споменика у центру села… Политика, 30. 4. 2026, Српска православна црква: Обележено 280 година постојања храма Светог Јована Крститеља
Тровековни сведок силе Васкрсења Господњег У храму Светог Јована Крститеља у Крижу, надомак Иванић-Града, 25. априла служена је света архијерејска литургија коју је предводио владика буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске. Владики су саслуживали протојереј Далибор Петковић, парох ступовачки, јереј Драган Топић, парох нарћански, и Стефан Максимовић, парох… Политика,Index.hr, 5. 5. 20256, Опасна шпанско-хрватска веза: Повампирени неонацисти на гробу Лубурића [Инстаграм, Видео]
Шпанска полиција у цивилу дискретно пратила скуп како би спречила инциденте Видео снимак са комеморације на гробу усташког ратног злочинца и команданта концентрационог логора Јасеновац Вјекослава Лубурића, коју су одржали припадници шпанске неонацистичке организације Núcleo Nacional, шири се друштвеним мрежама последњих дана. На снимку се види неколико чланова Националног језгра… Не заборављамо – Памтимо
![РТС, 2. 2. 2025, Пребиловци, тамо и камен има ожиљак [Видео, Youtube премијера]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p25445-350x200-no.jpg)
РТС, 2. 2. 2025, Пребиловци, тамо и камен има ожиљак [Видео, Youtube премијера]
Филм о злочину, вољи за животом, достојанству, памћењу. О опомени и спознаји.
Знате ли за село у Херцеговини, где свака кућа, сваки камен и сваки човек имају ожиљак? За село у којем је два пута заустављан живот, а оно изнова оживљавало? Где су једном убијени, опет убијани? Где, упркос свему, живот и даље говори? Знате ли како је у селу Пребиловци дошло до преображаја од мржње до љубави? Како је из смрти настао живот? Како је добро победило зло?
Ово су само нека од питања на које одговоре нуди најгледанији филм приказан на 69. Мартовском фестивалу.
Филм, реализован у продукцији Радио-тел[...]
РТ Балкан, 25. 4. 2025, „Кад је рат враћен у Европу“: Без равноправности у свету нема ни опстанка
Историјска чињеница је да је америчка влада Била Клинтона 24. марта 1999. агресијом на СРЈ вратила рат у Европу, поручио је некадашњни министар спољних послова Живадин Јовановић
Зборник радова "Кад је рат враћен у Европу", са Међународне конференције одржане у марту 2024. године, који садржи више од 80 излагања домаћих и страних аутора, научника, мировних и политичких активиста, војних стручњака, представљен је данас у Дому војске.
Зборник је спој анализа и погледа на илегалну НАТО агресију извршену 1999. године против Србије, односно СРЈ, а представља и незаобилазни извор чињеница од зн[...]
Вечерње новости, 31. 7-1. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: ДЕВОЈКА ПОД ИМЕНОМ МИЛУН ПОСТАЈЕ БОМБАШ: У ратни списак уписана је као Милун Раденка Савић, добровољац из села Копривнице
На данашњи дан 1973. преминула је Милунка Савић. Хероина балканских и Првог светског рата, најодликованија жена у историји ратовања, једина жена (на свету) одликована француским Ратним крстом са златном палмом, уз две Легије части; британским Орденом светог Михаила и св. Ђорђа (витешког реда), руским одликовањем св. Ђорђа за војничке заслуге, и наравно, медаљом Обилића, две Карађођеве звезде с мачевима,.. Уз своју кћи, отхранила је још три усвојене девојчице, одшколовала тридесет двоје деце из завичајног Старог Раса, из Рашке, Јошаничке Бање и Каменице... Талентована ратница, храбар бомбаш, ни[...]
ИН4С, 31. 1. 2024, Драган Р. Млађеновић: Спрем’те се четници – силна ће борба да буде
О ослобођењу Јужне Србије (данас Северна Македонија) Јован Цвијић је писао: „Кад бисмо ми те земље ратом и крвљу заузели, нико од нас не би сматрао да смо их освојили, већ само повратили од Турака, ослободили од најгорих насиља области за које је најјаче везана српска свест и српско осећање“.
У књизи „Српска револуционарна организација – комитско четовање у Старој Србији и Македонији 1903–1912“ (Београд, 1998) српски национални радник Стеван Симић (Кратово, 1882 – Скопље, 1962), излаже сажету историју првих четничких акција у борби за ослобођење и заштиту Старе и Јужне Србије од турског, буга[...]
![Вести, 8.1.2018, У походе манастиру из 13. века: Рожањ, усамљена светиња [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p10345-350x200-no.jpg)
Вести, 8.1.2018, У походе манастиру из 13. века: Рожањ, усамљена светиња [Видео]
Да којим случајем свештеник из Обудовца, протојереј-ставрофор Зоран Илић одлучи да промени занимање, без сумње би био професионални рели возач. Од магистралног пута Тузла-Лопаре, ка врху Мајевице, води десетак километара потпуно изрованог, на многим местима и сасвим урушеног пута ка једном од најстаријих манастира у Босни, Рожњу, а отац Зоран ту раздаљину прелази познајући сваку рупу или процеп.
Мада је реч о здању из 13. века које је недавно обновљено, манастир Рожањ је и даље празан. Не само што до њега нема пута, већ ни неког ко би о њему стално бринуо.
Свештеник из Обудовца и његов и[...]
