Учитељица Катарина Бастић стрељана у селу Пејковац Фото: Политика, Љ. Митић
Учитељицу Катарину Бастић љотићевци су стрељали 1944. у селу Пејковац због помагања рањеним партизанима
Учитељицу Катарину Бастић љотићевци су стрељали 1944. у селу Пејковац због помагања рањеним партизанима Прокупље, Житорађа – Запуштен и заборављен, зарастао у коров, у атару села Пејковац у општини Житорађа налази се гроб Катарине Бастић, хероине Другог светског рата.
Дарко Жарић, историчар и председник СУБНОР-а Топлице, каже да је био изненађен и разочаран када је угледао једва видљив гроб младе учитељице коју су 1944. убили припадници љотићевског одреда под командом капетана Зотовића.
– Катарина је родом из Прокупља, а након завршене Учитељске школе у Алексинцу 1941. дошла је да ради у селу Пејковац. Помагала је партизане од почетка рата. У ноћи између 21. и 22. фебруара 1944. капетан Зотовић наредио је опкољавање села Пејковац да би похватао рањене партизане. Ујутру су испред школе довели све мештане да их испитају где су партизани и учитељица Каја – каже Жарић.
У записима и књизи „Под Хисаром” пише и да је тада стрељан школски послужитељ Бранко Тасић (30) који није одао Кају, а када су хтели да стрељају и неке дечаке, учитељица се сама пријавила.
– После батинња и мучења, Катарина је стрељана. Срамота је што се јунаци који су животе дали за ову земљу сада заборављају. Покушаћу да алармирам надлежне у Житорађи и борачке организације, али ако не успем, сам ћу са својим сарадницима организовати уређење њеног гробног места – истиче Жарић.
Према доступним документима, Бастићи су по националности били Хрвати, а Катарина је била ћерка прокупачког учитеља Вицка и сестра Крешимира, који је погинуо 1944. као комесар Друге чете Пете српске бригаде у борби против Немаца у селу Шаторња код Крагујевца.
Катаринин старији брат Звонимир је после Другог светског рата био професор на факултету у Нишу.
Жарић најављује да ће обићи и друга спомен-обележја и гробове из Првог и Другог светског рата у Топлици, како би помогао да се сва та места сачувају од заборава и пропадања.
Љ. Митић
