За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 2. 7. 2024, Милош Војиновић: Тајни кружоци постају национални стожер – Омладинске, а потом и револуционарне организације су организоване у школама
Насупрот „старијем нараштају“, који се задовољавао српском заставом и који је водио борбу легално и аудијенцијама у Бечу, настала је нова генерација. „Преокрет оваквом начину борбе и његову критику донели су листом универзитетски школовани нараштаји, људи васпитавани у Бечу (…) и Прагу“. Потпуно супротно очекивањима власти, школски систем је на…
Искра, 12. 7. 2024, Владимир Умељић: Суза деде Радомира
(Од унука, с љубављу) Прича о деди Радомиру би могла да се наслови и са „Од чобанчета до Обилића“, јер његов животни пут јесте водио од сеоског малишана, који је завртао воловима репове у питомини шумадијске Груже, па до четири немилосрдна рата и испршених груди у официрској униформи, што изранављених…
Вечерње новости, 16. 7. 2024, Скакале у Саву да не гледају смрт своје деце: Потресна сведочења преживелих из Битке на Козари, која је окончана 17. јула 1942.
Седамнаестог јула завршена је једна од најкрвавијих битака на подручју некадашње Југославије – Битка на Козари, која је трајала у северозападној Босни током лета 1942 (почела 10 јуна). Битка је завршена тешким поразом Другог крајишког партизанског одреда, великим масакрима цивила и депортацијом у логоре, махом Јасеновац и београдско Сајмиште. Како…
РТРС, Срна, 16. 7. 2024, У српском селу Грмуша нема ниједног повратника [Мапа]
У српском селу Грмуша код Бихаћа гдје је прије рата живјело око 400 мјештана у 89 кућа, данас нема ниједног сталног становника, рекао је парох бихаћки Славиша Милиновић. Милиновић је навео да данас у овом селу нема струје, да воде није било ни прије рата, те да све то отежава…
Глас Српске, 15. 7. 2024, Град Лукавац опструише окупљање Срба на Озрену [Мапа]
Град Лукавац у Федерацији БиХ опструише изградњу објекта у Бријесници Горњој на Озрену гдје би се окупљали Срби, што је још један вид притиска на српски народ тог краја, саопштено је из Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ. Ријеч је објекту старе школе у Бријесници Горњој који се намјерава…
Вечерње новости, 14. 7. 2024, Чемпреси са Хиландара изнад гробова српских јунака: На Крфу где лежи Јанис Јанулис који је ковао братство наша два народа током Великог рата
СЕЛО се зове Епископијана, а гробље је на самом врху, путем из села, нема 50 метара. И даље се не може никуд – пута нема. Изнад мермерних споменика је небо и сунце. Лево испод пуца видик на море, а иза и десно су макија и камењар. Баш ту, на врху,… Не заборављамо – Памтимо
ТВ Грачаница, ТВ Мост, 10.5.2018, Срби организовано обишли гробље у јужном делу Митровице
Око 300 Срба из северне Косовске Митровице јутрос је на Задушнице посетило православно гробље које се налази у јужном делу града.
Срби су до гробља у јужној Митровици, на коме је око 90 одсто надгробних споменика порушено, стигли организовано аутобусима. Пратња Косовске полиције је изостала, а инцидената није било.
Организован одлазак једина је прилика да православни верници на Задушнице обиђу гробове својих најмилијих. Уназад 19 година исти призор, порушени споменици, оскрнављени гробови.
„Сваке године је све теже и теже, страшно је тежак осећај када не можете да дођете да видите, а[...]
ZlociniNadSrbima.com, 15. 8. 2021, Булози код Рогатице, 1992.
Злочин у Булозима је монструозни злочин који су припадници муслиманске тзв. Армије Босне и Херцеговине починили над Србима цивилима у малом планинском селу Булози надомак Рогатице, на истоку Босне и Херцеговине.
Тог кобног 15. августа 1992. године је убијено 12 мјештана, од којих је најмлађа жртва био дјечак стар свега 4 године живота.
Овај ужасан злочин је био само једна карика ланца геноцида који је током деведесетих година 20. стољећа (трећи пут) спровођен над православним Србима у Босни и Херцеговини... а извршен је по директиви муслиманског ратног руководства који су предводили: Алија И[...]
Вести, 6-8. 4. 2024, 25 година од почетка битке на Кошарама: Српски Термопили – На Ускрс горели небо и земља
Несаломив морал: Граничари су одбили безброј атака терориста ОВК
Једна од највећих битака српске војске у новијој историји – битка на Кошарама почела је 9. априла и трајала је све до 14. јуна те 1999. године. Многи су јој дали име Српски Термопили.
На обронцима Проклетија, готово на врху Јуничке планине, на самој граници Албаније и Косова и Метохије одвијала се епска, неравноправна борба у којој је сваки дан био филмска прича за себе.
Само у првих 48 часова група од 120 граничара, махом голобрадих војника на редовном одслужењу војног рока успела је да задржи положаје иако су против себе има[...]
Политика, 24.3.2017, Машиновође Горан и Бобан сведоче о масакру у Грделичкој клисури
Костић и Микић сећају се да је прва ракета погодила други вагон воза – локомотива је буквално поскочила и одвојила се од остатка композиције. Друга је погодила друмски мост, трећа трећи вагон, а четврта опет мост...
Ниш – Возите, и само пазите када сте на мостовима. Ову реченицу коју су чули на железничкој станици у Врању на почетку бомбардовања Србије и СР Југославије 1999. године, а коју је изговорио тадашњи отправник возова на врањској железничкој станици крајем марта те године, Горан Микић и Бобан Костић никада неће заборавити. Сетили су се те реченице и 12. априла, на други дан Ускрса [...]
СРНА, 1. 10. 2023, Кукољ: У Јасеновцу сам гледала како усташе живо дијете бацају псима
Испред мене жена са дјететом у рукама које је имало годину дана, одузимају јој дијете, она плаче, бори се, туче саму себе, али кад су усташе дијете одузели, тада су га набили на бајонет и још живо бацили псима који су га растргали, док су мајку докрајчили кундацима и ножевима, прича Добрила Кукољ, која је као једанаестогодишња дјевојчица прошла голготу Јасеновца
Добрила Кукољ из села Међеђа код Козарске Дубице 1942. године у Јасеновцу гледала је својим очима како су усташе живо једногодишње дијете бацили псима, ту страхоту деценијама не може да заборави и њом започиње своје свједочење о бор[...]
