За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 22. 11. 2021, Одговор ХАЗУ на захтев да Срби признају хрватски језик као услов за ЕУ
Хрвати утврдили да је језикк који говоре старији од српскоког: Професор има доказе да њиховјезик може бити само српски. – Ти су академици, изгледа, или заборавни или не знају где су им „језички почеци“. Зато им ваља освежити памћење: Хрвати су неко време били „(Срби-)чакавци“, па им досадило и прешли… СРНА, 21.11.2021, Положени вијенци код споменика бану Милосављевићу
Код споменика бану некадашње Врбаске бановине Светиславу Милосављевићу у Бањалуци данас су положени вијeнци у оквиру обиљежавања 103 године од уласка српске војске у овај град. Вијенце су положили министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије…
СРНА, 17.11.2021, Три деценије од страдања Срба из Кипа и Клисе
БЕОГРАД, 17. НОВЕМБРА /СРНА/ – Ових дана навршило се 30 година од страдања Срба из западнославонских села Кип и Клиса у новембру 1991. године, које су припадници хрватске војне полиције мучили и на крају убили. У периоду од 12. до 18. новембра 1991. године, припадници хрватске војне полиције у селима…
СРНА, 15.11.2021, Колубарска битка – Пут у славу
БИЈЕЉИНА, 15. НОВЕМБРА /СРНА/ – Колубарска битка, у којој је српска војска побиједила предвођена генералом, касније војводом, Живојином Мишићем, почела је 16. новембра 1914. године. Битка је вођена у новембру и децембру на фронту дужем од 200 километара, што је чини највећом коју је српска војска водила у Првом свјетском…
Искра, 9.11.2021, Владимир Умељић: Гидеон Грајф, жртвено јагње на олтару диригованог једноумља
Чим је постало познато да је угледни израелски истраживач Холокауста, проф. др Гидеон Грајф, за своје вишедеценијске научне заслуге у тој области добио највише немачко одликовање, активирао се увек спремни анти-српски лоби и почео да баца дрвље и камење на овог светски познатог и признатог научника. Јер професор Грајф је…
НСПМ, Н1, 14.11.2021, У Великој Хочи оскрнављен споменик посвећен убијеним и киднапованим Србима из Ораховца, поломљен је крст, оборен јарбол са заставом и однета српска тробојка
У Великој Хочи је оскрнављен споменик посвећен убијеним и киднапованим Србима са територије општине Ораховац. Како је саопштила Канцеларија за Косово и Метохију, поломљен је крст на споменику страдалима, оборен јарбол са заставом и однета српска тробојка која је ту стајала. Ова знамења постављена су у Великој Хочи у спомен…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 3.9.2021, Цијела истина о Гаравицама још није изашла на видјело
Истина о убиствима у Гаравицама надомак Бихаћа, једном од највећих српских стратишта из времена Независне Државе Хрватске (НДХ), деценијама је заташкавана, а о крвавој судбини више од 12.000 убијених Срба и нестанку чак и цијелих породица, понекад се шапутало далеко од очију јавности. Данас, пред 80. годишњицу од покоља, слике су јасније, а ријечи гласније.
Тим ријечима саговорници “Гласа Српске” су покушали да објасне због чега се о стравичним злочинима усташа над Србима 1941. годинама није причало и због чега је важно да српски народ исправља такве и сличне грешке из прошлости.
Обиљежа[...]
Блиц, 30.8.2016, НОЋ КАД СУ УСТАШЕ УБИЛЕ САВУ Окупао се, пољубио мајку у руку и отишао заувек
У Сремској Митровици, у ноћи између 29. и 30. августа 1942. године, уз старо православно гробље усташе су убиле 150 грађана Шида, међу којима је био и Сава Шумановић, један од најистакнутијих српских сликара 20. века.
Рођен 24. јануара 1896. у Винковцима у имућној грађанској породици, Сава је од четврте године живео у Шиду. Прво интересовање за уметност показао је као средњошколац. Упоредо са похађањем Реалне гимназије у Земуну узимао је приватне часове код Исидора Јунга који га је упознао са сликарством импресиониста, Сезана и Ван Гога.
Упркос очевој жељи да се школује за адвоката, Сава[...]
Вечерње новости, 15.3.2020, Јама Котор и даље крије гријехе комунизма: Стево Вујичић хоће да извади кости, да се сахране и смире
– Без обзира на то што сам у поодмаклим годинама, имам снаге, жеље и воље да се спустим у јаму безданицу Котор код Видрована и избавим мученичке кости наших часних предака које деценијама чаме у тмини, чекајући своје ослобођење.
Реч је о посмртним остацима угледних мештана, племенских првака, свештеника, официра краљевске војске, учитеља из Горњег Поља, Никшића, Голије, Пиве, али и оних из бивше бањско-вучедолске општине, која је данас део никшићког краја.
Ово, за „Новости“, казује Стеван Стево Вујичић, из вилушких Долова, вечити спасилац, члан Горске службе спасавања из Никшића, који је[...]
ИН4С, Отачаство, 15. 5. 2024, Навршене 32 године од напада на колону возила ЈНА у Тузли: Прича преживелог Радована Крстића
Навршиле су се 32 године од напада на колону возила ЈНА у Брчанској Малти у Тузли, где је страдало 133 војника ЈНА, а много више их је заробљено, мучено и убијано у затвореништву.
Ево приче Радована Крстића, једног од преживелих:
„Кад се наше возило нашло у близини зграде „Техничког прегледа“, на нас су муслиманске снаге отвориле ураганску ватру.
Чим је запуцало, осетио сам погодак у кук, а кад сам се хтео сагнути, погодили су ме у десну подлактицу. Док је трајала пуцњава, један војник пао је мртав на мене. Возач је био погођен у грудни кош и ногу. Ипак, нас је некако извукао до бензи[...]
Институт за истраживање српских страдања у 20. веку, 23.2.2020, Вечнаја памјат: Веселин Ђуретић се придужио бесмртном пуку
Преминуо историчар, научни саветник Балканолошког института САНУ, сенатор Републике Српске, члан Научног већа Иститута за истраживање српских страдања у XX веку
ИСТОРИЧАР, члан Сената Републике Српске др Веселин Ђуретић (87) придружио се минуле седмице српском „Бесмртном пуку“. Оном небеском, за који се цео живот залагао да буде овоземаљски, онај у коме би „сви Срби били уједињени, и четници и партизани, у ком би нестале све неслоге подметнуте са стране“.
Разарање српства у 20. веку, како је и наслов једног његовог дела овенчаног наградом Српске књижевне задруге, по свему је окосница њег[...]
