За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 18. 1. 2025, Боривоје Милошевић: Петар Кочић је три ријечи увијек писао великим словом
На споменику Петру Кочићу, који краси центар Бањалуке, исклесане су ријечи које представљају Кочићев животни мото: „Kо искрено и страсно љуби Истину, Слободу и Отаџбину, слободан је и неустрашив као Бог, а презрен и гладан као пас“. Истина, слобода и отаџбина биле су за Кочића највиши идеали за које се…
АТВБЛ, Срна, 21. 1. 2025, Игуман Лука: Почупани су крстови и оскрнављено српско, а не бошњачко гробље [ФБ, Мапа]
Игуман манастира Карно код Сребренице Лука Бабић рекао је Срни да су у мјесту Краљева вода оскрнављени српски, не бошњачки гробови како то наводе федерални медији, а циљ је да отму то српско гробље. „То је још једно понављање бошњачких лажи и оптужби на мој и рачун манастира Карно… Они… Катера, СРНА, 21. 1. 2025, Сутра 32 године од некажњеног злочина над Србима у хрватској акцији ’Масленица‘
Сутра се навршавају 32 година од још увијек некажњене агресије хрватских оружаних снага „Масленица“ из 1993. године, на подручје под заштитом УН и убиства 345 Срба међу којима су биле 34 жене просјечне старости 57 година. Информационо-документациони центар „Веритас“ наводи да су 22. јануара 1993. године Хрватске оружане снаге извршиле…
Политика, 9. 1. 2025, Саво Штрбац: Ово мало крајишке душе
Позвао сам Срђана у канцеларију ’Веритаса’, која се налази на свега неколико минута хода од места где смо се срели. Успут ми је испричао причу коју желим да за ове божићне благдане поделим с нашим читаоцима На путу до канцеларије „Веритаса” застадох на Тргу републике посматрајући споменик кнезу Михаилу… Јадовно41, Србско царство blogspot.com, 3. 2. 2018, Јован Хаџи-Васиљевић: Бугарска зверства у Врању и околини 1915-1918. [из Архиве]
У погледу бугарских зверстава у Врању и околини, Сурдулица држи прво место. По томе је она и доведена у везу са удаљеним србским областима. У њој су Бугари убијали Србе из целога Србства. То ће се видети из овога краткога помена знаних жртава у Сурдулици. А највише су Бугари побили… Политика, 12. 1. 2025, Чувар сећања у нишкој алеји заборављених [Мапа]
Мирослав Величковић пронашао и уредио око 400 гробова јунака из Великог рата Камена обележја које је истражио и пописао на старом градском вечном почивалишту, подигнута су у част неких од легендарних 1300 каплара, 25 носилаца Карађорђеве звезде са мачевима, 40 одликованих Орденом Белог орла, 57 носилаца Албанске споменице, 35 јунака…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 25.1.2016, Двадесет година од затварања злогласног логора за Србе
Према свједочењу бивших заточеника, "Силос" је имао све елементе злогласног логора из Другог свјетског рата Аушвиц. У "Силосу" је било заточено 600 српских цивила, од чега су 24 умрла од посљедица физичког злостављања, пребијања, тортура и мучења глађу...
САРАЈЕВО, 25. ЈАНУАРА /СРНА/ - Концентрациони логор "Силос" у Тарчину код Сарајева, у којем је било заточено више од 600 српских цивила, од којих су 24 умрла због посљедица физичког злостављања, пребијања, тортуре и мучења глађу, затворен је прије 20 година, 27. јануара 1996. године.
"Силос", као концентрациони логор за Србе, којим је у[...]
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, 22. 9. 2024, Обележена 108. годишњица од Битке на Кајмакчалану
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић предводио је државну церемонију одавања почасти и полагања венаца поводом обележавања 108. годишњице од Битке на Кајмакчалану.
„Путниче, стани! Овде леже они! Гомиле ове прах краљева крију. С капом у руци њима се поклони, И редом тако ижљуби их свију!
Овако је Алекса Шантић певао нашим јунацима са Кајмакчалана јер је добро знао да је сваки од њих био краљ Леонида срца лављега, краљ којег не чини круна на глави јер му је надмоћна сила увек може скинути као што га може протерати из земље. Али му никада не може из срца[...]
РТРС, Глас Српске, СРНА, 15. 4. 2024, Иванишевић: Чињеницама напасти фалсификат у Генералној скупштини
Представник Србије пред Генералном скупштином УН, када се тамо буде расправљало о резолуцији о Сребреници, не треба да износи никакву одбрану већ само чињеничну истину, нити да пристане на формулацију да се тамо десио "мега злочин" над Бошњацима, јер је све брутална лаж, рекао је Срни директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић.
Иванишевић је истакао да су Срби, не чинећи довољно на презентацији српских страдања на том подручју, дозволили да догађај у Сребреници из јула 1995. године буде брутално фалсификован и пун неистина и лажи.
- Направљен је к[...]
![РТРС, Срна, 30. 7. 2023, Сјећање на ливањске Србе убијене 1941. године [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15509-350x200-no.jpg)
РТРС, Срна, 30. 7. 2023, Сјећање на ливањске Србе убијене 1941. године [Мапа]
У капели Свете великомученице Марине у Ливну данас је на празник Огњене Марије и Новомученика ливањских страдалих од усташке руке 1941. године служена света литургија.
Сјећање на велико страдање ливањских Срба у љето 1941. године, као и на ексхумације и сахране њихових моштију данас је обиљежено у више православних храмова у Србији, речено је Срни у Удружењу "Огњена Марија Ливањска".
Литургије су служене и у Цркви Светог Марка Београду, у Саборној цркви у Новом Саду, у Цркви Светих Кирила и Методија у Сремској Митровици, у Цркви Светог Василија Острошког у Сиригу, у Цркви Силаска Светог Духа[...]
![СРНА, 30. 8. 2024, Смолућа: Сјећање на јунаке и спас 7.500 Срба из непријатељаког обруча [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21912-350x200-no.jpg)
СРНА, 30. 8. 2024, Смолућа: Сјећање на јунаке и спас 7.500 Срба из непријатељаког обруча [Мапа]
Молитвом, сузама и сјећањем на јунаке који су пробојем спасили 7.500 људи из српских села Смолућа, Тиња и Потпећ из тромјесечног непријатељског обруча муслиманско-хрватских снага у Бијељини је данас обиљежено 32 године од херојске операције Војске Републике Српске "Смолућа".
Вера Јовић је у мржњом окованој Смолући изгубила оца и брата, а њене њежне ријечи и јецаји преточени у писмо које је прочитано на скупу, упућене су у име свих 150 мртвих у опустошеном завичају гдје само још туга живи.
"Смолућа је мјесто гдје се водила битка за 7.500 људских живота, мјесто на коме смо дотакли смртно и[...]
