За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 23. 7. 2024, Српска памти: Сјећање на страшно страдање јабучких Срба – 32 године тишине и туге [Мапа]
Све је мање преживјелих свједока злочина у фочанској Јабуци у којем је муслиманска војска 23. јула 1992. године свирепо убила 43 мјештанина српске националности, а као да се чека да поумиру и сви извршиоци да се не би имало коме судити, поручили су преживјели Јабучани који су се данас окупили…
РТ Балкан, Глас Српске, 23. 7. 2024, Старо Грацко на Косову и Метохији: Злочин над српским жетеоцима никада није расветљен – На данашњи дан
Специјално тужилаштво у Приштини, у координацији са Еулексом, 2017. године обуставило је истрагу због недостатка доказа и тако је, на крају, стављена срамна тачка на овај случај На данашњи дан, 23. јула 1999. године, 41. дан по доласку снага Кфора на Косово и Метохију чији је главни задатак требало да… Светигора, 23. 7. 2024, Упокојио се Патријарх српски Варнава (Росић) – свештеноисповједник и свештеномученик – На данашњи дан
Патријарх Варнава (световно: Петар Росић) рођен је у Пљевљима (Стара Херцеговина – данашња Црна Гора) 29. августа/10. септембра 1880. године од оца Ђорђа и мајке Крсмане, рођене Пејатовић. Крштен је у цркви Манастира Света Тројица. Основну школу завршио је у Пљевљима, а богословско-учитељску у Призрену 1899. године. Након шест година…
Вечерње новости, 22. 7. 2024, Пребиловци: Стална поставка изложбе поводом 83 године од масакра Срба у Пребиловцима [Мапа]
Поводом обележавања 83-годишњице једног од најсвирепијих злочина почињених над српским народом у Другом светском рату, Музеј жртава геноцида приређује сталну изложбену поставку „Пребиловци 1941″, која ће бити отворена у Дому културе Свети краљ Милутин 5. августа. Поставку ће отворити министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић, а аутори су историчари Јасмина…
ИН4С, 21. 7. 2024, Андрић се због Степинца и геноцида у Јасеновцу одрекао римокатоличке вере
Са промоције у Херцег Новом књиге „Тајна испод мртве мачке“ Предрага Савића, члана Правног савјета ИН4С У „Тајни испод мртве мачке“, делу Предрага Савића које говори о потрази за изгубљеним романима Иве Андрића о звонима и Србима римокатолицима, доминира лепота српског језика која је проткана безбројним прецизним историјским подацима, обрађеним…
СРНА, 20. 7. 2024, Српска памти: Обиљежене 32 године од злочина над српским цивилима у Горњим Магашићима [Мапа]
У Горњим Магашићима код Братунца данас су обиљежене 32 године од када су муслиманске снаге из Сребренице упале у ово село и убиле осам српских цивила од којих је најмлађа жртва била седамнаестогодишња трудница. Код спомен-обиљежја у Горњим Магашићима служен је парастос за страдале, а преживјели мјештани, потомци и сродници…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 13.5.2015, Антић: Пресуда Дражи Михаиловићу писана после стрељања
Оспорена одлука број 1/46 од 15. јула 1946. године којом је ђенерал Драгољуб Михаиловић осуђен на смрт, уз трајни губитак политичких и појединих грађанских права и конфискацију целокупне имовине, донета је из политичких и идеолошких разлога, оценио је јуче износећи завршну реч Оливер Антић, пуномоћник предлагача рехабилитације команданта Југословенске војске у отаџбини. Он је навео и да у процесу нису поштована основна људска права, нарочито право на одбрану и правично суђење, да одбрана и окривљени нису имали право жалбе на пресуду, нити могућност да изврше увид у писмене доказе на које се по[...]
РТРС, 30.7.2016, Београд: Служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у НДХ
У Цркви светог Марка у Београду први пут је служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској.
Одржавање парастоса иницирало је Удружење Срба из Хрватске, уз подсјећање да је од формирања НДХ њен државни програм био да буде етнички чиста, а усташе су у бројним злочинима Србе убијали на најмонструознији начин.
Богдан Почуча пуким случајем је, као осмогодишњак, преживио усташки покољ у селу Дивосело у Лици. Почетком августа 1941. године у усташким злочинима страдало је 27 његових најближих рођака, за чије гробове ни данас не зна.
„Кад су усташе напал[...]
![СРНА, 2. 7. 2022, Служен парастос јадовничким жртвама [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12421-350x200-no.jpg)
СРНА, 2. 7. 2022, Служен парастос јадовничким жртвама [Мапа]
ЈАДОВНО - Код Шаранове јаме на Велебиту данас је служен парастос јадовничким жртвама поводом обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941. године када је у том комплексу логора за вријеме Независне Државе Хрватске /НДХ/ на најсвирепији начин убијено више од 40.000 углавном Срба и Јевреја.
Парастосу, који су служили свештеници Епрахије горњокарловачке, присуствовали су представници Удружења "Јадовно 1941", потомци и поштоваоци жртава са подручја Републике Српске, Србије и региона, те почасни предсједник ПДП-а Младен Иванић.
Након краћих обраћања, учесници молитвеног окупљања посјетиће мјесто [...]
РТРС, СРНА, 23. 4. 2023, Обиљежена 31. годишњица од страдања Срба у Чардаку код Дервенте
Поменом и полагањем вијенаца у Спомен-комплексу у насељу Чардак у Дервенти обиљежена je 31. година од страдања 37 Срба.
На Мали Васкрс 1992. године на кућном прагу убили су их припадници Хрватског вијећа одбране и паравојних хрватско-муслиманских формација, а тијела 19 убијених пронађена су у масовној гробници. У Чардаку нису били поштеђени ни жене, ни дјеца, ни старци.
У масовној гробници пронађено је и тијело Игњатије Марића. Његова супруга Душанка остала је са троје дјеце и данас се пита зашто је убијен.
- Супруг је остао да чува огњиште. Страдао је невин, нисмо то очекивали да ће [...]
![Младен Станчић: Плоча уместо костурнице [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p1939-350x200-no.jpg)
Младен Станчић: Плоча уместо костурнице [Мапа]
Вечерње новости | 19. јун 2015. Обележје погинулим српским војницима у боју на Брегалници у Другом балканском рату 1913.
ЗАТРТИ трагови споменика српским војницима погинулим у боју на Брегалници у Другом балканском рату, макар делимично и симболично, биће означени 29. јуна ове године, за када је најављено откривање обележја на брду Каленица надомак Штипа, на истоку Македоније, испред остатака давно порушене Спомен-костурнице.
На спомен-плочи, на македонском и српском језику биће исписан текст: "На овом месту 1928. године изграђена је Спомен-костурница у којој су смештени посмртни остаци 6.[...]
