За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИН4С, 18. 3. 2023, Говор Владике Николаја Велимировића (1880-1956) у катедрали Светог Павла у Лондону, на Видовдан 1916. (67 година од упокојења) Видео
Свети Николај Велимировић је на Видовдан, у катедрали Светог Павла у Лондону, 1916. године одржао говор за памћење. „Господо и пријатељи! Дошао сaм из Србије, из eвропске поноћи. Тамо нигде ни зрачка светлости. Сва је светлост побегла са земље на небо и једино нам одозго светли. Па ипак, ми…
СРНА, 17. 3. 2023, Котор Варош: Представљена књига о страдању народа Козаре
КОТОР ВАРОШ, 17. МАРТА /СРНА/ – У порти Храма Рођења Пресвете Богородице у Котор Варошу вечерас је промовисан зборник „Кад прошлост проговори: Козара 1942-2022″ који садржи стручне радове историчара и публициста из Републике Српске, Србије и Хрватске, те бројне фотографије и документе о страдању народа Козаре у Другом свјетском рату.…
Политика, 17. 3. 2023, Ми смо добре комшије, али не и браћа
У листу „Политика” 12. марта је објављен текст „Ми смо добре комшије”, који се бави историјатом добрих односа између Србије и Турске. Примери наведени у тексту су тачни и добро је подсетити их се. Међутим, није згорег да се присетимо објективније слике односа између Србије и Турске. Вазалство, које се…
РТ Балкан, 17. 3. 2023, Зоран Шапоњић: Годишњица погрома Срба на Косову: Кад су горели људи, иконе и цркве
У погрому над Србима, 17. и 18. марта 2004. године из својих кућа прогнано је најмање 4.000 Срба, 28 људи је убијено, 35 православних манастира и цркава је спаљено, уништено, оскрнављено, запаљено је и уништено близу 1.000 српских кућа Кад се 18. марта увече, с оне стране Ибра извио црни…
РТРС, Срна, 17. 3. 2023, Штрбац: Конференција о Степинцу почетак предизборне кампање ХДЗ-а
Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац изјавио је Срни, поводом конференције о контроверзном римокатоличком надбискупу Алојзију Степинцу, “Блажени Алојзије Степинац – свједочанство вјере, истрајности и наде”, у Европском парламенту 21. марта, да је идућа година у Хрватској изборна, а ова конференција практично почетак кампање ХДЗ-а. Штрбац је као посебно интересантно…
РТ Војводина, 17. 3. 2023, Деветнаеста годишњица великог погрома над Србима на Косову и Метохији
Пре деветнаест година, 17, 18. и 19. марта 2004. године, над Србима Косова и Метохије догодио се погром. Био је то други велики погром који су косовски Албанци починили над Србима Косова и Метохије, по агресији НАТО-а на Србију, односно СРЈ 1999. Током јуна 1999. године изгнано је приближно четврт…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 29.9.2013, Девет Вајагића као девет Југовића
Велики хероји Првог светског рата Лука (1877-1970), Ристо (1878-1936), Михајло (1882-1960), Марко (1885-1961), Симо (1889-1923), Симо Вајкана (1889-1932), Јово (1893-1923), Ђуро (1896-1941) и Стеван (1895-1980) Јуначки су се борили за своју отадyбину, а након рата пали су у заборав.
Браћа Вајагић, њих деветорица, заједно са оцем Ристом, напустили су рударски градић у САД-у како би се борили за своју отаџбину на Солунском фронту.
Они су били браћа и рођаци из братства Вајагића, чији су корени у Босанској Крајини, селима Босанска Бојна, Добро Село и Збориште. Њихови преци, стари Вајагићи, [...]
Меморијали српским јунацима балканских ратова и Великог рата
Политика | 2.6.2015 | Бојан Билбија
Душан Павловић (83), син др Димитрија Павловића, оснивача Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године, уступио је „Политици” неку врсту вишедеценијског дневника у коме подсећа на места погибије српских ратника
Пре 45 година др Димитрије Павловић (1894) и стари српски ратници балканских ратова и Првог светског рата основали су Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године. Настојали су да се сачувају од заборава светли догађаји из историје српског народа и да се младе генерације упознају са веков[...]
Заборављени српски ратник у Улму
уторак, 10 март 2015 | Вести
Српско војничко гробље у Улму у протеклој години, стогодишњици почетка Великог рата, највише су посећивали Срби у немачкој покрајини Баден-Виртемберг.
Сви који су желели и могли отишли су да поклоне сенима палих младих бораца у Првом светског рату, чији се посмртни остаци налазе на Градском гробљу у Улму.
Споменик је дугачак четири и висок три метра, симболизује српског војника који лежи на камену у униформи са шајкачом, а под „уснулим“ каменим војником леже кости 142 српска ратника.
Посвећен је српским војницима, ратницима Дринске, Моравске[...]
Prnjavor.info, 16.12.2016, Злочин над Србима у селу Кремна 16. децембра 1941.
Злочин над Србима у Кремни је злочин који је у сјећању народа нашег краја скоро изблиједио, злочин који памти још само неколицина.
Први штури записи о овом злочину су се појавили тек 40 година послије покоља и о њему су знали само мјештани. Ово је наш допринос да се овакве ствари не забораве и да се не понове. То дугујемо свим нашим мученицима.
16. децембра 1941. године, хрватске усташе из Прњавора долазе на Вучијак у Кремни и уз помоћ Мађара, који су тада насељавали Вучијак и ту држали положаје, почињу пљачку и зулум по селу Кремна које је удаљено неких 5 км од Прњавора.
Вучијачки во[...]
РТРС, 30.7.2018, Сјећање на страдање Срба у Трнову
Дан страдања српског становништва Трнова током протеклог рата, данас обиљежава општинска Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.
Предсједник те организације Горан Тимотија рекао је да су у Трнову и околним селима, током рата страдала 124 невина цивила од којих је најмлађа жртва у Ледићима било дијете од 18 мјесеци, а најстарија жртва имала је 95 година.
У одбрани огњишта живот је положило 186 бораца.
[...]
