За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Искра, 14. 5. 2026, Владимир Умељић: Слобода мишљења и говора
Роза Луксембург, једна од последњих хуманисткиња раног комунизма, пре него што се тај поглед на свет претворио у дословце антихуману диктатуру, рекла је једном: „Слобода је слобода других“. Како то изгледа у актуелној српској свакодневици? Један актуелан пример: „Посланици из посланичке групе Покрет слободних грађана – Странка демократске акције Санџака… Политика, 7. 5. 2026, Призренски Ђурђевдан, нека нова стварност
Радост празника у храму Светог Ђорђа од којег су после Погрома 2004. године остале само зидине има посебан значај у дану страдања нестала је интима призренских Срба Ђурђевдан, слава Призрена, саборног храма у центру овог града и крсна слава митрополита рашко-призренског Теодосија, обележили су јуче низом догађаја. Викарни епископ моравички… РТ Балкан, 6. 5. 2026, Земља‘ безакоња: Има ли силе која од албанског терора може спасти Србе на Космету
Препуштени смо сами себи – нема хапшења, нема пресуда за нападе на Србе. Албанци су се протеклих година посебно осилили, сада не презају више ни од чега, прича за РТ Балкан Србин из једног од гета јужно од Ибра Случај Мирослава Гуџића, Србина из Добротина који је прекјуче пребијен у… РТРС, 13. 5. 2026, Cлужен парастос и обиљежено 85 година од усташког покоља Срба у Глини
На Спомен-костурници на Православном гробљу у Глини у Хрватској данас је служен парастос и обиљежено 85 година од страшног злочина и усташког покоља више од 2.000 Срба Кордуна и Баније у мају и августу 1941. године. Директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону при Министарству спољњих послова… РТ Балкан, 27. 4. 2026, Самице, огуљотине од ’лисица‘, батине, иживљавање: Како живе Срби заточени у Куртијевим затворима
Нема прецизних података колико је Срба по тзв. косовским затворима, ухапшених и осуђених због „ратних злочина“, „угрожавања уставног поретка тзв. Косова“, „ширења националне мржње“ Душан Максимовић, Србин из Северне Митровице који је пре који дан у суду у Приштини у случају Бањска осуђен на 30 година затвора због „тероризма“, а… Српске новине, 13. 6. 2014, Ратко Лековић: Скривена документа Гестапоа о четницима – Градимир Бранковић [из Архиве]
Сећање на једног јунака „Капетан Градимир Бранковић до краја је издражао сурову нацистичку тортуру, а да ништа и никог није одао. Од Бранковића се нису могле сазнати појединости…“ – СС капетан Милер из Анти ДМ одсека Гестапоа У редовима четника ђенерала Драже борило се на хиљаде официра, од… Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 25. 3. 2019, Грајф: Страдање у Јасеновцу не смије бити минимализовано
БИЈЕЉИНА, 25. МАРТА /СРНА/ - Књига "Јасеновац - Аушвиц Балкана" представља студију о злу човјечанства и страдању невиних људи у ова два стравична логора што не смије бити заборављено нити минимализовано, рекао је аутор овог научноистраживачког дјела Гидеон Грајф.
Грајф, који је главни истраживач Института за Холокауст "Шем Олам", рекао је да је у Јасеновцу у Другом свјетском рату убијено 700.000 Срба, Јавреја и Рома, те да вјерује да је тај број и много већи.
"На основу даљих истраживања, неких надгробних споменика и гробних мјеста која смо успјели да нађемо кроз сва истраживања, вјерује[...]
Вечерње новости, Бета, 23.4.2018, АГРЕСИЈА НАТО Сећање на 16 убијених радника РТС-а
Пошту страдалима пре 19 година код споменика "Зашто?" одали су представници РТС-а, државних органа и породице погинулих
БЕОГРАД - Тачно у 2.06 ноћас навршило се 19 година од убиства 16 радника Радио-телевизије Србије (РТС) у НАТО бомбардовању зграде у Абердаревој улици, а пошту страдалим код споменика "Зашто?" одали су представници РТС-а, државних органа и породице погинулих.
После минута ћутања, у име РТС-а венце су положили и запалили свеће генерални директор РТС-а Драган Бујошевић и председник Управног одбора РТС-а Владимир Вулетић, као и породице убијених радника, навод[...]
ДИЦ Веритас, СРНА, 11.12.2015, Навршавају се 24 године од убиства Срба у Паулин Двору
БЕОГРАД, 11. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - На данашњи дан навршавају се 24 године од злочина у селу Паулин Двор код Осијека, гдје су припадници Хрватске војске убили 18 цивила, од којих 17 Срба и једног Мађара, просјечне старости 64 године, али до сада нико за овај злочин није одговарао по командној одговорности, нити за прикривање, организовање и премјештање лешева жртава.
Међу убијенима је било осам жена и четири брачна пара, а само из породице Катић убијени су 82-годишњи Митар и његова два сина Милан и Петар, снаха Босиљка и рођака Драгиња - саопштио је Документационо-информативни центар "Веритас".
[...]
![РТРС, 25. 6. 2023, Обиљежено 80 година од великог злочина код Гацка [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14752-350x200-no.jpg)
РТРС, 25. 6. 2023, Обиљежено 80 година од великог злочина код Гацка [Мапа]
У селу Љесков дуб код Гацка обиљежено је 80 година од великог злочина који се догодио 29. јуна 1943. године.
Тог дана су усташе и Нијемци опколили село и на свиреп начин убили 183 жртве, међу којима је било више од 82 дјеце млађе од 12 година.
Убијено је 165 мјештана као и људи из околине који су се затекли у селу Љесков Дуб тог кобног дана. Око стотину жртава је затворено у двије куће и запаљено, а остали су стријељани и убијани пред својим домовима.
У спомен храму свих Светих мученика српских свету архијерејску литургију служио је епископ захумско-хервеговачки и приморски Димитрије,[...]
ИН4С, 1. 2. 2024, Саша Недељковић: Соколско друштво Дрниш
После ослобођења и уједињења 1918. основана је за северну Далмацију жупа Шибеник. После одласка Италијана сазвана је оснивачка скупштина жупе. На скупштини су присуствовали изасланици друштава Шибеник, Водице, Бетина, Скрадин, Дубрава и Муртер. Жупа је 1922. имала 13 друштава са 754 члана. Трећи слет одржан је 1922. Четврти жупски слет одржан је у Дрнишу 1923. Пети слет у Шибенику 1924. Жупа је 1925. добила назив Соколска жупа Шибенско-Задарска.
Имала је 1925. 15 друштава са 1251 чланом, 174 чланице, 176 нараштајаца, 129 нараштајки, 208 мушке и 96 женске деце. Шести жупски слет одржан је у Пр[...]
