За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 27. 4. 2023, СА СРБИМА КРОЗ ГОЛГОТУ ВЕЛИКОГ РАТА: Књига Бојана Пајића сведочанство о 1.500 Аустралијанаца који су помагали нашем народу
СИРОТА малена Србија! Душа ме боли због ње и њеног храброг народа. Заиста сам напорно радила током тих првих недеља инвазије и ретко би се дешавало да ми очи не буду пуне суза – записала је у писму послатом из Врњачке Бање 1915. године, медицинска сестра, Аустралијанка Етел Меј Гилингам.… Спутњик, 21. 4. 2023, „Пуцајте, ја и сада држим час“! – потврђена истинитост чувене поруке професора из Крагујевца
Приликом обележавања Дана Музеја жртава геноцида јавности су представљени до сад невиђени материјали попут писане потврде чувене реченице професора Милоја Павловића „Пуцајте, ја и сада држим час!“. Такође је пронађен и давно изгубљени списак Диане Будисављевић са 5.800 имена деце спасене из хрватских логора смрти. Једно од битних открића и… СРНА, 26. 4. 2023, Брод: На градском гробљу помен за 88 убијених Срба
У Броду ће данас бити служен помен за 88 српских цивила и бораца чија су тијела ексхумирана из масовне гробнице откривене послије ослобођења ове општине у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату. Помен ће бити служен у 10.30 часова на градском гробљу крај спомен-плоче на мјесту масовне гробнице, најављено је из општинске Борачке…
СРНА, 25. 4. 2023, Приједор: Положени вијенци у знак сјећања на логораше бившег логора Циглана [Мапа]
У Приједору је данас, полагањем вијенаца код споменика у некадашњем хрватском усташком логору у кругу бивше фабрике цигле, обиљежена 81 година од формирања и осам деценија од затварања тог логора, кроз који је прошло око 14.500 људи, углавном српских цивила. Вијенце су на спомен-обиљежје положиле делегације Градског СУБНОР-а, града Приједора…
Политика, 25.4.2023, Саво Штрбац: Промотери тзв. Хрватске православне цркве
„Готово седам година Хрватска православна црква (ХПЦ) покушава се регистровати као верска заједница у Хрватској. Њихову правну борбу да из удружења постану верска заједница ових је дана поновно осујетило Министарство правосуђа и управе … “, објавио је почетком априла о.г. портал народ.хр, а пренело још неколико хрватских, углавном проусташких, медија.… Стање Ствари, 15. 4. 2023, Здравко Крстановић: Гроб Владана Деснице
Онако како су у Крупи и Вишеграду одлетјеле бронзане главе Ћопића и Андрића, тако је у Исламу Грчком у прашину одлетјела и бронзана глава Владана Деснице. Још горе: оскрнављен је његов гроб Двори Јанковића, у Исламу Грчком код Бенковца, у Равним Котарима, нису обичан комплекс здања на једном племићком посједу… Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 7. 10. 2023, Рогатица: Освештана спомен-табла убијенима у усташком покољу у селу Камен
У рогатичком селу Камен на гробљу Млакуша данас је освештана надгробна спомен-плоча и служен парастос за 31 српског цивила које су мучки убиле усташе из сусједних села 11. октобра 1943. године и обиљежено 80 година од овог покоља.
Након освештања и парастоса за душе пострадалих, протојереј-ставрофор Новица Ћебић рекао је да је тог дана од злочиначке руке мученички страдала српска нејач.
"Само зато што су Христови и крштени у име Господа и Свете Tројице, носили хришћанско име и Христову Божију благодет", истакао је Ћебић.
Зоран Спајић из Организационог одбора за изградњу спомен-плоче с[...]
ИН4С, Срна, 5. 6. 2024, Ђаци снимили филм о масовном партизанском злочину у Миљевини
Краљеви војници из Србије, мучки и на превару убијени од партизана у мају 1945. године и бачени у јаме код Миљевине, заслужују право на сјећање и истину, поручили су ученици и професори фочанског Средњошколског центра у свом документарном филму „Понор – право на сјећање“.
Документарни филм, назван по једној од јама у коју су партизани бацали заробљене војнике, ђаци су снимали годину дана, а након недавне премијере у просторијама школе, захваљујући Музеју „Стара Херцеговина“, свој истраживачки рад представили су и суграђанима.
Средњошколци поручују да овим филмом желе да дају допринос кул[...]
![Вечерње новости, 28. 09. 2023, СТАРЦИ УБИЈЕНИ ДОК СУ ЧУВАЛИ КУЋНЕ ПРАГОВЕ: Прошло је 28 година од убиства српских цивила у Вариводама и Гошићу [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16533-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 28. 09. 2023, СТАРЦИ УБИЈЕНИ ДОК СУ ЧУВАЛИ КУЋНЕ ПРАГОВЕ: Прошло је 28 година од убиства српских цивила у Вариводама и Гошићу [Видео]
ДАНА 28. септембра 1995, готово два месеца по завршетку “Олује”, у селу Вариводе, тада у општини Книн, убијено је девет мештана српске националности, подсећа Саво Штрбац, директор Документационо-информационог центра "Веритас". Најмлађи је имао 54, а најстарији 84 године.
Тог дана убијени су: Јован Берић (75), Шпиро Берић (55), Радивој Берић (69), Марија Берић (69), Мирко Покрајац (84), Душан Дукић (59), Марко Берић (82), Милка Берић (67) и Јован Берић (56). Око или истог дана убијен је и десети мештанин, Угљеша Илијашевић (54), чије тело је касније пронађено у једној густијерни и чијег имен[...]
Косово Онлајн, Глас Српске, Спутњик, Танјуг, 4. 10. 2024, Представљена књига португалског генерала Куње - ’Косово нечувено отимање независности‘
У Београду је данас представљена књига португалског генерал-мајора Раула Куње "Косово нечувено отимање независности",
Португалски генерал Раул Куња изјавио је да постоји велики несклад између онога што је видео док је као официр Унмика служио на Косову и Метохији и онога како су западни медији извештавали о ситуацији у јужној српској покрајини.
Куња је на промоције своје књиге „Косово: нечувено отимање независности“ у Београду истакао да је желео да покаже да је истина другачија од онога што западни медији пласирају као истину.
Ова књига је резултат ауторовог дугогодишњег истраживања [...]
Телеграф, 30. 9. 2019, Удово: 281 српски војник кадет свирепо је убијен у Валандовском покољу
Валандовски покољ једна је од многих трагедија српског народа о којој се не говори довољно. Чак 281 српски војник страдао је на Велики петак 1915. године од руке ВМРО терориста и бугарских снага. Њих скоро 5.000 ударило је на 450 српских војника, од којих су многи били тек регрутовани дечаци, рањеници и оболели од тифуса. Њихова тела остала су у Валандову и околини, унакажена и након смрти, све да би им мир био поново одузет 20 година касније.
Ако вам поглед скрене са главног пута, док путујете из Северне Македоније у Грчку на море, на узвишењу у селу Удово, угледаћете црквицу, скривену у с[...]
