За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 9. 7. 2022, Обиљежено 147 година од Невесињске пушке
НЕВЕСИЊЕ – Служењем парастоса и полагањем вијенаца на Спомен-обиљежје невесињским устаницима у селу Крекови код Невесиња обиљежено је 147 година од почетка устанака у Херцеговини – Невесињске пушке. Помен је служило свештенство Епархије захумско-херцеговачке. Присуствовали су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, делегација Народне скупштине Српске, конзули…
Вечерње новости, 6. 7. 2022, Милорад Екмечић: Папа Пије XII је био обавештен о злочину над српским народом
ОБАВЕШТАЈНА служба италијанске војске је слала на време податке о масовном убијању Срба, али ни италијанска дипломатска документа, нити званична историја италијанског рата на подручју Далмације коју је објавио италијански генералштаб (Oddone Talro, 1985), не знају када је донета одлука, и ко је донео одлуку да се почне масовни геноцид.… ИН4С, 5. 7. 2022, Ковачевић: Закон о српском језику и ћирилици битан за национални идентитет у РС
У Народоној скупштини Републике Српске, 1. јуна усвојен је Закон о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличког писма, али његова примјена још није почела, будући да су Бошњаци потегли питање заштите националног интереса Бошњака. Лингвиста Милош Ковачевић изјавио је да је Закон о заштити, очувању и употреби…
Друштво за српски језик и књижевност, 2.7.2022, Декларација о границама српског језика
Трећа интеркатедарска србистичка конференција, Тршић, 18−19. јун 2022. Учесници Треће интеркатедарске србистичке конференције – коју чине представници свих србистичких катедри на свим филолошким, филозофским, учитељским и педагошким факултетима у Србији, Републици Српској и Црној Гори, укључујући и представнике Института за српски језик САНУ, Института за књижевност и уметност у… Глас Српске, СРНА, 3. 7. 2022, Заједничка порука Српске и Србије: Страдање на Козари не смије бити заборављено – 80 година од Козарачке епопеје
КОЗАРА – Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да Република Српска и Србија шаљу јединствену поруку данас да страдање српског народа на Козари не смије бити заборављено. – Козарачка епопеја живи и живјеће – рекао је Додик на обиљежавању 80 година од Битке на Козари. Он је истакао…
Политика, 3. 7. 2022, Пољаци и Југословени – најбројније жртве нацистичких „доктора смрти”
Како су лекари у служби монструозног Хитлеровог режима погазили све етичке норме најхуманијег позива – била је тема предавања које је у Институту за европске студије одржао експерт за ову област др Пол Џулијан Вајндлинг, професор историје медицине на оксфордском Брукс универзитету Медицински експерименти над заточеницима нацистичких концентрационих логора својом…
Не заборављамо – Памтимо
РТВ, Танјуг, 30.10.2021, Веритас подсећа: Годишњица хрватског напада на Билогору
Невладина организација "Веритас" подсетила је данас да је 31. октобра 1991. године, нападом на припаднике Територијалне одбране Грубишно поље, започела акција хрватске паравојске под кодним називом "Откос-10", која је имала за циљ ликвидирати или протерати Србе са подручја источне Билогоре, смештеног на северозападу Хрватске, у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице.
Народ источне Билогоре, оценивши да малобројне српске снаге неће моћи дуго издржати притисак преко шест пута бројнијих хрватских формација, а поучен историјским искуством из Другог светског рата, када су их усташе одво[...]
Политика, 3. 4. 2023, Министарство одбране: Архива НДХ мора да остане у Србији
Војни архив чува архивску грађу фонда Независне Државе Хрватске у 555 кутија за које постоје сумарни и аналитички инвентар
Оригинална архивска грађа Независне Државе Хрватске мора да остане у поседу Србије, а копије могу бити издате у складу са договорима Владе Републике Србије и у складу са безбедносним процедурама и интересима, став је Министарства одбране који је „Политика” добила поводом захтева Загреба да се преко Комисије за сукцесију Хрватској врати оригинална грађа која се односи на усташки режим Анте Павелића.
У Министарству одбране подсећају да је влада 1. априла 2010. године ф[...]
![Политикин Забавник, 25. 9. 2015, Ратне игре без граница - Четник у Варшави [Фото]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24908-350x200-no.jpg)
Политикин Забавник, 25. 9. 2015, Ратне игре без граница - Четник у Варшави [Фото]
У познатом и трагичном Варшавском устанку важну улогу играо је и чувени мајор Јездимир Дангић, командант војночетничких одреда у источној Босни
Јездимир Дангић је рођен 4. маја 1897. године у Братунцу, у породици свештеника. Док је похађао гимназију у Тузли, придружио се револуционарној организацији „Млада Босна”, због чега је после Сарајевског атентата изведен на суд и осуђен на три године. Робију је издржао за време Првог светског рата, као и сви истакнути припадници „Младе Босне”. После рата завршио је права и радио у Сарајеву, Тузли и Суботици као полицијски чиновник. Године 1928. преведе[...]
Глас Српске, 29. 12. 2024, Јован Петровић Курсула: Симбол борбе за правду и слободу
Када је 2016. анкетирано знање у школама Србије на питање ко је био Јован Курсула, 86 одсто ученика је заокружило одговор „вероватно неки лик који се борио против Немаца“.
То и многи други показатељи су одавно требали зазвонити на узбуну и тражење одговора шта је са изучавањем националне историје у Србији, али и у Републици Српској.
Просто је несхватљиво да у финалну фазу једног квиза прођу такмичари „врло потковани“ знањем, а који рецимо не знају како се звао отац краља Милутина и слично, али зато знају да је Карло Велики син Пипина Малог и наравно сву генеалогију енглеских краљева.
Гдје с[...]
![Искра, 10. 6. 2022, Да се не заборави страдање Срба Сребренице на Тројице 1943. године [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14099-350x200-no.jpg)
Искра, 10. 6. 2022, Да се не заборави страдање Срба Сребренице на Тројице 1943. године [Мапа]
Највећи покољи у сребреничком срезу спроведени су у љето 1943. године после тродневног заузећа Сребренице од стране партизана. Злочине над Србима предводио је усташки натпоручник Јосип Курелац. У тим походима нису поубијани сви преостали Срби у граду него и већина српског становништва у околним српским селима.
Сличан сценарио се десио и у последњем рату од 1992-1995. године када су сви преостали Срби у граду, у Сребреници убијени на најсвирепији начин од муслиманских снага Армије БиХ. Убијени су и медицинска сестра Рада и Зец и мајка Ива и Бато Стјепановић и сви Срби стари и немоћни који су[...]
