За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 13. 6. 2022, Парастос Тројчинданским жртвама усташког злочина [Мапа]
У Сребреници ће данас бити обиљежено 79 година од злочина који су починиле усташе на други и трећи дан Тројчиндана 1943. године у овом мјесту и селима Витловци и Залазје када су побиле више од 250 Срба. Тим поводом код спомен-костурнице у 10.00 часова биће служенa литургија, а потом парастос…
Политика, 12. 6. 2022, Заборављени праведник Богдан Рашковић [Мапа]
У зборнику архивске грађе „Лоборград” аутор Вељко Ђурић Мишина обелодањује аутентична сведочења заточеница логора у НДХ, открива како је влада Милана Недића уз помоћ Немаца спасавала сужње из усташких казамата и како је један човек заслужан за избављење 65.000 Срба Богдан Рашковић „О Јасеновцу је за протеклих 75 година објављено…
Искра, 10. 6. 2022, Да се не заборави страдање Срба Сребренице на Тројице 1943. године [Мапа]
Највећи покољи у сребреничком срезу спроведени су у љето 1943. године после тродневног заузећа Сребренице од стране партизана. Злочине над Србима предводио је усташки натпоручник Јосип Курелац. У тим походима нису поубијани сви преостали Срби у граду него и већина српског становништва у околним српским селима. Сличан сценарио се десио…
Политика, 10. 6. 2022, Допринос Рађевине Великом рату и балканским ратовима
Принц Александар Карађорђевић, командант Прве армије, у Кумановску битку је прво увео рађевску јединицу. Иако је била ефикасна, скоро сви њени борци су изгинули. Ценећи заслуге ове јединице, принц је њене војнике постављао за начелнике и председнике општина, па је тако Васо Алексић именован за начелника Приштинског округа, Бојо Николић,…
ИН4С, Између сна и јаве, 8. 6. 2022, Драгољуб Петровић: По комунистичкој наредби сви католици-штокавци постадоше Хрвати
Хрвати су „одлучили“ да лажу да никад нису били Срби, али им то не може олакшати живот пред чињеницом да су им стари Срби-Дубровчани, рецимо, оставили попис „од 31. дећембра 1890“, по коме је у Дубровнику и његових 14 „одломака“ пописано 11.177 житеља, од којих 9.713 „говори у кући“ српски,…
НСПМ, 7. 6. 2022, Владика Јован (Ћулибрк): Пионирска студија о украјинским организацијама у НДХ – Павелић је подигао десницу и узвикнуо: „Слава Украјини!“
Пионирска студија Јурија Радченка о Украјинској легији и украјинским организацијама у НДХ у најугледнијем свјетском часопису за проучавање холокауста Десетога априла ове године загребачки је “Јутарњи лист” описао како се ”десет минута прије десет сати навечер 9. ожујка, у средишту Вараждина, пред стамбеном зградом паркирала плава Волга”. Избјегличка породица која…
Не заборављамо – Памтимо
Југмедија, 17.2.2015, Сећања преживелих на кланицу у Бојнику
ЛЕСКОВАЦ/БОЈНИК – Звук рафала, ножа кроз људско месо и крици жене и деце одзвањају у мојој глави и после 72 године, прича старина Светозар Тоза Крстић, један од малобројних који су преживели фашистичку бугарску кланицу у Бојнику.
На данашњи дан 1942. године на периферији Бојника стрељано преко 500 цивила – деце, жена и мушкараца из те вароши и суседног села Драговац. Довођени су у колонама пошто су им куће запаљене. Био је то највећи злочин на југоистоку Србије.
Сваке године овде се обележава Крвави фебруар и чита Повеља живих.
„Заветујемо се да човеку у животу буде прави живот, да чо[...]
Глас Српске, СРНА, 5.8.2018, Крст висине 11 метара на мјесту Прве невесињске пушке
Невесиње - У невесињском селу Крекови, на мјесту гдје је пукла Прва невесињска пушка, данас је освештано новосаграђено спомен-обиљежје у облику крста висине 11 метара.
Освештању новоподигнутог Споменика невесињским устаницима 1875. године у Крековима присуствовао је српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, који је покровитељ изградње Спомен-обиљежја.
Иванић је истакао да је идеја за изградњу спомен-обиљежја потекла од преминулог посланика Ранка Савића, који му је једном приликом рекао да би волио да се обиљежи мјесто одакле је “кренула слобода испод турске владавине”.
“То нисам з[...]
ИН4С, 15. 6. 2023, Чукур-чесма
На данашњи дан, 15. јуна 1862. године на Чукур-чесми у Београду турски војник убио је српског дјечака што је изазвало сукобе у граду.
Турци су потом са београдске тврђаве, гдје је био смјештен њихов гарнизон, бомбардовали Београд.
Средином XIX вијека односи Србије и Турске били су на граници ратног стања. Иако формално призната као самостална цјелина у оквиру Османског царства, Србија није имала независност и кнез Михаило је, по свом другом доласку на власт 1860. године, као један од главних циљева поставио дефинитивно ослобађање од турске власти. Ситуација у градовима у којима су борави[...]
Standard.rs, 22.10.2021, Милица Краљ: Како је прва жена лекар у Црној Гори, преводилац „Горског вијенца“ на француски језик и добровољац са Солунског фронта, маја 1945. године убијена од стране комунистичке власти
У избегличким колонама које су се 1944/45. кретале путем смрти није била само једна поражена и издана војска која је до последњег даха бранила отаџбински завет „За крст часни и слободу златну”. Биле су ту и хиљаде цивила, нејачи, интелектуалаца, свештеника Митрополије црногорско-приморске, жена (удовица, мајки, сестара, девојака…) и свег оног живља које је похрлило да се у неком незнаном туђем свету, у простору без тешког усуда братоубиства и безбожништва, склони и спасе од најсвирепијег терора такозваних победника. Гесло тих победника најпрецизније је означавало трагизам долазећих времена: „Ч[...]
РТРС, Срна, 16.2.2018, Сјећање на страдале Србе у терористичком нападу у Ливадицама
У Цркви Свете Петке у Лапљем Селу код Приштине данас ће бити служен парастос Србима убијеним у терористичком нападу, а у селу Ливадице код Подујева положено цвијеће на мјесту гдје је прије 17 година на постављену мину налетио аутобус "Нишекспреса" којим су расељени косовски Срби ишли на Задушнице у Грачаницу, у пратњи војника Кфора.
Из Епархије рашко-призренске најављено је да ће парастос од 11.00 часова служити представници те епархије.
У овом терористичком нападу, једном од намонструознијих злочина над косметским Србима од доласка међународних снага на Косово и Метохију, 16. фебруара 2[...]
