За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Искра, 20. 5. 2023, Злочин у Крнићима
Крнићи некада општина у Срезу Сребреница која је укинута 1956. године дала је многа позната имена попут учитеља Драгутина Тошића који је ту радио од 1931. до 1941. а онда на почетку устаника у Другом свјетском рату именован за четничког команданта у овом крају. Из Крнића је и свештеник Блажић…
Вечерње новости, 26. 05.2023, Млади одлазе, а стари умиру: На Банији у контејнерима и међу рушевинама људи 900 дана чека кров над главом
ГОТОВО 900 дана проло је од катастрофалног земљотреса у Хрватској. И док на Банији много људи живи у контејнерима, рок за коришћење европског новца истиче. Што се уради до краја јуна биће финансирано од Европске уније, а готово је сигурно да ни у две године Хрватска није искористила сав понуђени…
РТРС, Срна, 25. 5. 2023, Брадина: 31 година од некажњеног злочина над Србима
Светом литургијом у обновљеној Цркви Вазнесења Господњег и полагањем вијенаца на спомен-обиљежје, у Брадини је обиљежена 31 година од уништења и спаљивања овог и околних села, у којима је на најбруталнији начин убијено 48 српских цивила. Свету литургију у Цркви Вазнесења Господњег служи локално свештенство, након чега је служен помен…
Политика, 25. 5. 2023, Руђер Бошковић у кризи идентитета
Покренута процедура да се званичном називу аеродрома у Чилипима код Дубровника придода име једног од најславнијих Дубровчана, чији је отац био Србин из Попова поља, а мајка пореклом из Бергама Хрватска новинска агенција ХИНА пласирала је вест како су дубровачке власти покренуле процедуру да се званичном називу аеродрома у Чилипима…
РТ Балкан, Канцеларија за КиМ, 25. 5. 2023, Најстрашнији вид претње: УЧК натписи на дечјем игралишту у селу Угљаре код Косова Поља
Пре само неколико дана у близини школе у Угљару пуцано је на децу, што потврђује да је претња Србима у том селу свеприсутна и да захтева хитну реакцију како би људима тамо било омогућено да живе нормалним животом У селу Угљаре код Косова Поља на дечјем игралишту, које је прошле…
Спутњик, СРНА, 25. 5. 2023, Обележена 31 година од страдања осам чланова породице Вукашиновић у Горажду
У месту Буквице код Горажда данас је обележена 31 година од страдања осам чланова породице Вукашиновић које су на данашњи дан 1992. године убили припадници такозване Армије БиХ, а за овај злочин до данас нико није одговарао. Председник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 16. 8. 2023, Рогатица: Сужен парастос и положен вијенци код спомен-костурнице
У Рогатици је данас, у оквиру обиљежавања Дана и крсне славе општине, код спомен-костурнице служен парастос и положени вијенци на спомен-обиљежје српским и црногорским војницима пострадалим у борбама 1914. у Великом рату на ширем подручју ове општине.
Начелник општине Рогатица Милорад Јагодић изјавио је новинарима да у овој спомен-костурници почивају посмртни остаци 59 идентификованих лица, те да се ту налази и велики број некомплетних скелета погинулих у Првом свјетском рату у тадашњем рогатичком срезу.
Према његовим ријечима, данас је служен парастос српским и црногоским војницима стра[...]
Вечерње новости, 2.12.2017, 73 ГОДИНЕ ОД МАСАКРА: Непознато још 140 имена жртава
Од стравичног покоља у Велици код Плава прошле су 73 године, а списак страдалих још није комплетиран. Стручни тим потврдио је 455 имена убијених у геноциду који се догодио 28. јула 1944.
Ни 73 године од незапамћеног злочина у селу Велика, на обронцима Чакора, недалеко од Плава, када су припадници нацистичких дивизија "Принц Еуген" и "Скендербег" уз помоћ вулнетара и припадника муслиманске милиције из Бихора, Плава и Гусиња, за свега неколико сати побили на стотине жена, деце и стараца, није познат коначан број жртава које су убијене на начине до тада непознате у историји ратовања.
Размер[...]
![Вечерње новости, 20. 11. 2016, Вуковар: Само смо бранили своје улице [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p31182-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 20. 11. 2016, Вуковар: Само смо бранили своје улице [из Архиве]
Новости са Вуковарцима са потерница, у Сремској Каменици на помену палим Србима, организованом 23. годину заредом. Из Вуковара и околине њих 30.000 током 1997. избегло у Нови Сад
О ВУКОВАРУ, хоћу и морам да причам, али не могу да кажем име. На потерници сам. Ако ме се икад докопају, све што сам икад казао, употребиће против мене. У ове три реченице сместила се судбина четрдесетак људи, Вуковараца, Срба, који су у петак у цркви Рођења пресвете Богородице у Сремској Каменици обележили 18. новембар, дан када су ослободили свој град, град на Дунаву и Вуки.
Они припадају "корпусу" првих 30.000 Ср[...]
Епархија Захумскохерцеговачка, 24.6.2018, Света Литургија и помен за пострадале Србе у Другом свјетском рату у Габели
У недељу, 24. јуна 2017. године, у Габели служена је Света Литургија и помен за пострадале Србе у Другом свјетском рату.
Велики број Срба из Чапљине и Метковића, од чега из саме Габеле сто тридесет и осам мушкараца и двије жене, у року од неколико дана пред Видовдан 1941. године, усташе су одвеле и бациле у јаму Опузен под Тополама.
Они су 1946. године пренесени из јаме у гробницу поред храма Успења Пресвете Богородице у Габели, на којој је послије службе одржан парастос.
Свету Литургију и помен служио је парох метковачки Борис Чоловић и парох чапљински јереј Марко Гојачић, a уз прису[...]
![Српски меморијал, 20. 2. 2024, Владимир Умељић: Кад мртва уста проговоре - Исповест мученица из Јасеновца [Одломак]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19032-350x200-no.jpg)
Српски меморијал, 20. 2. 2024, Владимир Умељић: Кад мртва уста проговоре - Исповест мученица из Јасеновца [Одломак]
Желим да почнем једним исказом, који заправо није остао сачуван. Стога његово кратко представљање нема експлицитну научно-историјску, већ превасходно једну опште људску конотацију.
адило се о једној ухапшеној младој Сплићанки по имену Нирвана Бочина, која је прво била у логору у Старој Градишки а потом завршила у Јасеновцу, а после извесног времена била размењена за немачке војнике у партизанском заробљеништву.
Њен син се надао да су њени записи о том времену остали сачувани и да ће моћи да ми их стави на располагање, То нажалост није било тако и он се сећао да она не само да никада није жел[...]
