За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 2. 7. 2025, Иванишевић: Масакр у братуначким селима некажњен, Орић слободно шета Подрињем
Масакр над српским цивилима у братуначким селима Бјеловац, Сикирић и Лозничка Ријека 14. децембра 1992. године био је увод у стравичан покољ у Кравици на Божић 1993. године, али је свијет, упркос свим доказима, остао нијем на српске жртве, док Насер Орић, који је предводио крвави пир, слободно шета Подрињем,…
РТРС, Срна, 29. 6. 2025, Мастиловић: Процес ревизије историје се прво обио о српску главу
Процес ревизије историје се од деведесетих година 20. вијека и поновног оживљавања неонацизма и неофашизма на простору бивше Југославије прво обио о српску главу, изјавио је директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић. Мастиловић је подсјетио на констатацију генерала Благоја Аџића, да је Њемачка тим процесима разбијања…
Глас Српске, СРНА, 23. 6. 2025, Шарговац: Крвави посљедњи час у школи смрти
Усташе су крвави пир 7. фебруара 1942. године наставиле у селу Шарговац, и то убијањем српских ђака у школи, гдје се, осим Виктора Гутића, по најмонструознијим дјелима која људски ум ни данас не може да појми, истакао фратар Мирослав Филиповић, звани фра Сотона. Остављајући пустош у Дракулићу и потоке крв… Глас Српске, СРНА, 22. 6. 2025, Злочин без метка: Село у којем су без милости заклана дјеца
У бањалучком селу Дракулић усташе су кобног 7. фебруара 1942. године само у једном дану убиле најмање 2.300 Срба, од којих више од 500 дјеце млађе од 14 година, односно свака пета жртва било је дијете, утврдио је Лазар Лукајић, аутор књиге „Фратри и усташе кољу“ који је деценијама истраживао… Глас Српске, СРНА, 30. 6. 2025, Научни скуп о Републици Српској Крајини у Београду – Програм
БЕОГРАД – Научна конференција „Тридесет година по нестанку Републике Српске Крајине“ биће одржана у петак, 4. јула, у Београду, на којем ће учествовати историчари и угледни Срби избјегли из Крајине. Скуп ће бити одржан поводом 30 година од великог крајишког егзодуса у хрватској војној операцији „Олуја“, са почетком у 9.30… Глас Српске, СРНА, 29. 6. 2025, Ного: Српске жртве нису мање вриједне
Извјештај о масакру над Србима у Подрињу који је достављен УН 1995. године, али је скрајнут, треба да буде јак адут српске стране јер српски народ који је ту страдао није мање вриједан од других, изјавио је Срни професор међународног кривичног права Срето Ного. Ного је истакао да српска страна…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 11. 8. 2024, Драган Мијовић: Како је нестао древни српски Дубровник
Наша данашња колективна свијест недовољно је утемељена на националној историји па многима имена важних историјских личности и догађаја не представљају ништа или тек неку магловиту перцепцију прошлости.
Но, да бисмо боље разумјели садашњост морамо одбацити ту површност и упорним разгртањем историјских наслага доћи до чињеница које је од нас неко вјешто склањао или су их и сами наши преци, идеолошки заслијепљени, одбацивали као неважне. Зато многи често остану затечени кад рецимо чују да се све до уназад стотину година Дубровник сматрао српским градом. Тај атрибут му нису дали само православни [...]
Вечерње новости, 6. 7. 2024, Милош Војиновић: Слобода штампе у земљи Србији: Тин Ујевић у апелу младим Хрватима ’Тко хоће да одахне нека дође у Београд‘
Присећајући се периода проведеног у Београду пре 1914. године, Боривоје Јевтић пише да се „широко уздисао ваздух“, као и да је Србија била попут одморишта након прогона у Двојној монархији.
„Једини зрачак слободе, утехе и заклона могла је дати слободна Србија – Шумадија. Тамо су хрлили сви понижени и увређени“. Да су слободе у Краљевини Србији веће него у Аустро-Угарској, признавали су и аустроугарски социјадемократи. Са тим су се слагали и вероватно највећи критичари ситуације у Краљевини Србији, српски социјалдемократи вођени Димитријем Туцовићем. Врло је важно нагласити углед Краљевине Срб[...]
РТРС, Срна, 18. 12. 2024, Без казне за злочин над Србима у Машићкој Шаговини ни после 33 године
За злочине у Машићкој Шаговини код Нове Градишке нико није одговарао ни 33 године од крвавог похода хрватских снага на ово село, у којем је ликвидирано најмање 55 Срба.
Документационо-информациони центар Веритас подсјећа да су у ноћи између 18. и 19. децембра 1991. године припадници хрватског Збора народне гарде "зенге" и специјалци из групе "Свилени" извршили пјешадијски напад на Машићку Шаговину, коју је бранило стотињак људи, припадника Територијалне одбране из овога и сусједних српских села.
У току борбе за "проклету тврђаву", како су Хрвати због њеног изузетног геостратешког положај[...]
Вести онлајн, 19. 7. 2023, Истина увек васкрсава
Прошле недеље, 16. јула, навршило се 77 година од смрти Генерала Драгољуба Драже Михаиловића, вође четничког покрета у Другом светском рату, кога је 1946. убио комунистички режим тадашње Југославије.
Многобројни потомци четника који данас живе у Аустралији, као и поштоваоци Михаиловићевог лика и дела, заједно са Српском Православном Црквом обележили су годишњицу његовог страдања низом скупова, помена и других церемонија у свим градовима на континенту.
Његово преосвештенство епископ аустралијско-новозеландски Силуан служио је помен ђенералу Дражи у „Чичиној колиби“, на имању манастира Све[...]
ИН4С, 14. 10. 2023, Срби католици на власти у Дубровнику у 19. веку
Поводом протеста Хрватске због излагања истакнутих личности дубровачке прошлости на билбордима са потписом портала ИН4С у Црној Гори, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије, Саша Недељковић, написао је текст образложења везан за овај догађај.
Прочитајте у наставку…
У Дубровнику Срби католици настојали су наставити деловати заједно са Хрватима упркос расцепу у Далмацији. Књижевни часопис „Словинац” био је покушај са једне стране повратка културног значаја Дубровника а са друге одржања словинског покрета. Медо Пуцић полемисао је са Мијом Павлиновићем који је [...]
