За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 21. 5. 2023, Први српски докторант војне социологије на Сорбони
О ПЕШАДИЈСКОМ пуковнику, социологу и професору Тодору Љ. Павловићу из Јагодине, првом српском официру који је докторирао на Сорбони и првом српском школованом социологу, готово да ништа није написано, чак се и не помиње у Споменици погинулих и умрлих српских официра 1912-1918. године. – Чак нема ни одредницу у Народној…
РТРС, 21. 5. 2023, Помен жртвама усташког злочина у Криводолима [Мапа]
Помен жртвама усташког злочина у Криводолима, у којима је убијено 40 дјеце до 14 година, служен је у оквиру манифестације „Сјећање на јуни 1992. године“. Усташе су у три дана, новембра 1943. године, звјерски масакрирале више стотина цивила из села Раковац и Јеловци. Прво су, без испаљеног метка, тупим предметима…
PrviSvetskiRat.rs, 20. 5. 2023, Јунак Благоје М. Крушић (1880-1944) из Архиве
Ево шта каже наредба Ф.Ђ.Бр. 43558 начелника штаба Врховне команде од 23. априла 1917. године о делима Благоја Крушића: “Командант Прве армије предложио је за похвалу десетара прве чете другог батаљона Другог пешадиског пука наредника жандарма Благоја М. Крушића за следеће заслуге: 1 – 25. септембра 1916. године при прелазу… Политика, 19. 5. 2023, Да ли Хашки трибунал може да пише српску историју
Механизам за информисање заједница погођених сукобима (ПМИ) представио је Приручник за наставнике историје за земље некадашње СФРЈ, који би требало да им помогне да користећи грађу Међународног кривичног суда за бившу Југославију предају ученицима о сукобима на тлу бивше СФРЈ, наведено је у саопштењу на сајту Мађународног резидуалног механизма…
СРНА, 18. 5. 2023, Обиљежене 24 године од убиства Срба у Прилужју
ПРИЛУЖЈЕ, 18. МАЈА /СРНА/ – У Прилужју су данас обиљежене 24 године од убиства шесторице Срба из тог највећег српског села уз пут Приштина-Косовска Митровица, нападнуте у подножју Чичавице, злогласног упоришта припадника терористичке ОВК. Након парастоса и полагања вијенца на спомен-обиљежје, предсједник Привременог органа општине Вучитрн измјештеним у Прилужје Милан…
СРНА, 17. 5. 2023, Над Србима вршен анимални геноцид о чему пише Арчибалд Рајс
БИЈЕЉИНА, 17. МАЈА /СРНА/ – У Музеју Семберије вечерас је представљено дјело „Бугари у извјештајима Арчибалда Рајса“ о коме су говорили професор Милоје Пршић и Милорад Ђошић, приређивач и издавач књиге. Пршић је рекао да ова тема говори да су централне силе над Србима починиле геноцид од 1914. године до…
Не заборављамо – Памтимо
ГрачаницаОнлајн, 13.1.2018, Покољењима треба оставити оно што је наслеђено
„Лако је отићи, али шта ћемо са гробљима и гробовима“, пита се Максимовић, додајући да је најлепше живети тамо где си рођен.
На путу од Прековца према Гњилану, у општини Ново Брдо, међу брдима, са обе стране Криве Реке, сместило се село Зебинце.
Улазимо у село пустих сокака и долазимо до куће, у којој са супругом, пензионисаном наставницом хемије, сином, снахом и двојицом унука, живи учитељ, такође у пензији и некадашњи председник општине Ново Брдо, Србољуб Максимовић. На нашу опаску да смо дошли да обиђемо Косовско Поморавље, Србољуб нас исправља.
„Ово је криворечки крај, а не Косовско Пом[...]
Цвјетко из Кушића: Правде нема, а ми савијамо главу пред неправдом
Милена МАРКОВИЋ | 25. јун 2015. 22:00 | Вечерње новости
Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају злочине под командом Насера Орића (7). Цвјетко Ристић, Кушићи код Скелана: Запалили су ми оца, убили мајку и сестру, брата одвели, још му не знам гроб
НА прагу између детињства и младости, између два родитељска загрљаја и наде да свако зло има и свој крај, па и оно које је ударило на Србе у Подрињу, у зиму деведесет треће - остао је сам. Са живим ранама, у својој четрнаестој години. Оне ће га пратити целог живота. Данас их, он, вешто потискује. Али, и док говори, и када ћути, а поглед му нек[...]
Вести, 16. 10.2017, Чекала сам да ме убију
Од крвавог октобра у селима горњег Јадра прошло је 76 година, али се осамдесетпетогодишња Стојанка Ђокић, девојачко Антонић, из лозничког села Цикоте свега сећа као да је јуче било.
Сећа се дана када је као деветогодишња девојчица стајала пред пушкама немачких војника и кад смрт није хтела да је узме, преживела је да прича о времену када је људски живот, односно српски живот био мање вредан, тачније 100 српских вредело је као један живот немачког, нацистичког солдата који је газио по Србији.
Немачка војска је баш у овом крају прво применила сурову наредбу о ликвидацији 100 цивила за једног у[...]
Политика, 17. 10. 2022, Сахрањени на Зејтинлику отргнути од заборава
ВЕЛИКИ ТРУД МУЗЕЈА ГРАДА БЕОГРАДА И НАШЕГ КОНЗУЛАТА У СОЛУНУ
Спискови настрадалих српских војника, њих 7.500, сачувани и конзервирани. – Урађена је и њихова дигитализација па ће се ти подаци ускоро наћи на интернету
Зејтинлик – светиња, културно-историјски споменик у коме се огледа наш национални идентитет и место где почивају земни остаци 7.500 српских војника страдалих у Великом рату. Сви они пописани су у четири велике књиге, које су до пре неколико месеци чамиле на поду у прашини. Захваљујући нашем конзулату у Солуну и Музеју града Београда, спискови сахрањених отргнути су од небриге[...]
PortalForum.rs, 7.11.2022, Васиљко Вукоје: Посљедњи дубровачки госпар отишао у вјечност
Миљенко Рељић, један од најпознатијих дубровачких адвоката, преминуо је у далекој Аустралији у 100тој години живота, земљи у којој је, као политички емигрант, напустивши 1990. године заувијек родни Дубровник, живио са сада покојном супругом и сином.
Госпар Миљенко доживио је дубоку старост, али никад није клонуо ни духом ни тијелом, па је био врло активан до посљедњих дана свог живота, када је одлучио да због осјећаја слабости оде у болницу у Канбери, из које се нажалост није вратио.
Адвокат Рељић унук је једног од најпознатијих и најбогатијих Дубровчана с краја 19. и прве половице 20 ви[...]
