За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Katera.news, СРНА, 7. 7. 2025, Напад на Ратковиће код Сребренице уз повике Алаху Екбер – Милена Станојевић свједочи
Милена Станојевић из Ратковића код Сребренице, једна је од ријетких који су преживјели звјерски напад муслиманских снага на ово српско село крајем јуна прије 33 године, свједочи за Срну да су јој на кућном прагу муслимани убили мужа Станоја, а оца Обрена Богићевића заклали пред кућом. Станојевићева прича да је… РТ Балкан, 13. 7. 2025, СПЦ молитвено слави Свету децу мученике страдале у НДХ: Православља изданци, у телу анђели
Кроз дечији логор Јастребарско, у периоду од 11. јула 1942. до 26. август 1942. године према неким документима прошло је 3.336 махом српске деце. За непуних месец и по дана у овом логору „званично“ је уморено 768 деце Света деца – мученици јастребарски и сисачки, жртве геноцида над српским народом… РТ Балкан, 11. 7. 2025, Зоран Шапоњић: И Србе су убијали, зар не: Зашто Запад не жели да види хиљаде српских жртава Братунца и Сребренице
Мајке Сребренице данас ће поново у Поточарима своје мртве жалити окружене пажњом половине света, мајке Залазја, Бјеловца и Кравице, Ратковића и Јежештице саме као и до сада Из центра Братунца, са велике раскрснице са које пут право води ка Поточарима и преко које ће овог јутра проћи бројни ескорти са… РТ Балкан, 6. 7. 2025, Исповест српског дечака који је преживео логор у Сребреници: Поново сам учио да читам и пишем
Брани Вучетићу из села крај Братунца погинула је мајка када је имао девет година, а ускоро су му муслимани убили оца и 17-годишњег брата, а њега ранили и одвели у логор у којем је провео 56 дана. Тих дана нерадо се сећа, али Брано је у разговору за РТ Балкан… Институт за истраживање српских страдања у 20. веку, НСПМ, 21. 4. 2008, Слободан Дурмановић: Случај Насера Орића – нови прилози [из Архиве]
Случајно или не, али некако баш пред првоаприлску расправу пред Апелационим већем Хашког суда у предмету Насера Орића, појавило се писано сведочанство које открива неке до сада непознате детаље о улози ратног господара живота и смрти у Сребреници. Творац тог сведочанства је Ибран Мустафић, посланик СДА у Скупштини БиХ конституисаној… РТРС, Срна, 6. 7. 2025, Милановић: Заклали ми мајку која је вјеровала у добро у људима [Мапа]
Нинослав Милановић, најмлађи од троје дјеце Радивојке Милановић коју су муслимански војници свирепо заклали у сребреничком селу Залазје на Петровдан прије 33 године, изјавио је да је једини гријех његове мајке био то што до свог земаљског краја није дијелила људе по имену и вјери, него је као медицинска… Не заборављамо – Памтимо
Где ти убију деду и оца тешко је децу подизати
Милена МАРКОВИЋ | 23. јун 2015. 21:30 | Вечерње новости
Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају злочине под командом Насера Орића (5): Залазје два пута је затирано: у Другом светском и у последњем рату. Ни после толико година наше жртве не примећују
Овде, где ти убију деду и оца, не смеш да чекаш да ти се дете роди: где ти два пута спаљују кућу, тешко је нову да придигнеш. Зато је све ово пусто.
Залазје, потомци Драгичевића, породице уписане у жртве и Другог и последњег рата дошли су да покосе око споменика. Припреме белеге за предстојеће дане. Дане сећања на српске жртве.
Звижде кос[...]
РТРС, Срна, 25.7.2018, У Вашингтону од данас вишедневна прослава Дана молитве за Србију
Српска православна црква у Америци огранизује од данас у Вашингтону вишедневну прославу стотину година од прокламације америчког предсједника Вудро Вилсона о проглашењу "Дана молитве за Србију", пробоја Солунског фронта и завршетка Првог свјетског рата.
Према програму, прослава почиње данас отварањем сесије Конгреса САД молитвом владике источноамеричког Иринеја, под чијим духовним покровитељством ће бити и одржана прослава ових значајних догађаја.
У поподневним часовима биће уприличен пријем у просторијама Конгреса у организацији Српског кокуса у Конгресу САД, Амбасаде Србије у Вашингтон[...]
![Општина Gacko-rs.info, 4. 4. 2024, Обиљежена годишњица од комунистичког злочина у гатачком селу Добреља [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19821-350x200-no.jpg)
Општина Gacko-rs.info, 4. 4. 2024, Обиљежена годишњица од комунистичког злочина у гатачком селу Добреља [Мапа]
У гатачком селу Добреља, данас се навршавају 82 године од комунистичког злочина. Тим поводом, у цркви Светог Николе служен је помен за тридесет девет мјештана, стараца, дјеце и жена, које су убили припадници Првог партизанског херцеговачко-црногорског ударног батаљона.
Крв мученика је увијек била сјеме за нове хришћане, рекао је свештеник Саша Којовић, који је подсјетио на страшне злочине који су се дешавали. У свом обраћању потомцима, али и свима који су дошли да одају почаст настрадалим жртвама, додао је да је боље да будемо они који имају вјеру а страдају, него да будемо на страни оних к[...]
Искра, ИН4С, 6. 6. 2023, Милош Ковић: Крајина као симбол и суштина историје српског народа
Постоји једна реч коју, због нашег духовног здравља, ваља упорно и стално понављати. Потребно је да је изнова изговоримо управо данас и нарочито овде, у древном Крушедолу, на падинама Фрушке горе, нове, српске Свете Горе, у Срему, уточишту српских прогнаника, од Светих Бранковића до данашњег дана. Та реч је – Крајина.
ри томе, не мислим само на аустријску Војну крајину, историјску појаву која има свој почетак и крај у добу од 16. до 19. века. Није овде реч ни само о Босанској крајини, као некадашњем делу древне турске границе. Када кажемо „Крајина“, потребно је да се сетимо вековних сеоба, из[...]
Погледи, 20. 1. 2023, „Олуја“ – повратак српске кинематографије
Истицање малих/великих појединачних подвига, чак и у једном поразу таквих размера, је оно што даје посебан тон ”Олуји”. Не, наравно, посебан у односу на светске кинематографије, код којих је то уобичајено. Већ у односу на стазе утабаване у кинематографије Југославије и Србије од 1945. године
Филм ”Олуја”, сценаристе и режисера Милоша Радуновића, прави велики корак ка обнови српске кинематографије. Утемељена филмом ”Живот и дело бесмртног вожда Карађорђа” Чича Илије Станојевића, из 1911. године, кинематографија нам је, као и много тога, одузета 1945. Тада смо уместо српског добили комунистич[...]
