За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 28.7.2028, Саво Штрбац: Сведоци велебитских магли – где су кости Боже Латиновића
После објављивања колумне „Дигитално признање с Велебита: Где су кости Боже Латиновића”, у којој сам отворио болно питање судбине несталог крајишког борца, телефонске линије и електронска пошта „Веритаса“ усијале су се у истом дану. Реакције које су стигле не само да допуњују причу о трагедији породице Латиновић, већ склапају запањујући,… NovaS, 9. 1. 2021, Добровољци из САД у српској војсци на Солунском фронту [из Архиве]
Добровољци који су пристигли из Америке, нешто више од 9.000 њих, у већини случајева нису имали никакво војно искуство. Оно што је прво требало учинити је дати им адекватну војну обуку, да би као обучени борци могли узети активног учешћа у борбама на Солунском фронту. Организацију и прихватање добровољаца који… СРНА, ДИЦ Веритас, 28. 7. 2026, Веритас: Обиљежавањâ 31 године од егзодуса Срба у ’Олуји‘ – Програм
Документационо-информациони центар „Веритас“ у сарадњи са локалним самоуправама, Српском православном црквом и крајишким удружењима, обиљежиће 31 годину од егзодуса Срба из бивше Републике Српске Крајине у злочиначкој хрватској акцији „Олуја“. У понедјељак, 3. августа, код Храма Христа Спаситеља у Бањалуци, с почетком у 20.00 часова биће одржана комеморативна академија „Да… KoSSev, 29. 7. 2026, Васић: Косовска полиција ми рекла које песме не смем да певам у Светим Архангелима; Гогић: Улога полиције изврнута
Глумац и певач Милан Васић изјавио је да је уочи наступа на овогодишњој храмовној слави манастира Светих Архангела код Призрена био позван на информативни разговор са припадницима Косовске полиције, који су га, како тврди, упозорили које песме не сме да изводи. Навео је да му је речено да не пева… СРНА, 30. 7. 2026, Доње Водичево Спомен на Србе страдале на Илиндан 1941. године [Мапа]
У засеоку Вуруне у Доњем Водичеву код Новог Града биће служен помен српским цивилима које су усташе убиле на Илиндан 1941. године. Код спомен-обиљежја и заједничке гробнице за 33 жртве и на мјесном гробљу гдје су сахрањене још 42 жртве биће служен парастос, прислужене свијеће и положени вијенци и цвијеће.… Политика, 24. 7. 2026, Старо Грацко: Злочин на заветној земљи
Потписан је мировни споразум, десетине хиљада војника гарантовале су безбедност за све. Мирни жетеоци отишли су у поље 23. јула 1999. и нико се није вратио Старо Грацко – „Нису још изашли Живићи“, каже новинарка Момирка Чанковић. Недуго потом стижу испред споменика породице и потомци жетелаца који су масакрирани на… Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 27. 9. 2025, Обиљежена 107. годишњица пробоја Солунског фронта; Зејтинлик свједочи о херојству сваког Србина
Министар одбране Србије Братислав Гашић присуствовао је данас државној комеморативној свечаности поводом 107 година од пробоја Солунског фронта, уприличеној на Српском војничком гробљу Зејтинлик у Солуну.
Министар одбране Србије Братислав Гашић и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски, положили су вијенце на маузолеј на Српском војничком гробљу, као и цвијеће на гроб дугогодишњег чувара Српског војничког гробља Ђорђа Михаиловића.
Министар одбране истакао је у обраћању да је Зејтинлик храм и вјечна српска касарна која свједочи о херојству и родољ[...]
РТРС, Срна, 29. 8. 2025, Веритас: Непозната судбина 1.490 Срба
Документационо-информациони центар "Веритас" саопштио је поводом Међународног дана несталих - 30. августа, да се међу 8.631 до сада верификованом жртвом српске националности са подручја Хрватске и Републике Српске Крајине, укључујући припаднике ЈНА и добровољце, налази и 1.490 лица чије судбине још нису расвијетљене.
Међу њима је 1.065 цивила, од којих 425 жена, наведено је у саопштењу.
Највише цивила је нестало у посљедњој години рата /736 лица/ и на почетку рата /600 лица/.
Указано је да се више од трећине са тог списка не налази се у Књизи несталих за подручје Хрватске, а више од ч[...]
СПЦ, Политика, 19.3.2008, Српско гробље у Алжиру није заборављено
У граду Алжиру, на територији градске општине Дели Ибрахим (Dely Ibrahim), налази се Српско војничко гробље на коме почивају посмртни остаци 324 страдала припадника Српске војске. Формирано је у периоду између 1916. и 1919. године, у време када се у неколико приобалних градова и насеља у Алжиру налазило више француских војних болница у којима су збрињавани рањени и исцрпљени српски војници који су са острва Крф и Видо ради наставка лечења транспортовани у савезничке војне болнице у северној Африци.
Гробље се данас налази на подручју градске општине Дели Ибрахим где је 1982. године премештен[...]
![РТС, 2. 4. 2026, Ново својатање српских светиња на КиМ: Пећку патријаршију прогласили ’албанском‘ [ФБ]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p32961-350x200-no.jpg)
РТС, 2. 4. 2026, Ново својатање српских светиња на КиМ: Пећку патријаршију прогласили ’албанском‘ [ФБ]
Археолошки музеј из Пећи саопштио је да је Пећка патријаршија ’албанска‘ и да је реч о цркви са ’старијим романским и византијским слојевима‘ који су касније ’систематски трансформисани‘. Из Министарства културе Србије стиже оштар деманти и наводи се да је реч о „бизарном фалсификовању српске културне баштине“. Историчари су једногласни да је овакав наратив део систематске ревизије историје на Косову и Метохији.
„Као прве романске и византијске цркве, оне су систематски претваране у рашко-српске православне цркве“, наводи се на Фејсбук страници тог музеја.
Додаје се да су рестаураторски радо[...]
СРНА, 17. 9. 2018, Српска православна црква прославља данас Светог свештеномученика Петра Дабробосанског.
Свештеномученик Петар /Зимоњић/, митрополит дабробосански, син је војводе и свештеника Богдана Зимоњића. Рођен је у Грахову 24. јуна 1866. године.
Монашки постриг примио је 6. септембра 1895. године. За епископа захумско-херцеговацког хиротонисан је и устоличен у Мостару 9. јуна 1903. године.
Послије одласка у мировину митрополита дабробосанског Евгенија /Летице/ постављен је краљевским указом од 7. новембра 1920. за митрополита ове епархије.
По избијању Другог свјетског рата, савјетовано му је да се склони у Србију или Црну Гору. Он је на то одговорио: "Ја сам народни пастир, те ме в[...]
