За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Глас Српске, СРНА, 22. 4. 2024, Обиљежена 32. годишњица злочина у Сарајеву: Почаст убијеним припадницима ЈНА у Великом парку
На мјесту на којем су муслиманске снаге прије 32 године убиле осморицу припадника бивше ЈНА из групе „Транспортер“ у Великом парку у Сарајеву данас су чланови њихових породица и представници Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево одали почаст и положили вијенце. Трасу којом се кретала…
Курир, 18. 4. 2024, Спомен-табла за незаборав: Први оружани отпор 1941 – у Доњем Добрићу
Четири дана после потписивања капитулације Војске Краљевине Југославије, код Крнића колибе у лозничком селу Доњем Добрићу, 21. априла 1941. године, убијен је један немачки потпоручник, док су још два немачка војника рањена. Био је то први оружани отпор немачком окупатору, али се све до пре неколико година за догађај није…
Глас Српске, СРНА, 20. 4. 2024, Цвијеће и свијеће за жртве Добровољачке
САРАЈЕВО – Учесници обиљежавања 32 године од злочина над војницима ЈНА у некадашњој Добровољачкој улици у Сарајеву положили су цвијеће и прислужили свијеће за све страдале на мјесту злочина, уз јаке мјере обезбјеђења. Траса којом су се кретали аутобуси из Источног Сарајева била је затворена за саобраћај, федерална полиција је…
Вечерње новости, 17. 4. 2024, Јосип Броз бирао циљеве: Пре 80 година на Васкрс 16. и 17. априла 1944. савезници бомбардовали Београд са 1.457 бомби
Политика, 18. 4. 2024, Хелас џурнал: Улазак Косова у Савет Европе злочин над српским и грчким народом
Подршком пријему тзв. Косова у Савет Европе, грчки посланици у Парламентарној скупштини Савета Европе (ПССЕ) подржавају кршење међународног права и противрече свим европским принципима о једнакости и поштовању мањина, преноси грчки лист „Хелас џурнал”. Према писању професора на Демокритовом универзитету у Тракији Јоргоса Павлоса за тај лист, ако за месец…
Srbi.org.mk, 31. 3. 2024, Преминуо Петар Стојсављевић, најстарији Далматинац – Врличанин у прилепском и крушевском крају
После дуже болести данас је преминуо Петар Стојсављевић Пешо из Милошева – сеоцета у општини Крушево, Република Северна Македонија. Рођен је 1937. у Милошеву као пето дете родитеља Боже (1886) и Ружице (1900) Стојсављевић, пореклом из Отишића – Врличка крајина. У склопу далматинског контингента који се населио на мочварним недођијама…